Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

понедељак, 16. мај 2016.

Transilvanija (11. deo)



BABA NOVAK I ĐORĐE SLANKAMENAC


   Transilvanija, iliti Erdelj, je poznata po dačkim tvrđavama, nemačkim gradovima i utvrđenim crkvama, po Drakuli, po drvenim crkvama, ali ova oblast je, što, verujem, malo ljudi zna, povezana i sa našom prošlošću. Gradovi koje smo tokom ovog putovanja obišli: Kluž, Sigišoara, Brašov, Alba Julija, Sibinj, Rašnov i  Fagaraš itekako su bitni za srpsku istoriju s kraja 16. i početka 17. veka. To je period intenzivnog ratovanja u Transilvaniji. Borili su se Austrijanci, Mađari, Turci, Rumuni, Saksonci, Sekelji, Krimski Tatari, Poljaci, pa čak i kozaci i naravno Srbi. Bila su to smutna vremena, gde su se često menjala savezništva. Pravljene su razne kombinacije, raskidani su i sklapani novi, često neverovatni, savezi. U tim borbama na desetine hiljada Srba prosipalo je svoju krv po čitavoj Transilvaniji. Uglavnom se radilo o Srbima iz tadašnje Ugarske, što znači da su u neku ruku to bili profesionalni vojnici, tj. kvalitetni borci, pa su zbog toga svima bili poželjni. U tim vojevanjima posebno su se istakle sledeće srpske vojskovođe: legendarni Deli Marko, poznat po svojim ludačko” hrabrim upadima u dubinu turske teritorije, pa onda Đorđe Slankamenac Rac i u narodnim pesmama opevani Starina Novak. Naročito se ratnička karijera poslednje dvojice može povezati sa mestima koje smo obišli.
Spomenik Starini Novaku ispred Krojačkog bastiona u Klužu.

   Starina Novak, ili po rumunski Baba Novak, rođen je u Poreču, na obali Dunava oko 1520. godine. Po jednoj priči prvo je bio turski subaša, ali se iz nekog razloga zamerio Osmanlijama i odmetnuo u hajduke. Međutim, bio je uhvaćen. Tokom mučenja povađeni su mu svi zubi, pa je od tada prozvan Starina Novak. Uspeo je da pobegne iz tamnice i da ponovo započne sa hajdučijom. Ubrzo ga je zapazio Mihailo Hrabri, uzeo u svoju službu i postavio za kapetana hajduka. Tada je imao oko 65 godina. Mihailo Hrabri, knez Vlaške, jedan je od najvećih rumunskih nacionalnih heroja i čovek koji je prvi put, doduše na kratko, objedinio Vlašku, Moldaviju i Transilvaniju. Vodio je teške borbe sa Osmanlijama, a, bogami, i sa Mađarima. U svojim pohodima na Tursku stizao je čak do Varne. Srbi su bili važan faktor u njegovoj vojsci i za njega su ratovale sve srpske vojskovođe koje sam nabrojao.
Starina Novak.

   Godine 1596. Starina Novak je sa 700 boraca zauzeo tvrđavu Vrace u Bugarskoj i stigao sve do Sofije. Onda se preko Vidina vratio u Vlašku i tom prilikom zarobio brojne turske šajke, kao i mnogo robova. U jednom svom pismu Mihailo Hrabri se hvali kako je Baba Novak, njegov kapetan i desna ruka, razbio vojsku Hasan-paše, koju je ovaj poveo na Vlašku. Novak ih je sačekao u nekom klancu i napao ih. Hasan je uspeo da pobegne, ali je mnogo Turaka posečeno, a zarobljene su kamile, oružje i dzebana. Posle toga je sa svojih 1.500 hajduka Baba Novak osvojio Plevnu, gde je, između ostalog, zarobio ženu, sina i ćerku nekog znamenitog turskog bogataša, koji je za njihov otkup platio 500.000 dukata. Drugi diplomatski izvor kaže da su iz Plevne odneli 4.000 dukata i zarobili 70 bogatih Jevreja i 400 Turaka, za čiju su otkupninu dobili 400.000 talira.
Spomenik Mihailu Hrabrom u Klužu.

