Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

субота, 14. мај 2016.

Transilvanija (6. deo)



BRAN


   U Bran smo došli zbog srednjovekovne tvrđave poznate kao “Drakulin zamak”, iako ona apsolutno nema veze sa Vladom Cepešom. Prvo utvrđenje na ovom mestu podigli su tevtonski vitezovi 1212. godine i ono je štitilo klanac koji spaja Transilvaniju i Vlašku. Tu tvrđavu su skrljali Mongoli prilikom svog furioznog pohoda na Evropu. Današnji zamak prvi put se pominje 1377. godine, kada je kralj Lajoš I Anžujski dozvolio Saksoncima iz Brašova da ga podignu. Godine 1920. postao je rezidencija rumunske kraljevske porodice, a posebno omiljen bio je kraljici Mariji od Edinburga, čija će ćerka kasnije postati naša kraljica Marija Karađorđević. Nakon smrti Marije od Edinburga dvorac je prešao u ruke njene najmlađe kćeri Ileane, u čijem posedu je bio sve do dolaska komunista na vlast. Onda je 2007. došla restitucija i zamak je vraćen u vlasništvo naslednika princeze Ileane, nadvojvode Dominika Habzburga. Zatim je renoviran i otvoren za javnost, kao prvi privatni muzej.

Zamak Bran.

   Iako Vlad Cepeš nikada nije nogom kročio u Bran, ovaj zamak je uspeo da se izreklamira kao “Drakulin dvorac” i da ga zbog toga svakodnevno opsedaju horde turista. Cela ta priča o imaginarnom Drakuli, poznatom iz romana i filmova, i njegova povezanost sa Vladom Cepešom, stvarnom istorijskom ličnošću, nema veze sa mozgom. Sve je počelo kada je irski pisac Bram Stoker, autor 18 romana, kao i nekih kraćih priča, uglavnom istorijskih dela i uglavnom nikakve umetničke, ni istorijske vrednosti, napisao roman o Drakuli 1897. godine. On je ostao upamćen samo po ovom delu. Međutim, usledile su raznorazne adaptacije njegove priče u književnosti, pozorištu, filmu, stripu itd. Holivud je, svakako, dao najveći doprinos u stvaranju mita o Drakuli i Transilvaniji. Postoji više od 250 filmova snimljenih o ovom vampiru. Bram Stoker, kada je počeo da piše svoj čuveni roman, nije ni čuo za Vlada Cepeša, niti je ikada bio u Transilvaniji. On je u tom svom delu stvorio Transilvaniju kakva mu je odgovarala za pozornicu njegove izmišljene priče. Stoker je odlučio da za svoj glavni lik iskoristi ime Drakula, koje je nosio poznati srednjovekovni borac protiv Osmanlija, jer ta reč na rumunskom znači đavo”. Inače, “Drakul” nadimak koji je dobio još otac Vlada Cepeša značio je “zmaj” (od latinske reči “draco”). Kasnije će semantika učiniti svoje, te će reč “drakul” izgubiti prvobitno značenje i na modernom rumunskom podrazumevaće “đavola”.
   Da krenemo redom. Otac Vlada Cepeša III, vlaški vojvoda Vlad II, bio je pripadnik zmajevog reda i zbog toga je, kao što već rekoh, dobio epitet Drakul. Od njega će Vlad naslediti i vlast, i ime i nadimak. Drugi nadimak “Nabijač” steći će kasnije zbog svoje navike da Turke nabija na kočeve. Pre nego što je dospeo na vlast, još kao jedanaestogodišnajk, poslat je, zajedno sa mlađim bratom Raduom, kao talac sultanu Muratu II. Njegov otac je kasnije prekršio obećanje dato sultanu i pridružio se antiosmanlijskoj koaliciji. Tokom ovih ratovanja došao je u sukob sa svojim saveznikom Janošem Hunjadijem, čije su ga pristalice ubile, a njegovog starijeg sina Mirčea živog zakopali, nakon što su ga prethodno oslepili. Tada je sultan poslao sedamnaestogodišnjeg Vlada u Vlašku kao kneza. Međutim, ovaj je posle samo dva meseca izgubio vlast i sledećih 8 godina proveo u progonstvu.
   Vladar Vlaške postao je ponovo 1456. godine. Ovaj drugi, ujedno i glavni, period njegove vladavine trajao je 6 godina. Godine 1459., nakon što je odbio da plati danak, Mehmed II Osvajač poslao je na njega ogromnu vojsku na čelu sa Hamza begom iz Nikopolja. Vlad Cepeš ih je sačekao u zasedi i porazio. Zarobljene Turke je isponabijao na kočeve, s tim što je Hamza bega natakao na najveći kolac, da bi istakao njegov rang. Ratovao je on protiv Turaka i van današnje Rumunije, po Srbiji i Bugarskoj. Pročitah negde da je 1462. godine osvojio Srebrenicu i da su, shodno njegovoj praksi, tamošnji Turci završili na kočevima. Poznato je i njegovo pismo Matiji Korvinu, ugarskom kralju i sinu Janoša Hunjadija, u kome ovoga obaveštava o svom pohodu negde kod ušća Dunava. U njemu piše da su tom prilikom ubili 23.884 Turaka, s tim što nisu baš sve pobijene brojali, pošto ima i onih spaljenih po kućama. Kakva pedantnost! Čuven je i njegov Noćni napad” u kome je ubijeno 15.000 Osmanlija. Vlada Cepeša pratila je reputacija okrutnog vladara, ne samo kada su u pitanju Turci. Navodno je u Brašovu natakao na kočeve više hiljade tamošnjih bojara. Poznata je i priča da je naredio, kada neki turski delegati nisu pred njim skinuli svoje turbane, da im se ekserima ukucaju u lobanje. Od svih priča ipak je najpoznatija ona kada je najčuveniji turski sultan, osvajač Carigrada, Mehmed II u svom pohodu na Cepeša stigao sa velikom vojskom do njegove prestonice Trgovišta i tamo zatekao 20.000 ratnih zarobljenika nabijenih na kočeve. Zgrožen ovim prizorom i uplašen najveći turski sultan svih vremena naredio je povlačenje.
   Cepešovoj strašnoj slavi doprinela je i štamparija koja je u to vreme uzela maha. Brojne priče i grafike vezane za Vlada štampane su kao pamfleti. Na jednoj od najpoznatijih grafika prikazan je kako mirno obeduje za stolom dok su svuda oko njega ljudi nabijeni na kočevima, kao i razbacani delovi ljudskih tela. Međutim, kao okrutnog ga ne pominju samo ti, uglavnom nemački, štampani pamfleti, već i turske hronike, kao i neki rukopisi iz ruskih arhiva.
   Godine 1462. Vlad III Drakul je ipak poražen, ali je uspeo da pobegne preko planina u Transilvaniju, gde je idućih 12 godina proveo kao zarobljenik Matije Korvina. Oslobođen je 1476. godine i po treći put je postao vladar Vlaške. Međutim, posle samo dva meseca nastradao je u borbi. Nejasno je kako je ubijen, u bici protiv Turaka ili od ruku svojih nelojalnih bojara? Jedino je poznato da je njegova odsečena glava, stavljena u med, završila u Istambulu.
Bista Vlada Cepeša.

