Kolima do ruskog Arktika (17. deo)

 

VELIKI NOVGOROD

 

   Iz Sankt Peterburga smo se rano zorom uputili ka dvestotinak kilometara udaljenom Velikom Novgorodu. Još prilikom planiranja putovanja ovo mesto se našlo na samom vrhu naših prioriteta, tj. među “Must to see” lokacijama. Razlog za to su 37 zdanja, uglavnom crkava, uvrštenih na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Veliki Novgorod se smatra kolevkom ruske državnosti. Naime, Rjurik osnivač Rusije, je posle nekog vremena prešao iz Stare Ladoge u Novgorod i ovo mesto je postalo prestonica Rusije. Kada je 882. godine Rjurikov naslednik Oleg preselio glavni grad u Kijev, Novgorod je postao drugi po važnosti grad Kijevske Rusije. Razlog što nije izgubio značaj je njegov položaj na tzv. rečnoj trgovačkoj ruti “Od Varjaga do Grka”, tj. od Baltika do Vizantije. Zanimljivo je i to što je u periodu od 1136. do 1478. godine Novgorod bio republika, što je za ono vreme prilično demokratsko uređenje.

Sankt Peterburg - Veliki Novgorod.

   Po dolasku u Novgorod nismo odmah otišli u hotel, koji smo unapred rezervisali. Em je bilo rano, em smo hteli da vidimo nekoliko crkava na periferiji grada. Prvo smo se zaustavili kod Zverin manastira, koji se smatra jednim od najstarijih ruskih manastira. Sačuvane su tri njegove crkve od kojih su dve srednjovekovne – crkva Pokrova sv. Bogorodice (1399.) i sv. Simeona Bogoprimca (1467.). To su tipične ruske crkve, okrečene u belo, sa kupolama oblika lukovice, koje se nalaze na izduženim tamburima. Zatim smo otišli do obližnjeg Nikolo-Belskog manastira u kome se nalazi jedna crkva iz 1313. godine.

Crkva sv. Simeona Bogoprimca.

Crkva Nikole Belog.

   Sledeća na redu bila je crkva Petra i Pavla na Koževnikahu iz 15. veka. Zidana je kombinacijom kamena i opeke i nije izmalterisana. Krov joj je od onih drvenih daščica karakterističnih kod mnogih ruskih starih građevina. Po fasadi ima nešto ukrasa napravljenih od cigala, kao i nekoliko ugrađenih kamenih krstova.

Crkva Petra i Pavla na Koževnikahu.

   Dalje smo otišli do Antonijevog manastira iz 1117. godine. Prepodobni Antonije Rimljanin (1067 – 1147) je svetac rođen u Rimu. Nakon raskola između katoličke i pravoslavne crkve Antonije se osamio na jednoj steni na obali mora i na njoj se neprekidno molio 14 meseci. Onda se ta stena odlomila i Antonije je na njoj plutao. Stena sa njim je iz Sredozemnog mora otplovila u Atlantik, a onda je dospela u Nevu, pa do jezera Ladoga, odakle je rekom Volkhov došla do Novgoroda i tu se zaustavila. Na tom mestu Antonije je osnovao manastir.

Antonijev manastir.

   Najstarija crkva u manastiru je ujedno i glavna, tj. katolikon. Njena gradnja je započeta malo posle osnivanja ove monaške zajednice. Napravljena je od cigala, koje su omalterisane i okrečene u belo. Ima tri apside i tri kupole. Naknadno joj je pridodat narteks. Za vreme tzv. “Novgorodskog maskra” koji je nad ovim gradom sproveo Ivan Grozni ubijen je i iguman Antonijevog manastira zajedno sa brojnim monasima.

Crkva sv. Jovana Bogoslova na Vitki.

   Posle Antonijevog manastira otišli smo do crkve sv. Jovana Bogoslava na Vitki iz 1383. godine, blizu koje se nalazi i bogomolja Borisa i Gleba iz 16. veka, kao i spomenik Aleksandru Nevskom.

Crkva Borisa i Gleba.

