Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 15. мај 2016.

Transilvanija (7. deo)



BRAŠOV


   Brašov ima blizu 300.000 stanovnika i važi za transilvanijsko mesto koje najviše od svih posećuju turisti. On je takođe jedan od 7 saksonskih gradova, a zvao se Kronštat. Osnovali su ga još prvi nemački doseljenici, ali u ozbiljno utvrđeno mesto pretvoriće ga Tevtonci. Danas Nemaca ima manje od jednog procenta, ali zato Mađara ima 8 %. Već sam pominjao da je u Transilvaniji, ili kako oni više vole Erdelju, živelo dosta Mađara, što “klasičnih”, što Sekelja, a nije da ih nema ni sada. Zanimljivo je kad čovek pogleda etnički sastav stanovnika Brašova pre 1860. i posle 1910. godine. U tom periodu od 50 godina broj Mađara je sa 13,4% porastao na 43,4%. U istom periodu broj brašovskih Rumuna je sa 40% spao na 28%, a Nemaca sa 40,8% na 26,4 %. Izgleda pomalo čudno, a u stvari radi se o mađarizaciji, koju je sprovela Mađarska kraljevina i koja se nije odvijala samo u Brašovu ili Transilvaniji nego i u celoj Ugarskoj. U navedenom periodu od 1860. do 1910. godine broj Mađara u okviru njihove tadašnje države porastao je za neverovatnih 106,7%! Naravno na uštrb Rumuna, Srba, Slovaka itd.
Na putu za Brašov.
Brašov.

   Brašov, kao i Sibinj, takođe ima nešto sačuvanih bedema i kula. Najinteresantniji mi je bio tzv. “Beli toranj”. U pitanju je polukružna građevina iz 15. veka, smeštena na padini iznad grada. Odmah ispod nje nalazi se tzv. Graft bastion iz 16. veka, u kome je smeštena mala arheološka postavka. Obišli smo i sve ostalo što je sačuvano od nekadašnjih gradskih zidina uključujući i Katarininu kapiju, koju je 1559. godine podigla krojačka gilda. Prošli smo i užarskom  ulicom, jednom od najužih u Evropi. Dugačka je 80 metara, a široka između 111 i 135 centimetra. 
Bela kula.
Graft bastion.
Užarska ulica.

   Na ulazu u Brašov nalazi se ogromna franjevačka crkva sv. Vartolomeja. Stvarno je velika i impozantna, ali ovom gradu očito to nije bilo dovoljno, pošto u njemu postoji jedna još veća bogomolja. Radi se o Crnoj crkvi, najpoznatijoj građevini Brašova i najvećoj gotskoj bogomolji u jugoistočnoj Evropi. Ovu ogromnu crkvetinu, dimenzija 89 x 38 metara i visine 65 metara, gradili su bugarski majstori iz Ščei Brašovolui, odnosno iz naselja koje se nalazilo izvan nekadašnjih gradskih zidina. Stanovnicima ovog naselja, tj. Bugarima i Rumunima, bilo je zabranjeno posedovanje imovine unutar Kronštata sve do 17. veka. Osim toga, mogli su samo određenim datumima da uđu u grad da bi unutra prodavali svoje proizvode. Tada im je ulazak bio omogućen samo kroz pomenutu Katarininu kapiju, s tim što su morali da za to plate. Crna crkva je prvobitno bila katolička, i kao i  većina drugih saksonskih bogomolja u Transilvaniji postala je luteranska. Ispred crkve nalazi se spomenik Johanesa Hontera, koji je bio glavni krivac što su ovdašnji Nemci prihvatili luteranstvo.
Crna crkva.

   Već sam rekao da je Brašov grad koga u celoj Transilvaniji najviše posećuju turisti i zbog toga je najupicanjeniji od svih. Sve je onako cakum-pakum, ima mnogo raskošnih zdanja, fasade zgrada su sređene, leje pune cveća, ali meni se više dopao Sibinj. Za razliku od Sibinja, Brašov nije uspeo da sačuva svoj srednjovekovni šmek. Zato Brašov ima medvede. Naime, pošto je okružen karpatskim planinama, dešavalo se poslednjih godina da ove zverke u potrazi sa hranom dođu u predgrađa. Ima Brašov i natpis holivudskog tipa na planini iznad grada. Uf, što se Rumuni pale na ovo! Te velike natpise sa imenom grada dosada sam sretao u Tulči, Devi, Rašnovu. Podrazumeva se, Brašov ima i vučicu sa Romulom i Remom. Kao što svako mesto u Rusiji ima Lenjina, u Turskoj Kemala, tako u Rumuniji ima vučicu. 
Katarinina kapija.

  

1 коментар:

  1. U Brašovu sam bio nekad 2011. u sklopu "čuvene" Drakula ture, ali to je bilo letenje kroz grad. Volio bih se ponovo vratiti i razgledati ga natenane. A što se tiče ovih Hollywoodskih natpisa, negdje sam oko Sebeša na brdu ugledao i natpis "Halewood", pa mi je bilo mnogo smiješno.

    ОдговориИзбриши