Delta Dunava 2015. (9. deo)

SULINSKO GROBLJE

   Posle dobrog ručka otišli smo da se prvo malo odmorimo, a onda smo se uputili ka sulinskoj plaži, s tim što smo prvo svratili do tzv. pomorskog groblja. Zašto sam išao na ovo groblje, a nisam od onih tipova što obilaze čuvena groblja, kao što je, recimo, parisko. Ne spadam ni u one što posećuju grobove poznatih ličnosti, kao, na primer, masa onih turista koji obilaze u Buenos Airesu grobnicu fašističke kurveštije Evite Peron. Inače, to je posebno postalo moderno nakon holivudskog filma, kada je ovu proslavila jedna druga američka drolja. U Sulini se radi o grobovima običnih ljudi, mornara i lađara, mojih kolega sa svih strana sveta, koji su vek i kusur pre mene plovili mutnim dunavskim vodama.

   Sulinsko groblje je podeljeno na tri dela: hrišćansko, muslimansko i jevrejsko. U njemu su sahranjivani pripadnici svih 27 nacija koje su živele u ovom gradu: Grci, Rumuni, Rusi, Jermeni, Turci, Austrougari, Jevreji, Albanci, Nemci, Italijani, Bugari, Englezi, Tatari, Srbi, Crnogorci, Poljaci, Lipovci itd.

   Svaki od spomenika priča nam neku priču o pokojniku, a time i o nekadašnjoj Sulini. Tako na jednoj jednostavnoj položenoj kamenoj ploči, lepo urezanim slovima, piše da ispod nje leži Vilijam Simpson, koji je bio glavni za izgradnju keja, nasipa i svetionika. Na grobu Đovanija Mateuca piše da je bio direktor navigacijske kompanije. Tu je i grob Abrahama Farara, šefa brodogradilišta. Uz grob mladog oficira Vilijama Vebstera ide i tužna priča kako je sa verenicom 1868. godine došao u Sulinu da poseti oca, glavnog brodskog mašinistu, međutim njegov brod je doživeo nezgodu na Dunavu i on je zajedno sa svojom dragom završio na dnu ove reke.

   Najpoznatiji spomenik na celoj ovoj nekropoli je princeze Ekaterine Moruzi, nećakinje Ioana Sturdze, moldavskog vojvode. Najintrigantniji je jedan na kome su urezane lobanja i ukrštene kosti. Ispod njega leži Giorgios Kontoguris, najopasniji gusar u regionu. Spomenik je podigao njegov brat i na njemu je napisao da je Giorgios bio veoma dobar građanin.

   Neki Vilijam Varlej, strojar na brodu, poginuo je 1861. godine tako što se udavio u Dunavu, a grob deli sa Piterom Mek Gregorom, koji je, kako kaže natpis, umro zbog ovdašnje klime. Nekog, pak, Janka Marka, Jevrejina, ubila je kolera. Drugom nekom Jevrejinu, Abrahamu Grosmanu, porodica je posvetila dugački epitaf u stihu na nemačkom jeziku. Vilijam Barter, brodski ložač, je zajedno sa svojim brodom potonuo 1858. godine u dunavskom kanalu Sveti Đorđe. Tomasu Ruterfordu, glavnom strojaru parobroda “Kepler” spomenik su podigli kapetan tog broda i agent njihove kompanije sa Malte. Bendzaminu Kreberu spomenik su podigli drugovi sa broda. Dzejms Vilson je preminuo na palubi jedrenjaka “Feničanin” iz Sanderlenda 1852. godine. Tomas Bulen je 1887. godine iznenada umro negde na moru između Konstantinopolja i Suline.

   Na sulinskom groblju ima i dosta grobova u kojima leže ljudi iz naših krajeva, kao što je Ivan Tomović Kanarin iz grada Korčule, kome je grob podigla ucviljena supruga, pa Petar Peruško iz Vitaljine. Tu je i neki Ćiro što se ponosi Crnom Gorom, pa pomorski kapetan iz Dobrote, Dabinović, koji grob deli, verovatno sa ćerkom Milenom. Ređaju se dalje spomenici na kojima su ispisana prezimena kao što su: Vunović, Puhalović, Sinović, Kuljerić, Dominiković, Bonifačić, Vučetić, Vujačić itd.

   Deo gde su sahranjivani muslimani i Jevreji znatno je manji. Kakve li su sve sudbine ispisane na njihovim spomenicima?

   Posle groblja otišli smo do plaže, a posle plaže natrag u grad. Spazili smo neku gužvu na promenadi uz Dunav i kada smo prišli shvatili smo da se sprema nekakav program ispred zgrade u kojoj je smešteno udruženje Grka Suline. Kupili smo po giros i pivo u obližnjem fast-fudu i seli na klupu da pogledamo šta će to da bude. Ubrzo su šetalište ispunili momci i devojke svih uzrasta obučeni u razne grčke nošnje i otpočeli sa izvođenjem grčkih tradicionalnih igara. Sedim i jedem giros na obali Dunava, dok oko mene ječi grčka muzika i đuskaju Grci u nošnjama. Da mi je neko rekao da ću to doživeti na Dunavu, ne bih mu verovao. Jedan za drugim smenjivalo se nekoliko folklornih ansambala, a meni je upalo u oči da među tim momcima i devojkama, mnogo, bre, ima plavušana. Ili su tu umešali prste i ovdašnji Rusi, ili se grčkim folklorom u Sulini bave i pripadnici drugih nacija.