   Godine 1599. došlo je do bitke Mihaila Hrabrog protiv vojske kardinala Andrije Batorija, njegovog dojučerašnjeg saveznika u borbi protiv Turaka. Boj se odigrao kod Sibinja, grada koji smo takođe posetili. Kardinal je poražen i ubijen. U Mihailovoj vojsci bilo je mnogo Srba, koje je predvodio Đorđe Slankamenac Rac. On je počeo ni od čega, odnosno bio je konjušar kod jednog erdeljskog magnata. Kada je postao slavan, pošto mu porodično ime nije bilo zvučno, ostao je zapamćen po narodu kome je pripadao. Otuda Đorđe Rac (Rac = Rašanin = Srbin). Nakon što se istakao kao ratnik, Đorđe je stekao i reputaciju dobrog diplomate. U ovoj bici kod Sibinja učestvovao je i Starina Novak. Ostalo je zabeleženo da je za vreme tih ratnih operacija on popalio i opljačkao sve na šta je naišao.
Sibinj.

   Posle ovih borbi Novak je prešao u Banat i tamo ratovao protiv Turaka, a onda je sa 5.000 svojih ratnika krenuo na Moldaviju. U ovom pohodu Mihaila Hrabrog učestvovali su i drugi srpski odredi koje su predvodili Deli Marko i Đorđe Slankamenac. Mihailo je uspeo da prisajedini Moldaviju, ali je ubrzo morao da se vrati u Transilvaniju, jer se pobunilo protestantsko plemstvo koje je pozvalo čuvenog zlikovca, carskog generala Đorđa Bastu. Radi se o Albancu, rođenom u Italiji, plaćeniku austrijske vojske. U bici kod Miroslava Mihailo je poražen. Po jednoj verziji Hrabri je kasno pozvao Novaka u pomoć, koji zbog toga nije stigao na vreme, a po drugoj, Starina Novak je učestvovao u boju, i izgorele kose i brade, uspeo je da zadrži neprijatelja sve dok vojvoda nije stigao do Fagaraša. Kasnije mu se tamo pridružio, a onda su se povukli u Rašnov i utvrdili u rašnovskoj tvrđavi. Na kraju su otišli u Vlašku. Tokom ovog putovanja obišli smo oba ova utvrđenja u koja su nakon poraza spas pronašli čuveni vlaški vojvoda Mihailo Hrabri i njegov kapetan Starina Novak. 
Tvrđava u Fagarašu.

Rašnovska tvrđava.

   Kao što već rekoh, to su bila čudna vremena u kojima su zaraćeni često menjali strane i saveznike i na nesreću Mihailovu, na njegov matični posed Vlašku krenuli su Žigmund Batori sa svojim Mađarima, Poljaci Jana Zamojskog i moldavski vojvoda Jeremija Mogila. Glavni zapovednik srpsko – vlaške vojske Baba Novak napao je Poljake i porazio ih, dok se vojska Žigmunda Batorija povukla bez borbe pred armijom Mihaila Hrabrog. Međutim, onda se pojavio Mojsije Sekelj sa 5.000 erdeljskih Mađara i napao vlaško – srpske trupe s leđa. Tada su se vratili u boj i poraženi Poljaci, te su vojske Mihaila i Novaka, posle teških gubitaka, bile prisiljene na povlačenje.
   Nakon toga mađarski plemići Ištvan Čaki i Mojsije Sekelj su na prevaru uhvatili Starinu Novaka kod Lipove i optužili ga za navodno šurovanje sa Turcima. Odveden je u Kluž, zajedno sa svojim sveštenikom, gde su pod dirigentskom palicom Žigmunda Batorija osuđeni na smrt spaljivanjem. Petog februara 1601. godine njih dvojicu su gole izveli na gradski trg, pa su im odrali kožu, prikucali na ražanj i postavili iznad vatre. S vremena na vreme su ih kvasili da bi im muke duže trajale. Prošlo je sat i po vremena dok nisu ispustili duše. Inače, to mučenje je sprovodila grupa Cigana, u to vreme specijalizovanih dzelata u Transilvaniji.
   Zbog svega ovoga Rumuni smatraju Starinu Novaka i svojim junakom, pri tome ne osporavajući njegovu pripadnost srpskom narodu. Zato su mu i podigli spomenik u Klužu, mestu gde je ubijen. Novak je predstavljen kao krupni, brkati baja, sa mačem u jednoj ruci i štitom u drugoj. Na postamentu je tekst koji glasi: “Baba Novak, kapetan Mihaila Hrabog, ubijen u groznim mukama od strane (??????) 5. februara 1601. Ovaj spomenik je podignut u čast sećanja na njega 1975. godine”. Ovi upitnici predstavljaju prazno mesto gde su nekada bila slova koja fale, a koja su kazivala od strane koga je ubijen Novak. Međutim, mogu da se nazru otisci  prva dva, a to su “UN”. Nema sumnje da se radi o Mađarima (UNGURII), odnosno da piše kako je ubijen “u groznim mukama od strane Mađara”. Ostaje mi samo dilema ko je skinuo ta slova. Možda neko od mnogobrojnih mađarskih žitelja ovoga grada? Nije nemoguće, ali sumnjam. Moja teorija je da su to uradile vlasti, pošto fale samo ta slova koja se odnose na Mađare, a i čini mi se da je uklanjanje tih slova odrađeno pedantno i bez oštećenja spomenika. U ovim modernim, evropskim vremenima to navođenje naroda je protumačeno nekorektnim i da su zbog tolerantnosti, evropskih vrednosti i sličnih idiotskih razloga odlučili da uklone reč Mađari. Mislim na razloge tipa za zločine ne može da bude okrivljen ceo narod i slična EU proseravanja. Ponavljam, ovo je samo moja teorija, možda grešim, možda je to ipak uradio neki vatreni mađarski nacionalista, a poznato je da u tom narodu takvih ne manjka.
Tekst na spomeniku Starine Novaka u Klužu.

