Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

уторак, 17. мај 2016.

Transilvanija (12. deo)



DRVENE CRKVE MARAMUREŠA


   Iz Kluža smo se uputili ka Maramurešu, odnosno ka oblasti na severu Transilvanije, uz granicu sa Ukrajinom. Povod za odlazak u ove krajeve su drvene pravoslavne crkve. Građene su uglavnom od 17. do 19. veka i ima ih blizu 100, od čega oko dve trećine u Rumuniji, a trećina u Ukrajini. Osam od njih uvrštene su na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Navodno su ovakve bogomolje od drveta počele da se ovde prave još na početku 16. veka, ali u većem broju pojavljuju se tek u 17. veku. Razlog za to je što su tada katoličke austrougarske vlasti zabranile gradnju kamenih pravoslavnih crkava.
   Prva koju smo posetili posvećena je sv. Petki, a nalazi se u selu Desešti. Napravljena je od hrastovine na kamenom temelju. Krov je dupli, tj. na dva nivoa (kao kod pagoda) i pokriven je šindrom. Na zapadnoj strani, kod ulaza, uzdiže se visok i uzani zvonik, dok je na istoku petaugaona apsida. Tokom razgledanja njene spoljašnosti spazila nas je žena kod koje se nalazio ključ od crkve, te je dotrčala i otvorila nam vrata. 
Desešti.

   Koliko god da je interesantna spolja, ništa manje nije zanimljiva njena unutrašnjost. U potpunosti je oslikana fenomenalnim freskama nekog ovdašnjeg samoukog freskopisca iz 18. veka. Živopis ove crkve smatra se najlepšim od svih maramureških drvenih crkava. I te druge, kao i ovu, oslikali su lokalni priučeni umetnici. Ma, u pitanju je sjajno naivno slikarstvo! Malo podseća na freske kakve se mogu videti po etiopskim bogomoljama.
Desešti.

   Posebno mi je bio interesantan prikaz pakla, gde je ispred svakog pojedinačnog lika, radi pojašnjenja ispisano o kome se radi. Tako u koloni ljudi koji su u redu za pakao, kod svake grupe ljudi stoji natpis zbog čega su na tom putu. Navedeni su lopovi, kurvari, čak i nemoralne kaluđerice, ako sam dobro preveo, pošto je sav tekst ispisan ćirilicom i to nekom čudnom mešavinom slovenskog i rumunskog jezika. Na toj fresci su nacrtane i personifikacije gladi, kuge, lenjosti, smrti.
Desešti.

   Ono što mi je najviše privuklo pažnju na ovoj kompoziciji je to što su prikazana i četiri naroda, kojima je, po mišljenju freskopisca, mesto u paklu. To su: Židovi, Turci, Tatari, dok je kod slike četvrte nacije uklonjen natpis. Šta li je razlog za ovo brisanje i kada je to odrađeno? Ne verujem da je i ovde u pitanju politička korektnost. Po slici se jasno vidi da se radi o evropskom narodu i gotovo sam u potpunosti siguran da su opet u pitanju Mađari.
Prikaz pakla.

   Ženi koja nam je otključala vrata nije nimalo smetalo što fotografišemo unutrašnjost crkve, pa sam dobro izfotkao, maltene sve što je oslikano. Odužili smo joj se tako što smo pokupovali neka osvešćena vina i slične stvari koje su se untra prodavale.
   Posetili smo i drvenu crkvu u mestu Budešti, posvećenu sv. Nikoli. Radi se o identičnoj građevini, kao i prethodnoj, jedino se kod nje na krovu zvonika, na svakom ćošku nalazi po još jedna, da kažemo kupolica, kao kod gotskih bogomolja. Inače, ne treba se mnogo razumeti u arhitekturu, da bi videli da su ovdašnje drvene pravoslavne crkve imale svoje uzore i u zapadnom crkvenom graditeljstvu. Ova crkva u Budeštiju je podignuta 1643. godine i dimenzija je 18 x 8 metara.
Budešti.

Budešti.
Budešti.

   U istom fazonu je i drvena svetinja u Barsani, posvećena Vavedenju Bogorodice iz 1720. godine, s tim što se ispred njenog ulaza nalazi neka vrsta trema, kao pronaos.
Barsana.

   Crkva koju smo obišli u selu Surdešti izdvaja se po zvom izuzetno visokom zvoniku, kao i po tome što se radi o jednoj od retkih, ako ne i jedinoj, grkokatoličkoj drvenoj crkvi u Maramurešu. Nedaleko od nje, u selu Plopis, nalazi se još jedna drvena crkva posvećena sv. Arhanđelima Mihajlu i Gavrilu.
Surdešti.

   Svih pet koje sam pomenuo nalaze se među tih 8 sa Uneskovog spiska. Nema šta, fenomenalne su drvene crkve Maramureša. Tako nešto do sada nisam video i bilo mi je jako zanimljivo, ali moram da priznam da mi je posle nekoliko njih postalo malo monotono. Mogli smo da ih obiđemo koliko hoćeš, pošto bukvalno svako ovdašnje selo ima ovakvu bogomolju. Međutim, nije imalo smisla dalje ići od crkve do crkve, pa ne zavisi nam od toga spas duše!
Plopis.

   Osim starih drvenih crkava posetili smo i Barsana manastir. U pitanju je nov manastir, podignut na mestu nekadašnjeg, koji nije sačuvan. Ovaj kompleks se sastoji od većeg broja drvenih crkava, konaka i drugih objekata. Sve je lepo urađeno i picnuto kako i inače zna da bude u manastirima.
Barsana manastir.

   Otišli smo i do manastira Sapanta. E, to je stvarno čudo i to impozantno čudo! Tu je na mestu starog manastira, srušenog 1703. godine, izgrađena nova ogromna drvena crkva, neverovatne visine od 78 metara, na čijem vrhu se nalazi gvozdeni krst veličine 7 metara. Ova crkva spada u jednu od najvećih drvenih građevina u svetu. Stvarno je neverovatna i nisam mogao da se opasuljim od njene grandioznosti.
Sapanta manastir.

   Inače, u Maramurešu je opstalo i dosta starih drvenih kuća, a koliko sam video, čini mi se i da je sačuvana tradicija neimarstva u drvetu, pošto ima i novih kuća rađenih od drveta. Posebno su me oduševljavale velike drvene kapije, portali sa fenomenalnim rezbarijama. Stekao sam utisak i da ovdašnji ljudi malo sporije prihvataju moderne tendencije, jer još uvek mogu da se vide: starinski odevene osobe, muškarci sa nekim malim smešnim kapama, žene kako nose teret na leđima u pletenim korpama, zatim konjske zaprege itd. Pošto smo prespavali u jednom pansionu u selu Budešti, imali smo priliku da isprobamo i domaću cujku (rakiju), kao i razne ovdašnje kulinarske specijalitete iz domaće radinosti.


1 коментар:

  1. https://picasaweb.google.com/112687072743530409653/6150221600973705649#6285119712052910066

    Eno ga ono što ti najviše voliš! :)

    ОдговориИзбриши