TIR
Čim je
svanulo otišli smo do Kola stanice, gde smo uhvatili minibus za Tir, grad na
jugu Libana, koga smo rešili da prvog posetimo. U stvari, odvezli smo se do
Sidona, gde smo prešli u drugi kombi, kojim smo stigli do našeg odredišta. Dugo
je trajala ova vožnja iako se Tir nalazi svega nekih 90 km od Bejruta, pošto se
naš minibus zaustavljao bukvalno na svakom ćošku da bi putnici ulazili ili izlazili.
Put manje više sve vreme ide uz obalu, koja je baš gusto naseljena.
Duž cesta su na mnogim mestima bili
postavljeni bilbordi i slike iranskog generala Kasema Sulejmanija, koga su
banditski likvidirali Amerikanci tokom njegove zvanične posete Bagdadu. Inače,
Kasem Sulejmani važi za jednog od nekoliko pojedinaca najzaslužnijih za
uništenje ISILa i spašavanje Sirije od raznoraznih terorističkih formacija.
 |
| Bilbord sa Kasemom Sulejmanijem. |
Ne čudi toliki broj njegovih portreta, kao i
zastava Hezbolaha. U ovom, južnom delu Libana najbrojniji su šiiti, a događanja
u prošlosti ove regije su najzaslužnija za formiranje ovog pokreta. Naime,
šiiti su dugo godina, moglo bi se reći, bili građani drugog reda u Libanu.
Glavnu reč su vodili hrišćani Maroniti i suniti, koji su i u ekonomskom i u
političkom smislu bili mnogo ispred šiita. Oni su uglavnom bili radnici i
poljoprivrednici, tj. boranija. Stvari su se za šiite promenile na bolje
dolaskom Muse al Sadra, iranskog klerika poreklom iz Libana. On je organizovao
ovu versku grupaciju, osnovao institucije za njihovo školovanje, formirao Amal
miliciju. Zalagao se i da se šiiti ne mešaju u aktuelni građanski rat. Postao
je predsednik Šiitskog nacionalnog veća, odnosno politički predstavnik ove
konfesije u Libanu. A, onda je nestao. Ovo nestajanje je mnogo često kod
šiitskih imama, pa to se desilo i 12. imamu Mahdiju! Kod Muse al Sadra stvari
nisu tako misteriozne i prilično je jasno da ga je likvidirao Gadafi.
U to vreme bilo je puno problema na jugu
Libana. Arafatovi Palestinci su odavde napadali Izrael i ponašali se izuzetno
bahato prema lokalnom šiitskom stanovništvu. Na ovu teritoriju su završili i
PLO – borci koji su isterani iz Jordana. Tako su naoružani Palestinci, mahom
suniti, faktički vladali ovom oblašću, koja je čak dobila naziv Fatahlend
(Fatah = političko krilo i najveća frakcija PLO). Šiitska oružana formacija
Amal nije bila dorasla problemu. Jesu se oni ponekad suprotstavljali
Palestincima, pa čak i ulazili u oružane sukobe sa njima, ali njihove
korumpirane vođe nisu uspele da poprave situaciju. Amal je čak prećutno
dozvolio izraelski napad na Fatahlend, ali su uz Jevreje došle i maronitske
milicije, koje su posebno bile osorne i grube prema šiitskom življu. Sve je to
dovelo da je 1982. godine stvoren Hezbolah (Božja stranka). Pre toga je na
vlast u Iranu došao Homeini, koji je i te kako pomogao učvršćivanju ovoga
pokreta. Ubrzo je Hezbolah počeo sa svojim vojnim akcijama. Prva je bila
izvedena u Tiru. Srušili su osmospratnicu u kojoj je izraelska vojska smestila
štab. Napad je pripremljen i izveden u takvoj tajnosti da se dugo mislilo da je
eksplozija izazvana neispravnim plinskim instalacijama. Tek posle dve godine
Hezbolah je obelodanio ime samoubice koji je vozio kamion sa eksplozivom. U
Tiru je posle nekog vremena odrađena nova bombaška akcija. Tada je srušena
druga zgrada u kojoj je bila smeštena izraelska obaveštajna služba. Tom
prilikom je ubijeno pedesetak jevrejskih obaveštajaca i maronitskih falangista.
Hezbolahu se pripisuju još tri velike akcije: rušenje američke ambasade i
napadi na baze američkih marinaca i francuskih legionara. Bombaški napadi na
marince i Francuze izvršeni su u istom danu. Tom prilikom je poginulo 241
Amerikanac i 58 Francuza. Ubrzo posle toga usledila je njihova bežanija iz
Libana. Osim toga uspešno su vodili gerilski rat protiv Jevreja koji su
okupirali južni Liban, zbog čega su ovi bili primorani da se vrate u Izrael.
Važno je napomenuti da su Hezbolahove akcije izvođene isključivo protiv
neprijateljskih vojnih ciljeva i da nikada nisu napadali civile.
Vremenom je Hezbolah, tačnije njegovo vojno
krilo, izrastao u ozbiljnu i respektabilnu formaciju, koja se u najboljem
svetlu pokazala tokom rata 2006. protiv Izraela. Posebno je Bašaru al Asadu
značila njihova pomoć u borbi protiv Isila i raznih drugih sunitskih
pobunjenika.
