Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

субота, 01. октобар 2016.

Rumunija, Moldavija i Pridnjestrovlje (2. deo)



KURTEA DE ARĐEŠ, POENARI I TRGOVIŠTE

   Ujutru smo iz Kalimaneštija prvo otišli do Poenarija, pravog zamka Drakule, odnosno Vlada Cepeša. Da budem precizniji, radi se o tvrđavi još iz 13. veka. U 14. stoleću važila je za jednu od najvažnijih fortifikacija vladara iz dinastije Basarab. Vlad Cepeš je ovo utvrđenje obnovio i ojačao u 15. veku. Korišćeno je i posle njegove smrti, sve do prve polovine 16. veka. 
Poenari.

   Inače, cesta koja vodi do Poenarija je deo tzv. Transfagarašan puta, jednog od najspektakularnijih, ili što bi rekli u vodičima „najsceničnijeg“ puta u Evropi. Izuzetno je popularan, pogotovo među motorciklistima i tokom naše vožnje do Poenarija videli smo baš puno bajkera.
   Ovaj put nam se prelazak preko Karpata, Transfagarašom, nije uklapao i itinerar, te smo se okrenuli i uputili ka Kurtea de Arđešu. Ime ovog grada može da se prevede kao Dvor na Arđešu. Arđeš je naziv reke. Osnovan je u 13. veku i bio je prestonica Vlaške sve dok to nije postalo Trgovište u 15. veku.
   Prvo smo posetili crkvu sv. Nikole, čiju je izgradnju započeo Basarab I 1340. godine i koja je jedno vreme bila sedište vlaške mitropolije. I ovo zdanje predstavlja primer vizantijskog graditeljstva na prostoru Rumunije. Smatra se da su majstori koji su ga gradili došli iz Bugarske. Odmah pored crkve nalaze se ostaci vladarske palate.
Crkva sv. Nikole, Kurtea de Arđeš.

   Kada smo sve to pogledali, uputili smo se ka manastiru Kurtea de Arđeš, odnosno do katedrale iz 16. veka, koja je i bila glavni razlog za naš dolazak u ovaj grad. Podigao ju je Njagoja  Basarab 1517. godine. Inače, ovaj vlaški vojvoda je bio oženjen našom despinom Jelenom iz roda Brankovića (ćerka Stefana Brankovića), a poznat je i po tome što je svom rođaku Đurađu Brankoviću (nakon monašenja vladika Maksim) novčano pomogao da podigne manastir Krušedol.
Kurtea de Arđeš.

   Katedrala u Kurtea de Arđešu je trikonhalne osnove, ali osim svojih vizantijskih uzora mnogo toga je preuzeto i iz islamskog graditeljstva. Na primer arabeske, ona saća kao kod mihraba i sl. Obložena je svetlo smeđim, gotovo belim, mermerom. Na sredini se nalazi kupola, pored koje se uzdižu dve manje, ali uvrnute. Te dve tordirane kupole daju celoj ovoj građevini neverovatno interesantan izgled. Ma crkva je sjajna! Oduševila me je. Nešto novo, nešto što do sada nisam imao prilike da vidim i zato je, bogami, potrajalo njeno razgledanje.
Kurtea de Arđeš.

   Naš sledeći cilj bilo je Trgovište, te smo nastavili sa putovanjem kroz Vlašku. Ova dva dana smo se sve vreme vozili severnom Vlaškom, tj. njenim brdovitijim delom. Zapravo, to su već obronci Karpata, a tamo dalje na jug se pruža ona prava ravničarska vlaška nizija. Što se tiče mesta i sela kroz koja smo prolazili, primetio sam da su siromašnija i nekako zapuštenija u odnosu na Transilvaniju, koju sam obilazio pre svega par meseci. Jebiga, ipak su tamo živeli vekovima Nemci!
Trgovište.


   Na kraju dana stigosmo u Trgovište. Nakon što smo pronašli hotel i malo se odmorili, krenuli smo u obilazak nekadašnje vlaške prestonice. Prvo dvorski kompleks koji se prostire na popriličnoj površini. Arheološki ostaci na ovom lokalitetu potiču iz raznih perioda i to od 1400. godine, pa do 1714. godine, kada je dvor konačno napušten. Ima tu svašta da se vidi: ulazna kapija, delovi palate, dve crkve i 25 metara visoki cilindrični toranj, čija se izgradnja pripisuje Vladu Cepešu. Sve u svemu odlično. Nema tu ničega spektakularnog, ali Rumuni su sve to lepo sredili, dosta toga i rekonstruisali, moderno predstavili. Šta ćeš više?
Trgovište.


   Po izlasku iz dvorskog kompleksa posetili smo još i par zanimljivih crkava po gradu. Nisam neki vernik i ne razumem se baš u to, ali nakon obilaska ovoliko crkava u jednom danu za duše smo se, valjda, pobrinuli, na red su došli stomaci! Konsenzusom smo izabrali jedan od restorana u centru grada i bacili se na zasluženu večeru. Što se tiče rumunske klope, evo posle trećeg uzastopnog putovanja po ovoj zemlji i nakon što sam prošao sve njene regije i svašta probao, moram da kažem da nisam ni malo impresioniran. Jebeš kuhinju gde je mamaljiga, tj. palenta glavna hrana. Mislim, nailazio sam i na neka dobra i ukusna jela, ali sve u svemu ništa posebno. Uz to, bar po mojim merilima, porcije su im užasno male, sva sreća pa je relativno jeftino, te čovek može više toga da naruči.
Trgovište.

   Obilaskom Trgovišta završio se naš drugi dan u Rumuniji. Već sam spomenuo da mi se dopao dvorski kompleks, međutim i sam grad nije loš. Ozbiljno je to mesto sa osamdesetak hiljada stanovnika. Ima i nešto sačuvane stare arhitekture, lepo sređen centar, jednom rečju, skroz ok. Inače, u ovom gradu su ubijeni Čaušesku i njegova žena.

Нема коментара:

Постави коментар