Transilvanija 2016. (2. deo)

ZAMAK JANKA SIBINJANINA

   Sledeći na redu bio je Hunjadijev, iliti Korvinov zamak. Radi se o tvrđavi Janoša Hunjadija, čuvenog borca protiv Osmanlija, kod nas poznatijeg kao Sibinjanin Janko. Zapravo, Janko je 1446. godine naredio da se obnovi i proširi malo utvrđenje koje je podigao još Karlo I Ugarski, a koje je u posed Sibinjaninovom ocu Vojku dao Žigmund Luksemburški. Rađen je tako da u njemu bude i Hunjadijevo boravište, a ne samo obična puka tvrđava. Na kraju ispade impozantna građevina. Pravi srednjovekovni zamak sa drvenim pristupnim mostom, brojnim kulama i, naravno, sve to u gotskom maniru. U stvari, ovaj dvorac je prepravljan i dograđivan i tokom 16. i 17. veka tako da je dobio i neke renesansne karakteristike.

Zamak Janka Sibinjanina.

   Po ulasku u zamak našli smo se u velikom dvorištu oko koga su raspoređene razne prostorije, holovi, stepeništa i krenuli redom da sve to obilazimo. Zanimljivo, nema šta! Ispod gotskih lukova prostranih sala postavljeni su kojekakvi veliki stolovi i raskošno izrezbarene stolice, zatim stegovi i draperije, oklopi, oružje po zidovima, sve to sa ciljem da se stekne utisak kako je nekada izgledao ovaj zamak. Neke od prostorija opremili su kao biblioteke ili kuhinje i to sa inventarom i namirnicama. Verovatno je posetiocima najzanimljivija tamnica u kojoj su postavljene replike sprava za mučenje sa sve lutkama zarobljenika. Sada je moderno da se to po srednjovekovnim tvrđavama svugde tura, ali gde god sam ih video te voštane figure su uglavnom bile smešne i izuzetno nevešto urađene. Ove u Hunjedoari nisu loše. 

   Inače, tokom vekova za tamnice je korišćeno nekoliko kula ovog zamka. Jedna od njih nosi ime Kapistrana, franjevačkog kaluđera koji je zajedno sa Hunjadijem učestvovao u odbrani Beograda 1456. godine i kao i on umro od kuge. Druge dve kule, takođe korišćene kao zatvori, nose imena Bubnjarska i Buzdovan kula. Artiljerijska i Bela kula izrađene su kasnije. Osim Kapistranove iz vremena Sibinjanin Janka je i Nebojšina kula. Dopala mi se postavljena tabla na kojoj je objašnjeno značenje njenog imena. Pisalo je “Neboisa means on Serbian language – not afraid”.

Filmske kulise ispred zamka.

   U zamku postoji i kapela, pored koje se nalazi 28 metara duboki bunar. Prema legendi, njega su iskopala trojica turskih zarobljenika kojima je obećana sloboda kada dođu do vode. Nakon 15 godina mukotrpnog dubljenja stene, kada su obavili svoj zadatak, supruga, tada već pokojnog Hunjadija, Elizabet Silađi, nije ispoštovala dogovor, već je naredila da se sva trojica ubiju. Poslednja želja tih nesrećnika bila je da nešto napišu na jednom kamenu u bunaru. Pošto im je to dozvoljeno uklesali su poruku koja glasi “vodu možda imate, ali nemate dušu”. Simpatična legenda, ali natpis zapravo kaže “onaj koji je ovde kopao je Hasan, zatvorenik kaura u tvrđavi ispred crkve”.

   Inače, tokom našeg obilaska zamka neka filmska ekipa se spremala za snimanje filma, naravno,  sa srednjovekovnom tematikom, pa su na sve strane postavljene kojekakve kulise i raspoređene razne stvari i predmeti, koji treba da dočaraju ta davna vremena. Osim filmadzija u tvrđavi je bilo i nekoliko mladih bračnih parova i to svaki sa po bar dva fotografa. Turisti škljocaju fotoaparatima, filmski radnici vuku kablove i svoje rekvizite, mladenci poziraju, sve u svemu beše prilično živo.

Unutrašnje dvorište zamka.

   Nismo se zadržavali u samoj Hunjedoari. Prolazeći kroz nju stekao sam utisak da nije tako loš grad. Možda je malo zapušten, ali mislim da bi vredelo nakratko se promuvati ovim mestom. U stvari, lažem! Ipak smo se zaustavili, negde na obodu Hunjedoare. Morao sam da stanem, izađem iz kola i fotografišem par građevina. U pitanju su tzv. ciganske palate. Greota bi bilo samo proći pored tolikog kiča. To se ne može opisati, to se mora videti! Sve što sam do sad smatrao kičem smešno je u poređenju sa ovim ciganskim luksuznim zdanjima. Ma, Cigani su čudo, a ova zdanja su vrh! Posebno su me oduševili krovovi njihovih palata, za koje je inspiracija pronađena negde na Dalekom istoku. Tih kućerina ima koliko hoćeš u ovom mestu, a njihovi ponosni vlasnici su uglavnom ciganski mafijaši, koji se po Evropi bave raznim nelegalnim poslovima, kao što su prostitucija, trgovina ljudima, prosjačenje, dzeparenje ili koliko toliko legalnom trgovinom starim gvožđem. Očito je da su se bogate Cige među sobom takmičile ko će da izgradi veću i po njihovim merilima raskošniju kuću. Ako si pravi baja moraš da imaš bar sprat više od komšije, ili makar gizdaviji krov. Saznao sam da lokalne vlasti prete da će srušiti pedesetak ovakvih objekata pošto su nelegalni i nemaju nikakve dozvole. Neee, neće valjda to da urade! Oduševile su me ciganske palate. Da mi je znati kakav li im je samo enterijer?

Ciganske palate.