Vratimo se Tiru. Posle, za tako malu
relaciju duge vožnje, koja je, uzgred, bila i neudobna zbog naših rančeva koje
smo držali u krilu, stigosmo u ovaj grad, koga danas Arapi zovu Sur. Smestili
smo se u jednom finom hotelu u starom delu grada, nedaleko od obale mora. Posle
kratkog odmora i kafice dali smo se u razgledanje ovog mesta.
Tir je osnovan 2.750 pne na jednom malom
ostrvu nedaleko od obale. Njega je kasnije sa obalom spojio Aleksandar Veliki i
to da bi ga osvojio. Ovaj drevni feničanski grad je svoje zlatno doba imao za
vreme čuvenog kralja Hirama (10. vek pne). Kolonisti iz Tira osnovali su
Kartaginu. Tokom svoje duge istorije našao se na udaru Asiraca, Vavilonaca,
Persijanaca. Kao što već rekoh, osvojio ga je i Aleksandar Veliki i to u znak
osvete što je Tir bio na strani Persijanaca u ratovima protiv Grka. Posle
Aleksandrove smrti pripao je Ptolomejima, ali ga je 315. pne napao i godinu
dana opsedao Antigon Jednooki. Kasnije je čas u prijateljskim, čas u neprijateljskim
odnosima sa Seleukidima. Onda dolaze Rimljani i od tada Tir više neće biti
nezavistan. Rimsko carstvo nasleđuje Vizantija, pa dolaze Arapi, a zatim i
krstaši.
 |
| Jedna od crkava Tira. |
Ostaci iz tih drevnih vremena danas su
sačuvani na dva lokaliteta. Prvi se nalazi u samom gradu, na obali mora. Tu se
mogu videti: terme, brojni rezervoari za vodu, palestra, peći za staklo.
Posebno se izdvaja jedinstvena pravougaona arena dimenzija 45 x 35 m, unutar
koje se možda nalazio bazen. Nekadašnju krstašku katedralu Fatimidi su
pretvorili u dzamiju. Nema šta tu da se mnogo kaže, osim da je lokalitet dobar.
 |
| Rimska ulica sa kolonadom. |
Drugo arheološko nalazište Al Bas je još
bolje. Tamošnja nekropola sa stotinama sarkofaga, grobnicama i kolumbarijumima
je fenomenalna. Treba spomenuti i trijumfalni luk, zatim popločanu ulicu,
akvadukt i na kraju hipodrom. Kad smo kod tih antičkih vremena Tira, da kažem i
da je ovaj grad u to doba bio slavan po purpurnoj boji, koju su pravili od
jedne vrste školjke i izvozili je po celom svetu.
 |
| Al Bas, trijumfalni luk. |
 |
| Al Bas, hipodrom. |
Za razliku od ova dva sjajna lokaliteta, sam
stari deo grada je onako, ništa posebno. Nije loš, ali nije da padneš na teme.
Ima dosta zanimljivih kamenih kuća od 17. do 19. veka, sa gotskim lukovima
iznad vrata i prozora, ali često su odmah do njih moderne građevine. Tako da
nema govora o postojanju nekakve istorijske celine. Malo me podseća na, ne tako
udaljenu Akru, s tim što je u Akri potpuno sačuvan njen stari izgled. Inače,
Tir je 1793. godine opustošio guverner Akre, Ahmed Paša. Dotični, jedan od
najvećih zlikovaca ovog dela sveta, bio je našeg porekla, a zbog svoje
okrutnosti dobio je nadimak Kasapin.
Obišli smo i nekoliko crkava. U kripti jedne od njih mogu se videti
arheološki ostaci iz rimskog i vizantijskog perioda. Najsimpatičniji deo Tira,
bila mi je mala luka sa gomilom ribarskih brodića. Promuvali smo se i sukom i
tamo u jednoj musavoj aščinici klopali odlične, ekstremno jeftine kebabe.
Sve u svemu ok mi je bio Tir, ali, kao što
rekoh, ništa posebno. Jedan od razloga za moju, da kažem, ravnodušnost ovim
mestom je taj što sam godinama obilazio Bliski istok i nagledao se gradova
sličnih ovom. Primetio sam da je mojim saputnicima, koji do tada nisu pohodili
ove krajeve, sve bilo mnogo zanimljivije i čini mi se da su uživali u vrevi
suka i šetnji uskim kamenim uličicama Tira.
U ovom gradu smo ukapirali da je viski duplo
jeftiniji nego kod nas. Zato smo ga tokom našeg boravka u Libanu nemilice
kupovali, a bogami i konzumirali i to samo one starije od 12 godina. Svako veče
bismo se u sobi hotela, posle celodnevnog razgledanja kulturnoistorijskih
spomenika, malo opustili uz ovo piće. Ha, ha, ha dvanaestice i petnaestice
servirane u plastičnim čašama. Kad smo već kod pića, tokom ovoga putovanja
nisam zapostavio ni ovdašnji omiljeni napitak, ceđeni nar. To je, u stvari,
jedini sok koji volim da popijem.
Нема коментара:
Постави коментар