Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

четвртак, 12. мај 2016.

Transilvanija (5. deo)



FAGARAŠ & RAŠNOV


   Iz Sibinja smo se uputili ka Brašovu, s tim što smo prvo neplanirano stali u Fagarašu, a onda planski još u Rašnovu i Branu. U stvari, zaustavljali smo se još par puta, ali na kratko da bismo fotografisali spektakularne snežne vrhove Karpata.
Karpati.

   U Fagarašu smo napravili pauzu da bismo nešto pojeli, a onda smo spazili impresivnu tvrđavu i odlučili da je posetimo. Njena izgradnja započeta je krajem 14. veka na mestu nekadašnjeg drvenog utvrđenja koje su skrljali Mongoli 1241. godine, ali je sve do 17. veka prepravljana i proširivana i tako je nastala ova, danas vidljiva, masivna fortifikacija, nekada najjača u Transilvaniji. Ima pet jakih kula i okružena je dubokim rovom punim vode. Od 1950. godine, odnosno za vreme vladavine Čaušeskog bila je zatvor u kome su držani politički disidenti.
Tvrđava u Fagarašu.
Unutrašnjost tvrđave.

   Sledeće zaustavljanje bilo je u Rašnovu. Tačnije, prvo smo otišli do rašnovske tvrđave. U pitanju je ozbiljna fortifikacija koja je čuvala ulaz u Burzenland (jugoistočnu Transilvaniju), a podigli su je Tevtonci, koji su, kako već rekoh, bili naseljeni u ovoj oblasti. Građena je između 1221. i 1225. godine. Da je u pitanju bila ozbiljna tvrđava svedoči i to što je jedina ostala neosvojena prilikom mongolske invazije na Transilvaniju 1335. godine.
Tvrđava Rašnov.
Barbakan

   Rašnovsku tvrđavu će prvi osvojiti mađarski transilvanski princ, ili bolje reći, pošto je Mađar u pitanju, erdeljski princ Gabor Batori 1612. godine. Njemu je to pošlo za rukom, jer je otkrio i presekao tajni put za snabdevanje vodom i zbog nedostatka ove neophodne tečnosti utvrđenje se predalo. Zbog toga je između 1623. i 1642. godine iskopan 146 metara duboki bunar. Legenda vezana za ovaj bunar slična je onoj iz zamka Sibinjanin Janka. Ovaj ovde kopala su dvojica turskih zarobljenika, ali 17 godina i tom prilikom su u kamenu urezali stihove iz kurana, koji se i danas mogu videti. Poslednja opsada rašnovske tvrđave odigrala se 1690. godine tokom turskog pohoda na Transilvaniju. Zatim je stradala od požara, a potom i od zemljotresa. Korišćena je i tokom revolucije 1848. godine i posle toga je napuštena.

   Ok mi je bila poseta ovoj tvrđavi, iako sam se nagledao raznih srednjovekovnih utvrđenja tokom proteklih godina, a, bogami, nije ih manjkalo ni na ovom putovanju. U pitanju je klasična tvrđava sa bedemima, kulama, kapijom, barbakanom. I ovde su se Rumuni potrudili, mnogo toga je obnovljeno, a nešto i u potpunosti rekonstruisano.
Tvrđava Rašnov.

   Posle utvrđenja odvezli smo se u Rašnov, još jedan od saksonskih transilvanskih gradova. Nekada se zvao Rosenau. U kafeu na centralnom trgu malo smo predahnuli uz kaficu, a onda smo se uputili do stare pravoslavne crkve sv. Nikole iz 1384. godine. Podigao ju je Dan I iz dinastije Basaraba. Crkva je bila zatvorena, ali smo se raspitali po okolini i pronašli nekog čiču koji nam ju je otključao. Starac je bio ljubazan i uprkos tome što je govorio samo rumunski uspeli smo da dobijemo i poneku informaciju o ovoj bogomolji. U njoj je sačuvano dosta živopisa, a natpisi na freskama su i ovde bili ispisani ćirilicom. Rumuni su sve do 1862. godine koristili ćirilicu, a u nekim krajevima je bila u upotrebi sve do 1920. godine.
Rašnov.
Crkva sv. Nikole.

   Ovde sam prvi put video fresku na kojoj je naslikan svetac sa životinjskom glavom. Radi se o svetom Hristoforu, koga ovako prikazuju samo pravoslavci. Zašto je predstavljen sa životinjskom glavom? Ima nekoliko teorija. Po jednoj zato što je pre nego što je postao hrišćanin bio ljudožder, odnosno pripadao je plemenu koje je imalo pseće glave. Po drugoj teoriji ovaj svetitelj iz II veka je bio veoma lep i nije mogao da se odbrani od devojaka, a pošto je bio istinski hrišćanski vernik, zamolio je boga da mu naruži lice i ovaj mu je molbu uslišio. Ovakve predstave sv. Hristofora nisu tako česte i ima ih ukupno na oko pedesetak mesta. Koliko znam, kod nas postoji jedna takva freska u manastiru Sukovo kod Pirota.
Freska sa Hristoforom.

2 коментара:

  1. Fantastično ste vreme imali u fantastičnom delu sveta! A ovu glavu na fresci mislim da sam video u Pirotskom kraju. Više se i ne sećam, mnogo mesta posećeno, zaboravlja se...

    ОдговориИзбриши