   To je prava priča o Vladu Cepešu. Na zgražavanje istoričara i pismenih ljudi došlo je do simbioze između stvarnog vlaškog kneza i Stokerovog vampira, a Rumuni koji se bave turizmom rešili su da to iskoriste. Nema veze što je stvarni život Cepeša mnogo puta zanimljiviji od petparačkog romana o vampiru, kao i debilnih serija i filmova na tu temu. Jebeš to što je Cepeš rumunski nacionalni heroj, kada sve to ne zanima turiste! Oni hoće Drakulu vampira, sa sve plaštom i iskeženim očnjacima. Pa, dobro kada je tako evo vam ga, dođite u Bran! I stvarno, hiljade idiota sa svih strana sveta dolazi da vidi ovaj zamak. Eto i ja među njima, ali ja imam opravdanje. Naravno, da sam znao za svu tu šarenu lažu koja se u Branu odvija i naravno da sam znao da ovaj zamak nema veze sa Drakulom. Takođe sam znao i da je u pitanju srednjovekovni zamak, a pošto sam arheolog srednjovekovac i pošto sam se profesionalno bavio proučavanjem i istraživanjem srednjeg veka, naravno da sam došao i u Bran.
   Kao što rekoh, znao sam za svu tu maskaradu, ali ipak nisam bio spreman na sve što sam zatekao. Hiljade ljudi svih mogućih rasa, u vazduhu kakofonija raznih belosvetskih jezika, na sve strane suveniri, restorani, pansioni i kola koja su zauzela sva parking mesta. Ovo mi je treće putovanje po Rumuniji i video sam gomilu fenomenalnih stvari, lokaliteta, tvrđava, mnogo bolje i zanimljivije od Brana, ali nigde nije bilo ni blizu toliko posetilaca. Šta da se radi, velika većina turista su budaletine, koje ne misle svojom glavom, već idu tamo gde ih vode agencije ili idu na ta izvikana i izreklamirana mesta, a da i ne pomisle vredi li to, ili da kojim slučajem pogledaju ima li nešto zanimljivije tu negde odmah pored. Tako masa naših ljudi stalno ide na te tzv. “Drakula ture” u paket aranžmanu ili u solo režiji, ali tom dobro utabanom stazom koju su prokrčile srpske turističke agencije, a koja otprilike glasi: Temišvar – Sibinj – Bran – Brašov – Sigišoara, eventualno se tu ubace Peleš i Bukurešt i kući. Ko god je išao jednim ot tih aranžmana prošao je i pored nekih od najznačajnijih znamenitosti Rumunije, od kojih su pola njih na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, a, bogami, neka su i jedinstvena na svetu. Ma, jebeš Uneskovu listu i najstariju crkvu u Denšusu, jebeš Sarmizegetusu, kakve veze ima što je na tom spisku, kao i tih 7 utvrđenih crkava, važno je videti Bran i Drakulu! Kakav je to užitak, pa još kada vam polupismeni vodič ispriča neku izmišljenu pričicu i pikanteriju o Drakuli, vrh! A, tek turističke agencije, samo prepisuju jedni od drugih aranžmane i sva putovanja su im ili neverovatno slična ili identična. Zar nemaju nekoga iole normalnog i obrazovanog da pogleda šta još ima interesantno za videti, da malo promeni, prošara? Očito je da nema, baš kao što je očito da se turizmom uglavnom bave diletanti. S druge strane, većina turista koja sve to guta su dileje i svima lepo, pa što da se išta menja! Juriš, svi u Bran kod grofa Drakule.
Zamak Bran

