Emilija - Romanja 2019. (6. deo)

FERARA

   Iz Ravene smo, opet vozom, otišli u Feraru i odmah se upustili u razgledanje ovoga mesta. Ferara je takođe bila deo Ravenskog egzarhata sve dok je nisu zauzeli Langobardi 753. godine. Zatim je bila pod vlašću papa, pa je onda njome upravljala porodica Kanosa, pa je bila nezavisna komuna. U 12. veku našla se usred sukoba Gvelfa i Gibelina. U pitanju su dve, da kažemo političke partije, od kojih je prva podržavala papu, a druga cara Svetog rimskog carstva. U ovim borbama istakla se porodica Este, koja je bila na strani Gvelfa i koja se učvrstila u Ferari. Godine 1264. markiz Obizo proglasio se doživotnim vladarem ovoga grada. Vladavina kuće Este Ferarom trajala je sve do 1598. godine.

   Najmonumentalnije zdanje ove vladarske porodice je Kastel Estense. To je veliko, masivno utvrđenje, okruženo šancem punim vode, u samom centru grada. Stvarno izgleda baš dobro. Izgrađeno je za vreme Nikole II Estea, a navodni razlog  bila je pobuna žitelja Ferare, koja je izbila 1385. godine zbog velikih nameta. Tom prilikom ubijen je jedan važni dvorski dužnosnik. Nakon ovoga dogođaja Nikola je odlučio da se obezbedi od sličnih događaja u budućnosti, te je rešio da malo utvrdi svoju palatu. Dobro, ne baš malo, ipak se radi o izuzetno moćnoj tvrđavi. Tokom vekova je obnavljana i dograđivana. To je i prilično veliki kompleks, tako da je potrajalo dok smo ga celog obišli.

Kastel Estense.

Kastel Estense.

   Odlična je i glavna gradska katedrala iz 12. veka, koja je, nažalost, dobrim delom bila pod skelama i koja je zbog restauracije bila zatvorena. Da stvar bude gora, baš je njena fasada na ulazu u crkvu, koja je i najraskošnija, bila prekrivena. Pažnju mi je privukla njena bočna strana, koja izlazi na trg Trento e Trieste, uz koju je dodata tzv. Lodja de Merkanti, odnosno male radnje u nizu. Ovi mali dućani na dva sprata su tu još od srednjeg veka i pružaju se duž cele stranice katedrale. Dole su prodavnice, ispred kojih je trem, a gore su, valjda bile prostorije za stanovanje, ili magacini. Trem nose stubovi na koje naležu velike, rustične, drvene grede. Neobično mi je sve to izgledalo, jer su ove zanimljive, ali skromne prodavnice, prilepljene uz ovako grandioznu i luksuzno odrađenu bogomolju.

Gradska katedrala i Lođa de Merkanti.

   Dobar je i sam trg Trento e Trieste. On je u stvari spojen sa trgom Katedrale, koji se nalazi ispred ulazu u ovu glavnu crkvu Ferare. Tu je smeštena i Palata Municipale, odnosno nekadašnja rezidencija familije Este, iz 1245. godine.

Palata Municipale.

   Kada se od ovog trga krene ka Kastelu Estense izbija se na trg Savonarole, na kome se nalazi i spomenik ovom buntovnom, ali i opičenom svešteniku. Đirolamo Savonarola je bio dominikanski fratar, rođen u Ferari 1452. godine, ali je ostao upamćen po svom delovanju u Firenci. On je još u mladosti prozivao katoličku crkvu zbog nemorala, pokvarenosti i korumpiranosti, a onda kada su Mediči proterani iz Firence preuzeo je vlast u novoformiranoj narodnoj republici. Najavljivao je da će od ovoga grada stvoriti Novi Jerusalim i centar hrišćanstva, međutim napravio je nešto sasvim drugo. Organizovao je patrole koje su kažnjavale „nemoralno“ ponašanje i kontrolisale oblačenje. Godine 1497 naložio je spaljivanje svega što je po njemu kvarilo žitelje ovoga grada, a to su bila: kozmetička sredstva, ogledala, skupa garderoba, antičke knjige, dela raznih pesnika i slično. Papi u početku nije smetalo njegovo „revnosno“ hrišćanstvo, ali kada je Firenca odbila da se pridruži novoj Svetoj ligi protiv Francuske, došlo je do otvorenog sukoba sa ovim ludim fratrom. Taj njihov sukob završio se tako što je 1497. godine Savonarola spaljen na istom mestu gde je malo pre toga on palio nemoralne stvari.

   Ferara je poznata po brojnim palatama, od kojih su mnoge podignute još u srednjem veku, kao što su, recimo, Palaco Skifanoija, Palaco dei dijamanti, Kasa Romei. Po izgledu se od njih najviše izdvaja Palata dijamanata, koja je dobila ime zahvaljujući svojoj fasadi sačinjenoj od 8.500 belih kamenih blokova, klesanih tako da imitiraju oblik dijamanata. U njoj je smeštena pinakoteka, ali pošto se ja baš i ne palim na slikarstvo, produžio sam dalje. Od svih tih palata iznutra sam obišao samo Kasu Romei i mogu reći da je ok, ali ništa posebno.

Palaco dei Dijamanti.

Kasa Romei.

   Ferara je imala i svoje bedeme, koji su jednim delom sačuvani. Opstalo je i nekoliko kapija. Više puta sam tokom svog kratkog boravka u ovom gradu  prošao pored Porte Paula, ali ne zato što mi je bila bogzna kako zanimljiva, već zato što nam se smeštaj nalazio nedaleko od nje. Inače, napravljena je 1612. godine i posvećena je papi Pavlu V.

   Ferara mi se najviše dopala od svih mesta koje smo obišli na ovom putovanju. Ne mislim na znamenitosti i spomenike koje smo videli u njoj, tu je Ravena bez premca, već na grad kao grad. Super mi je bilo dok sam se muvao gradskim ulicama razgledajući te obične kuće iz 14., 15., 16., veka. Najviše njih je neomalterisano, te se vide crvene cigle od kojih su sazdane. Neke imaju i tremove, koje nose kameni stubovi sa kapitelima, a negde te tremove podupiru robustni drveni direci i grede. Posebno mi se svidela tzv. Ulica sa lukovima, tj. Via delle Volte. Jednostavno rečeno, u ovom gradu je savršeno sačuvana stara arhitektura. Zbog toga se i nalazi na Uneskovoj listi i to ne zbog nekog pojedinačnog spomenika, već zbog celog svog gradskog jezgra. Na ovom spisku svetske kulturne baštine upisan je pod imenom Ferara – Grad renesanse.

Via delle Volte.

   Kao što rekoh, Ferara mi se baš dopala i boravak u njoj mi je prijao. Inače, to je za mene bilo malo iznenađenje, pošto nisam imao neka velika očekivanja. Doduše, nisam se nešto ni spremao pred ovo putovanje. Verovatno je dobrim delom i zbog toga moje oduševljenje Ferarom bilo toliko.