   Došlo je vreme da odemo do hotela. Nakon što smo se smestili, malo predahnuli, popili kaficu i par vodki odvezli smo se u centar grada da nastavimo sa razgledanjem Velikog Novgoroda. Najveći broj crkava nalazi se odmah preko puta kremlja (gradske tvrđave) i reke Volkhovna na tzv. Drevnom trgu. Da budem precizniji, tu je smešteno njih 8. Međutim, na gotovo celom tom prostoru izvođeni su ozbiljni građevinski radovi i 7 od ovih 8 srednjovekovnih crkava je bilo usred restauracije. Veći deo njih nismo mogli zbog skela ni spolja da dobro osmotrimo. Da budem iskren, nije me to mnogo pogodilo, čak šta više možda sam se podsvesno malo i obradovao. Za ovih pola dana već smo posetili gomilu crkava, a do kraja sutrašnjeg dana ko zna koliko ćemo ih ukupno videti. Sjajne su one, zanimljive, i uz to nešto relativno novo za mene, pošto ranije nisam baš mnogo video drevnih ruskih crkava, ali su, bre, i slične. Ubrzo se njihov obilazak sveo na vožnju od bogomolje do bogomolje i štrikliranje jedne po jedne crkve sa našeg spiska. Neminovno je kad hoćeš, kao u ovom slučaju da za kratko vreme vidiš mnogo toga, da se to pretvori u puko otaljavanje posla.

Crkva Feodora Stratilata.

Crkva Žen Mironosic.

   Vreme je bilo za pauzu za ručak. Odlučili smo se za poznati novgorodski restoran Dom Berga, koji je smešten u jednoj istorijskoj zgradi od cigala iz 19. veka. Između ostalog jeli smo peljmene i prepelice. Sve je bilo dobro.

   Okrepljeni krenuli smo ka mostu preko Volkhove do kremlja. Usput smo bacili pogled na tzv. Jaroslavljevo dvorište, odnosno dvor, palatu Jaroslava Mudrog, velikog kneza Kijevske Rusije, koji je dok je bio knez Novgoroda na ovom mestu sebi sagradio palatu. Od toga nije ostalo ništa i na tom velikom praznom prostoru danas može samo da se vidi kolonada, koja je iz mlađih vremena.

Jaroslavljevo dvorište.

   Most kojim smo prešli reku Volkhovu vodi direktno do glavnog ulaza u kremlj. Radi se o ozbiljnom utvrđenju sa masivnim zidinama od crvenih cigala, sa 9 kula. Ovalnog je oblika, dimenzija 545 x 240 metara. Izgrađeno je s kraja 15. veka.

Novgorodski kremlj.

   Nakon što smo prošli kroz kapije kremlja odmah smo se uputili ka katedrali sv. Sofije. To je 38 metara visoka crkva sa 5 kupola, a izgradio ju je Vladimir, sin Jaroslava Mudrog, u periodu od 1045. do 1050. godine Ta Vladimirova crkva je tokom vekova dograđivana, obnavljana, ali i pljačkana i pustošena. Ivan Grozni ju je poharao 1570. godine, a tokom II svetskog rata nacisti su je teško oštetili. Tom prilikom su veliki krst sa glavne kupole odneli pripadnici plave divizije u Madrid. Plava divizija bila je jedinica španskih dobrovoljaca koja je ratovala na nemačkoj strani. Tek 2004. godine taj krst je vraćen Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Inače, na tom krstu se nalazi i figura goluba, simbola Svetog duha. Prema legendi tokom Novgorodskog masakra 1570. godine na krst je sleteo pravi golub i skamenio se.

Katedrala Svete Sofije.

   Posebnu pažnju su mi privukla jedna od vrata na crkvi, na kojima su kao u stripu prikazane scene, urađene u potpuno zapadnoevropskom, katoličkom maniru, sa sve latinskim natpisima. Zovu ih sigtunska, magdeburška ili pločka vrata. Fenomenalna su, ali otkud na pravoslavnoj crkvi? Postoje dve teorije. Po jednoj doneli su ih novgorodski vojnici nakon pljačke švedskog grada Sigtune 1187. godine, a po drugoj iskovali su ih magdeburški majstori, negde između 1152. i 1154. godine, za katedralu u Plocku. Ako je ova druga verzija tačna, opet ostaje pitanje kako su iz Plocka stigla u Novgorod? I tu postoje dva odgovora. Po jednom su poklonjena, a po drugom su ih ukrali litvanski pagani i preprodali.

Sigtunska vrata.

   Obišli smo i episkopsku palatu sa gotičkim lukovima, u kojoj je sada riznica, kao i Muzej pismenosti u kome su izloženi neki zanimljivi srednjovekovni zapisi i crteži na brzovoj kori. Takođe smo bili u maloj crkvi Andrije Stratilata. Za kraj smo ostavili muzej koji je fenomenalan. Posebno su me oduševili predmeti od organskih materijala: drveno posuđe, dečije igračke, vesla, skije, zapisi na brezovoj kori, kožne tašne, cipele, čizme itd. Odličan muzej!

Zapisi na brezovoj kori.

Kožna obuća.