   Ispred ulaza u zamak bio je ogroman i haotičan red. Svi su uzbuđeno čekali da plate, za rumunske prilike preskupu ulaznicu. Ja sam zaobišao tu dugačku kolonu i sa svojom legitimacijom ušao, naravno ne plativši ništa. Gužva je bila i u zamku, koji je prilično mali, tako da smo se svi unutra gurali i čekali jedni na druge da bi prošli uzanim stepeništima i hodnicima. Što se tiče “postavke” u dvorcu ona je baš bezveze. Galimatijas svega i svačega, od nameštaja iz 19., 20. veka, preko igračaka do replika oklopa i sprava za mučenje. Sam zamak je onako, ništa posebno, ali ok, samo da nije svog tog vašara i cirkusa oko njega.


3 коментара:

  1. Buraz, ovde nam se razmišljanja poklapaju 200%. To sa Branom ti je, kako bih ja rekao, kineski cirkus. Kad smo bili tamo, 2013, nisu hteli da me puste na press. Preskočim ja ogradu od spolja. Tu nađem na neki par, Englezi. Pitam za ulaznicu, da mi lik i reče da na ulazu proveravaju ponovo. Ja složim priču gore i pustiše me. Mislim da je karta bila 5 eur. Kako je sad sa cenom? Mi se danas vratili sa Putuo ostrva, jedna od 4 svete budističke planine Kine. Time sam ih sve 4 kompletirao. Poenta je - ulaznica je oko 25 eur, ferry do tamo i nazad oko 8 eur, unutra ulaznice (pazi, plaćaš ulaznicu za ostrvo, a sad i za hramove unutra ponaosob!!!) za svaki hram po evro... Znači sramota. Ali - ima idiota koji se ne bune i plaćaju.

    ОдговориИзбриши
  2. Čuo sam to za Kinu da su bezobrazno skupe ulaznice, ali prateći tvoja kineska putešestvija vidim da uglavnom uspevaš da im doakaš. Ja se zasada snalazim i ne sećam se kada sam zadnji plut platio negde ulaznicu. Sreća je moja da to mogu zbog svoje struke, inače ne znam kako bih, s obzirom da nisam baš najpodesniji za tvoje alpinističko - diverzantske varijante ulaska. Svaka čast za ove budističk - planinarske akcije. Odgledam kad god postaviš nove fotke, tako da sam u toku. Što se tiče cena za Bran sada je 35 leja, iliti negde oko 8 evra.

    ОдговориИзбриши
  3. Ulaznice u Kini nisu bezobrazno skupe, već bezobrazno-nenormalne. Partija se setila kako da pljačka ovce (ima dosta ovaca ovuda, mnoooooogo), a ovce se ne bune... Otprilike samo 95% od cene ulaznice ode Partiji, a te bedne mrvice lokalcima. Mišljenja sam da Kinezi zaslužuju da ih ovi probisveti jašu još jedno 1000 godina, opušteno. Znaš ono, svaki narod ima ono što zaslužuje.
    Ja, za divno čudo, skoro nikad ne ulazim alpinističkim načinima, diverzantski je prava reč. :D Recimo da sam za ove tri godine uštedeo ''samo'' 2-3.000 evra. Do sada sam dao na ulaznice oko 5-10 eur. Ima još mnoooooogo neobjavljenih fotki. Ostani budan, biće tu postovanja. ;)

    ОдговориИзбриши