Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

субота, 06. мај 2017.

Azerbejdzan (7. deo)



ALBANSKE CRKVE

   Jedan od razloga za dolazak u ovaj deo Azerbejdzana je i taj što smo hteli da obiđemo nekoliko albanskih crkava u Šekiju i okolini. Kavkaska Albanija je drevna država koja je nastala još pre nove ere i trajala je sve do 8. veka. Radi se, zapravo, o uniji raznih plemena koja su govorila 26 različitih jezika. Među njima su tzv. Albanci bili dominantni. Prestonica im je bila Kabala, grad kroz koji smo prošli na putu za Šeki. Kavkaske Albance pominju još Herodot i Strabon. Jedno vreme je ova država bila inkorporirana u ahemenidsko persijsko carstvo. Bila je i vazal Jermenije za vreme Tigrana Velikog. Našla se i usred sukoba Rimljana i Parćana, a potom je postala vazalna država sasanidske Persije. Albanija je jedna od nekoliko prvih zemalja u kojoj je hrišćanstvo prihvaćeno za zvaničnu religiju. Postoji teorija da Šiptari sa Balkana potiču od ovih kavkaskih Albanaca. Nije nemoguće, ali to je samo pretpostavka bazirana, pre svega, na tome što imaju isto ime, a to ne mora ništa da znači.
   Veći deo Kavkaske  Albanije nalazi se na teritoriji današnjeg Azerbejdzana, tako da se njenom istorijom bavi dosta azerbejdzanskih „stručnjaka“ kojima su drevni Albanci veoma dragi. Ti „eksperti“ su čitav niz jermenskih crkava i arheoloških lokaliteta proglasili albanskim, pogotovo onih iz Nagorno Karabaha, kako bi se dokazalo da tamo nisu živeli od davnina Jermeni, već Albanci, čiji su potomci, jel te, moderni Azerbejdzanci.
   Prvu albansku crkvu posetili smo u samom Šekiju. Ona se nalazi nedaleko od kanske palate. Radi se o potpuno kružnoj građevini koja je kasnije, kada je postala ruska crkva, dograđivana. Kažu da je iz 6. veka. Ova bogomolja sada je muzej u kome je smeštena mala arheološka i etnološka postavka. Ljudi koji tamo rade su nam ispričali istorijat ove crkve. Malo sam skeptičan oko toga što sam čuo. Ima tu i ostataka nekih starijih temlja, odnosno, jednom rečju, neke stvari mi nisu bile baš najjasnije. Inače, da ne bude zabune, Albanska apostolska crkva je nadživela srednjovekovnu Albansku državu i postojala je sve do 1830. godine kada je pripojena Jermenskoj apostolskoj crkvi.
Crkva u Šekiju.

   Drugu albansku crkvu smo obišli prilikom povratka za Baku. Ona se nalazi u selu Kiš, koje mi je, koliko sam ga video na brzaka, bilo zanimljivo. Čini mi se da je ovo selo sa svojim kamenim kućama i dzombavom kaldrmom autentičnije od Šekija.
Crkva u Kišu.

   Prema predanju, crkvu u Kišu je podigao sv. Jelisej, učenik apostola Tadeja i to je navodno prva hrišćanska bogomolja na Kavkazu. Arheološka istraživanja koja su obavljena između 2000. i 2003. godine zaključila su da je sadašnje zdanje iz 12. veka i da je podignuto nad nekom antičkom kultnom građevinom. I oko ove crkve se malo glože Azeri sa Jermenima, ali i sa Gruzijcima. Izgleda da je albanska bila od 12. do 13. veka, zatim gruzijska, pa na kraju jermenska.
   Crkva u Kišu je lepa, ne tako velika, jednobrodna građevina s polukružnom apsidom i kupolom na izduženom cilindričnom tamburu. I u njoj je smeštena mala arheološka postavka.
Unutrašnjost crkve u Kišu.

   Nedaleko od crkve postavljena je bista Tora Hajerdala. Ovaj norveški istraživač je pre svega ostao upamćen po svojoj ekspediciji na čuvenom splavu Kon Tiki.  Tada je na tom drvenom splavu preplovio Tihi okean da bi dokazao svoju teoriju da stanovnici Polinezije potiču iz Južne Amerike, što, naravno, nije tačno. Imao je on i druge slične kvazi – naučne ekspedicije. Sve je to sjajno, zanimljivo, hrabro sa njegove strane, ali je daleko od ozbiljnog naučnog istraživanja. Zbunila me je njegova bista u sred kavkaskog sela. Šta će tu? Međutim, ubrzo sam shvatio o čemu se radi. Naime, poslednjih godina svog života Tor Hajerdal se bavio poreklom Skandinavaca i došao je do zaključka da su na sever Evrope stigli sa teritorije današnjeg Azerbejdzana. Zbog toga je više puta bio u ovoj državi, a 2000 godine je posetio arheološka iskopavanja u Kišu, na kojima su, inače, učestvovali i neki Norvežani. Na tabli pored biste ispisan je sledeći tekst „Skandinavska mitologija opisuje da je bog po imenu Odin u severnu Evropu došao iz mesta koje se zove Azer. Ja sam izučavao ove zapise i zaključio da to nije mitologija, već prava istorija i geografija – Tor Hajerdal“.
Bista Tora Hajerdala u Kišu.

Нема коментара:

Постави коментар