   Unutar kremlja nalazi se i spomenik nazvan “1000 godina Rusije”. Podignut je 1862. na hiljadugodišnjicu od osnivanja Rusije. Na vrhu se nalazi anđeo koji drži krst, pored koga kleči žena sa štitom na kome je grb Rusije. Ispod njih se u krug ređaju sledeće ličnosti: Rjurik osnivač države, Vladimir Veliki sa krstom u ruci (pokrstio Kijevsku Rusiju), Dimitrije Donski, knez vladimirski i moskovski. Pored njega leži ranjeni Tatarin, što je aluzija na čuvenu pobedu Dimitrija Donskog u bici kod Kulikovog polja nad Tatarima. Tu je i Ivan III pored koga je ranjeni Litvanac. Zatim Sibirac, koji simboliše osvajanje Sibira. Dalje se ređaju ranjeni Tatarin iz Zlatne horde, kao i jedan Šveđanin i na kraju Petar Veliki. Ispod ovih ličnosti je friz sa reljefom na kome su prikazane istaknute ruske ličnosti, vojskovođe, naučnici, pisci, umetnici, kao što su: Aleksandar Nevski, Kuzma Minin, Bogdan Hmeljnicki, Šeremetjev, Suvorov, Kutuzov, Bagration, Lomonosov, Ljermontov, Puškin, Gogolj, Glinka, sv. Antonije Pečerski itd. Ukupno 127 likova.

Spomenik
 "Hiljadu godina Rusije"

   Nakon kremlja vratili smo se u hotel na zasluženi odmor. Tek predveče otišli smo da još vidimo crkvu Vlasiju iz 1407. godine i Beli toranj, koji je podignut za vreme vladavine Ivana Groznog. To bi bilo to što smo obišli tokom našeg prvog dana u Velikom Novgorodu.

Crkva Vlasija.

Beli toranj.

   Ujutro smo se spakovali, odjavili na recepciji i uputili ka Rjurikovom gradištu. Radi se o mestu gde je, zapravo Rjurik smestio svoju rezidenciju. Da kažem, to je “stari grad”, koji je prethodio Novgorodu. Rjurikovo gradište je na lepom mestu, na uzvišenju iznad Volkhove, ali nema tu baš mnogo da se vidi. Da budem sasvim precizan, postoje samo ostaci jedne crkve.

Pogled sa Rjurikovog gradišta
na Vitoslavlice.

   Zatim smo se odvezli do sela Neredice, gde se nalazi crkva iz 12. veka. Ovu bogomolju sam zapamtio još iz studentskih dana tokom učenja vizantijske arhitekture. Podigao ju je 1198. princ Jaroslav Vladimirovič. Osim po zanimljivom spoljnom izgledu, bila je poznata i po svom živopisu. Nažalost nastradala je u II svetskom ratu. Posle rata je obnovljena, ali freske nisu uspeli da spasu.

Crkva Neredice.

   Usledio je povratak u grad da bi obišli crkvu Spasa Preobrženija u Ilinoj ulici iz 1374. godine i Znamenski sabor iz 17. veka.

Crkva Preobraženja u Ilinoj ulici.

   Na kraju smo se uputili ka manastiru sv. Đorđa, koji je udaljen nekih 5 kilometara od grada. Važi za najstariji ruski manastir. Osnovao ga je 1030. godine Jaroslav Mudri, čije je kršteno ime bilo Đorđe. Katolikon, tj. glavna crkva sv. Đorđa podignuta je 1119. godine. Ova crkva je jedna od najvećih u Novgorodu. Ima tri kupole i tri apside. U njenoj unutrašnjosti sačuvano je i nešto malo srednjovekovnih fresaka. Da je Rusima i danas ovaj manastir važan videlo se i po baš velikom broju posetilaca. Na mene nije ostavio neki poseban utisak. Verovatno što mi je crkava već bilo preko glave. Kako i ne bi kada smo za dva dana obišli 30 bogomolja.

Manastir sv. Đorđa.

Crkva sv. Đorđa.

   Kako bilo da bilo, obradovao sam se nakon obilaska manastira sv. Đorđa što smo završili sa srednjovekovnim crkvama. Međutim, nismo završili sa Velikim Novgorodom. Naime, odmah preko puta ovog manastira nalaze se Vitoslavlici, odnosno Muzej tradicionalnog drvenog graditeljstva. Osnovan je 1964. godine i tu je preneseno 8 drvenih crkava iz 16., 17. i 18. veka, kao i brojne kuće, ambari, saune, kovačnica, vodenica, vetrenjača itd. U unutrašnjostima tih kuća nalazi se kompletan nameštaj i pokućstvo. Nema šta tu da se mnogo priča Vitoslavlici su odlični. Iako su me strašno boleli zglobovi, tako da sam se baš teško kretao, nisam propustio ni jedan jedini od tih drvenih objekata, kojih, inače, ima dosta, a i raspoređeni su na prilično velikom prostoru.

Vitoslavlici.