   Vratimo se istoriji i daljim dešavanjima nakon Novakovog ubistva. Saznavši za ovakav kraj Starine Novaka, srpski vojskovođa Đorđe Slankamenac Rac, koji je u par bitaka ratovao zajedno sa njim, srušio je katedralu u kojoj se nalazio grob Hristofora Batorija, Žigmundovog oca, u Alba Juliji. Zatim je pootvarao grobove erdeljskih plemića, među kojima i kardinala Andrije Batorija i razbacao psima njihove leševe. Iste godine kada i Baba Novak ubijen je i njegov vladar vlaški vojvoda Mihail Hrabri. Đorđe Slankamenac će se kasnije osvetiti još jednom od mađarskih vođa učesnika u prevarantskom hvatanju Starine Novaka, Mojsiju Sekelju. Tada su Srbi ratovali na strani vlaškog vojvode Radula, dok su na strani Mađara bili Turci i Krimski Tatari. Mađari su poraženi, a Đorđe Rac je lično Mojsiju Sekelju odsekao glavu. Tokom daljeg ratovanja Đorđe je zauzeo Međaš (Medias) i pobio kompletnu mađarsku posadu tvrđave. Celu tu zimu 1605. godine on je sa svojom vojskom proveo što u Sibinju što u Sigišoari (Segešvaru). Mađari su poslali vojsku na njega, ali ih je ovaj sve potamanio. Saksonci su čak hteli da ga priznaju za transilvanijskog vojvodu. Kada je Radul sklopio mir sa Mađarima, Đorđe je još dugo odbijao da preda Sigišoaru, ali se na kraju povukao iz nje. Od tri mesta gde se odvijalo glavno vojevanje Đorđa Slankamenca te 1605. godine mi smo bili u dva, tj. Sigišoari i Sibinju, dok smo kroz Međaš samo prošli.
Sigišoara.

   Godinu 1606. Đorđe je proveo u tamnici, a kada je oslobođen, zajedno sa ostalim srpskim vojskovođama Savom Temišvarcem i Deli Markom bio je na strani Matije, koji je ustao protiv svoga brata austrijskog cara Rudolfa II. Na kraju se nemirni Đorđe Slankamenac uključio u borbe oko prestola u Transilvaniji i bio zarobljen od strane vlaškog vojvode Radula Šerbana. U Brašovu 16. jula 1611. godine Đorđe Slankamenac Rac je prvo raščerečen, a potom je njegova glava istaknuta na gradskom bedemu. Možda baš na nekom delu zidina, koje su ostale i danas sačuvane i po kojima smo šetali dok smo bili u Brašovu.
Tkački bastion u Brašovu.

   To bi u najkraćem mogućem bila priča o ovoj dvojici srpskih vojskovođa koji su svoje živote ostavili u Transilvaniji, kao i hiljade njihovih srpskih ratnika. Poslednjih desetak i više godina masa naših turista posećuje Transilvaniju putem tih “Drakula tura”, a siguran sam da velika većina njih nema pojma koliko su sva ta mesta koja obilaze povezana i sa našom istorijom.

1 коментар:

  1. Večna im slava! Zbog toga ja i ne volim ''modernu'' istoriju. Te promene strana, ciganisanje, izdaje itd... Nekako mi je sve izgledalo više viteški u stara vremena.

    ОдговориИзбриши