Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

уторак, 01. септембар 2015.

Delta Dunava (8. deo)



ČAMCEM PO DELTI


   Drugog dana boravka u Sulini prvo smo se spustili do glavne gradske štrafte na Dunavu, da bi pronašli neki čamac kojim bismo se malo promuvali rukavcima delte. Brzo smo sve ugovorili i već za sat vremena bili smo u brodiću, zajedno sa još dva bračna para sa decom iz Temišvara.

   Delta Dunava je druga po veličini, ali najbolje sačuvana evropska delta. Njena površina je 4.170 km2, od čega 3.465 km 2 pripada Rumuniji, a ostatak Ukrajini. Ako bi se delti pridodala i slana jezera, onda bi njena površina iznosila 4.400 km2

   U delti živi oko 20.000 ljudi, od kojih najviše njih u Sulini. U proseku to iznosi 2 stanovnika po km2, što čini ovu teritoriju jednom od najmanje naseljenih delova Evrope. Ukupno se u njoj nalazi 27 sela, od kojih samo tri imaju više od 500 stanovnika. Zato u delti obitava preko 300 vrsta ptica i 45 slatkovodnih sorti riba. Oko 1.700 km2 pokriva trska, od čega 1.000 km2 predstavljaju plutajuća ostrva. U blizini mora nalaze se slankaste lagune, kao i velike peščane i stepske površine. Neke od tamošnjih peščanih dina dugačke su i do 250 metara.

   Krstarenje je bilo zanimljivo, a trajalo je oko 4 sata. Postoje i neke duže, celodnevne ture, ali to bi mene, starog lađara, koji je proveo mnogo vremena u čamcu po kojekakvim rukavcima i mrtvajama, verovatno smorilo.
   Napustivši Dunav ušli smo u trskom obrasli kanal Nuferi po kome je plutalo na hiljade lokvanja. Brundanje našeg motora podizalo je u vazduh raznorazne divlje patke, guske, kormorane i svakojake čaplje. Zatim smo uplovili u ogromno jezero Musure u kome boravi, valjda, najveća kolonija pelikana u Evropi.
Pelikani u letu.
   Naš čamdzija je bio ok lik. Naravno, pre svega se bavi ribarenjem, a ovo mu je dodatni posao tokom leta. Kao i veliki broj drugih ribara, i on je Rus, tj. Lipovac. Nekada su “kosmopolitski” građani Suline sa prezirom gledali ove grube i siromašne stanovnike delte, a sada dobar deo današnjih Sulinaca potiče iz ove zajednice. Rumuni, kojih danas ima ubedljivo najviše u Sulini, u vreme vrhunca ovog grada bili su tek neznatna manjina. Lipovaca sada ima oko 15 %, a jedina još ozbiljnija nacionalna manjina su Grci, kojih ima malo manje od 2 %.
Ribarska kuća u delti.
   Tokom izleta čamdzija nam je predložio da popodne dođemo kod njega na riblji ručak i izdeklamovao meni za taj dan. Naime, u Sulini je veoma rašireno i popularno to da neki od ribara svakodnevno organizuju riblje ručkove i večere. Naravno, za mnogo manje para nego što bi tako nešto koštalo po restoranima. Odmah smo prihvatili, što da ne? Sveža riba, domaća kuhinja, a uz to i veoma jeftino. Zajedno sa Temišvarcima u zakazano vreme došli smo do kuće našeg čamdzije. Nasred dvorišta, ispod vinove loze, nalazio se veliki sto sa klupama, oko koga je već sedelo desetak ljudi. Kao na slavi. Kada smo se i mi smestili gozba je mogla da krene. Prvo domaća rakija i kojekakvi sokovi, pa riblja čorba. Čorba je bila identična onoj od juče u kafani. Znači, ništa naručito, a toliko sam se naslušao hvalospeva o čuvenoj ribljoj čorbi iz delte. Nešto bledo, niti ljuto, niti začinjeno, kao za bolesnike. Interesantno mi je bilo kako ovde služe riblju čorbu. Nakon što je skuvaju, iz nje izvade lepe komade somovine i serviraju ih na posebnoj tacni, dok drugu manje kvalitetnu ribu i, verovatno, glave i repove izbace. Tako dobijete bistru čorbu u kojoj se kuvala riba, a u kojoj je sada samo krompir i drugo povrće, pa sipate u tanjir i dodate parčad somovine po želji. Posle isprobane kafanske i ove domaće varijante zaključio sam da je naša riblja čorba mnogo, mnogo bolja. Nakon čorbe na red je došla pržena somovina i šaran. Snimio sam da je šaran koga su ispržili bio komad od bar desetak kila, a ne oni prcvoljci kakve kod nas kupuju domaćice po ribarnicama. Da bi bio pravi, šaran mora da bude veliki, a onda su i one sitne kosti krupne. Divljak od desetak kila, pa od toga nema ništa bolje. I somovina je bila lepo spremljena, a obradovao sam se što su i ovde poslužili onaj fenomenalni sos od belog luka. Na kraju kafa i krofne. Sve je služio ženski deo ribareve familije, dok se on muvao tu okolo, s vremena na vreme izdajući po neku komandu svojim ukućanima.

Нема коментара:

Постави коментар