NA PUTU
ZA MURMANSK
Nakon što smo se iskrcali u Rabočeostrovsku otišli smo do auta i
negde oko 22 h krenuli dalje na sever. Dogovorili smo se da tokom ove noći
spavamo u kolima, jer nije bilo moguće pronaći prenoćište. U stvari, nije
uopšte ni bilo noći pošto smo debelo zagazili ne sever zemaljske kugle.
Pročitah negde da “bele noći”,
odnosno 24 časa bez mraka, u svom punom obimu traju negde
do 22. jula. Mi smo u ove krajeve došli nešto kasnije, početkom avgusta, a
prave noći gotovo da uopšte nije bilo. Tokom najtamnijeg dela večeri, bilo je
kao kod nas u 17, 18 h popodne.
Vozili smo se par sati po toj noći bez tame
i oko 12,30 h zaustavili na jednom zgodnom mestu da malo odspavamo. Oborili smo
sedišta i zakuntali. Da li zbog nedostatka mraka ili čega već, posle nekih sat,
sat i po dremke probudio sam se i rešio da nastavim dalje.
 |
| Mesto prenoćišta, pola sata nakon ponoći. |
Malo pre nego što se iz Karelije pređe u
Murmansku oblast zastali smo kod spomenika koji označava polarni krug, odnosno
paralelu od koje počinje Arktik. Naravno, morali smo tu da se malo
fotografišemo. Slikao sam i mog hjundajia pored tog spomenika. Zaslužio je da ga
ovekovečim, ipak je stigao do polarnog kruga. Prethodnog I 10 vozio sam
najdalje do Kurdistana, I 20 do Arktika, šta će biti ako jednog dana kupim I
30? Postament spomenika koji označava polarni krug bio je izlepljen kojekakvim
nalepnicama iz belog sveta. Jedno drvce pored njega bilo je okićeno šarenim
tkaninama, dok su po podu na sve starne naređane u obliku piramida gomile
kamenja. Te hrpe kamenja smo viđali često pored cesta i valjda je to neko
bajanje za srećan put ili nešto slično.
 |
| Polarni krug. |
Kada smo stigli do Kandalakše, mesta na
obali Belog mora, da budem precizan na njegovoj najsevernijoj tački, odlučili
smo da odemo do kamenog lavirinta “Vavilon”. Radi se o praistorijskoj
kamenoj konstrukciji staroj 4.000 godina. Zvuči, kao bogzna šta, a u stvari, je
obično spiralno poređano kamenje. Realno nije nešto, ali kada smo već tu, ajde
da na kratko bacimo pogled. Ja sam ovaj lokalitet ranije locirao na guglovoj
mapi i on se od asfaltnog druma nalazi vazdušnim putem nekih 2 km. Ubrzo se
pokazalo da baš i nije lako doći do njega tim putem koji sam isplanirao.
Zapravo, tu nije bilo puta, već smo se nekih sat, sat i po probijali kroz strme
padine guste borove šume, prepune komaraca. Jedino što je vredelo akanja bio je
jedan mali proplanak sa koga se pružao fantastičan pogled na Belo more. Na
kraju smo rešili da odustanemo od dalje potrage za kamenim lavirintom, pošto,
zaista, ne vredi tolikog zadržavanja.
 |
| Maketa jednog od kamenih lavirinata. |
 |
| Okolina Kandalakše, gde se nalazi lavirint Vavilon |
 |
| Pogled na Belo More. |
Nastavili smo dalje ka Murmansku u koji smo
posle 3 sata vožnje stigli. Moram opet da se hvalim svojom vozačkom
izdržljivošću. Krenuli smo pre tačno 36 sati i za to vreme sam odremao svega
sat, sat i po i to u kolima. Zaslužili smo nagradu, te smo to veče otišli do
čuvenog murmanskog restorana Carska ohota (Carski lov). Enterijer je u
potpunosti odgovarao nazivu lokala. Nekoliko prepariranih medveda, par
prepariranih žderavaca i na sve strane kože medveda, vukova, irvasa. Klopa je
bila vrhunska. Jeo se boršč, jelenji but, jelenji kare i na kraju fenomenalni
lokalni desert kedrova moroška. Opet kolač sa nekim arktičkim šumskim plodovima
i zrnevljem. Jedan od sastojaka je i suva mahovina. Bio je izvanredan, baš kao
i sve ostalo što smo probali u ovom restoranu.
 |
| Medvežjegorsk - Solovki - Murmansk. |
Нема коментара:
Постави коментар