Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

четвртак, 30. мај 2013.

Do Krima i nazad (9. deo)



FEODOSIJA


   Po dolasku na autobusku stanicu saznao sam da jedini autobus iz Sudaka za Feodosiju, kreće tek u 14 h. U mom vodiču je pisalo da busevi za ovaj grad idu na svakih sat vremena. Možda, ali tokom turističke sezone. Šta da se radi! Muvao sam se pet, šest sati centrom Sudaka, koji inače može da se prepešači za 10 minuta. Prvo sam čekao da se otvori neki kafe, da tu isrčem kapućino, pa sam otišao do banke da razmenim nešto novca. Onda sam spazio jedan internet kafe i obradovao se kao dete, jer sam tu potrošio dobra dva sata. Posle toga sam otišao na ručak u neki restoran, pa onda opet na kaficu. Na kraju sam krenuo, i to polako, ka autobuskoj stanici. Dok sam čekao da pođe autobus, spopali su me neki taksisti i nudili mi prevoz do Feodosije. Inače, oni su se tu muvali i jutros  dok sam kupovao kartu. Pravio sam se da nisam baš potpuno nezainteresovan, te mi je na kraju jedan od njih ponudio da me vozi do Feodosije za 10 eura. E, jebiga, pa što me jutros niste startovali, tada bih prihvatio, ne bih se pola dana dosađivao u Sudaku. Konačno je moj autobus krenuo i posle malo više od sat vremena vožnje stigao sam u Feodosiju.
   Odmah sam se dao u potragu za nekim smeštajem i posle par minuta spazio hotel Astoriju. Videlo se i spolja da je to neki stari hotel, relikt iz sovjetskog doba i da je danas u lošem stanju. Pitao sam na recepciji pošto su sobe, a žena koja tamo radi mi odgovorila da su od 70 grivnji (7€) pa naviše. Kao iz topa rekao sam joj da hoću tu od 70 grivnji. Recepcionarka me je čudno osmotrila i počela da me nagovara da razmislim i da ipak prvo pogledam sobu. Poslušao sam je i otišao do sobe, bacio pogled, a onda se vratio i rekao joj da mi odgovara. Tada me je još čudnije pogledala, ne verujući da jedan stranac može da prihvati takvu sobu. A soba da je jeziva, jeziva je. Jedan deo zida je nagoreo, musave tapete poluodlepljene, popucao malter, otpao plafon. Sve što je unutra bilo od metala, to je zarđalo. Oko umivaonika, pošto, naravno nema kupatila, fali svaka druga pločica. Ogledalu, pak, fali bar pola od njegove nekadašnje dimenzije. Sve je bilo prljavo, osim posteljine, što je u stvari i najvažnije. U ovakvoj rupi nisam nikada do sada odsedao, a bogami dosta sam putovao po kojekakvim vukojebinama. Ma, meni bolje ne treba, bitno mi je samo da je hotel na dobroj lokaciji i da je jeftin, a ovaj je te uslove ispunjavao.
Konstantinova kula

   Feodosiju, iliti Teodosiju, osnovali su grčki kolonisti iz Mileta u 6. veku pne. Nakon što su je “sredili” Huni, čitav niz vekova bila je malo beznačajno mesto, sve do 13. veka. Tada su Đenovljani otkupili Feodosiju od Zlatne horde, i preuzeli je od svojih ljutih rivala Venecijanaca, koji su je dotad držali. Za vreme Đenovljana grad se zvao Kafa i bio je jedan od najjačih trgovačkih centara na celom Crnom moru. U njemu je živelo 70.000 ljudi. Imao je pozorište, filijalu đenovljanske banke sv. Đorđa, jedne od najstarijih banaka u svetu, itd. Godine 1475. Osmanlije su zauzeli Kafu, preimenovali je u Kefe i deportovali svo stanovništvo u Istanbul, u tzv. Kefeli mahalu. Da je Kefe ostao važan grad, kao što je bila Kafa, svedoči i to što su ga tokom turske vladavine zvali Kučuk Istanbul (Mali Istanbul) i Krimski Istanbul. U ovom mestu se nalazila i jedna od najvećih tržnica robova u Evropi. Godine 1616. Kefu su na kratko osvojili Zaporoški kozaci i oslobodili sve hrišćanske robove. Kada su Rusi konačno zauzeli Krim 1783, godine, gradu je vraćeno staro ime Teodosija, iliti po ruski Feodosija.
Jermenska crkva

   Danas je Feodosija grad od sedamdesetak hiljada stanovnika. Dopala mi se. Ima dosta starih građevina, lepo šetalište uz more, dosta zelenila, kojekakvih znamenitosti iz raznih epoha. Potpuno je sačuvana mala jermenska crkva iz 1363. godine. Inače, Jermeni su u jednom periodu tokom srednjeg veka činili većinu stanovništva ovog grada. Takođe je opstala i gradska dzamija.
Dzamija Feodosije

   Ima po Feodosiji i vila i dača, koje su izgradile aristokrate i bogataši u vreme carske Rusije. Naravno, tu su i brojni spomenici iz doba komunizma, koji su se baš u vreme moje posete sređivali i lickali, pred predstojeću proslavu Dana pobede. Malo nespretno su postament Lenjinove statue ofarbali u roze boju. Dosta spomenika je posvećeno Ivanu Ajvazovskom, najpoznatijem građaninu Feodosije. Ovaj Jermenin je bio zvanični slikar ruske carske mornarice i naslikao je hiljade slika na kojima su prikazane pobede ruske flote. Grob mu se nalazi ispred one male srednjovekovne jermenske crkve. Interesantna je i velika česma, koju je ovaj umetnik darovao svom rodnom gradu, a koja je napravljena u potpuno orijentalnom fazonu. U samom centru grada nalazi se i deo đenovljanske fortifikacije, tzv Konstantinova kula, sa posebno zanimljivo ukrašenim bedemskim zupcima.
Česma Ivana Ajvazovskog

   Glavni ostaci đenovljanske tvrđave su malo dalje od centra i ja sam se, naravno, vrlo brzo tamo uputio. Taj deo grada zove se Karantin, a postoji i obližnji toponim Čumka, što znači kuga. Ovi nazivi se dovode u vezu sa velikom epidemijom bubonske kuge, koja je došla u Evropu preko ovog đenovljanskog grada. Naime, 1347. godine pojavila se ova bolest među Mongolima koji su opsedali Kafu. Tada je mongolski kan Janibeg naredio da se tela njegovih umrlih ratnika katapultiraju preko bedema u grad. Ovo je prvi zabeleženi slučaj biološkog ratovanja. Tako je kuga zahvatila i stanovnike Kafe, a inficirani đenovljanski mornari su je raširili po čitavoj Evropi.
Bedemi Kafe
Srednjovekovna crkva


   Osim bedema tvrđave tu se nalazi i nekoliko malih jermenskih crkava, koje sam na jedvite jade obišao, jer se oko njih muvao čopor nekih prilično agresivnih dzukaca. Kod tih crkava podignut je i spomenik Afanasiju Nikitinu, srednjovekovnom ruskom trgovcu i svetskom putniku, jednom od prvih Evropljana koji je posetio Indiju. Svoje putešestvije je opisao u delu “Putovanje iza tri mora”. Godine 1466. Nikitin je krenuo iz svog rodnog Tvera, koji se nalazi severno od Moskve. Brodom je plovio Volgom i izbio na Kaspijsko jezero. Dalje je nastavio do Derbenta, pa do Bakua i stigao u Persiju. U Persiji je proveo neko vreme, a onda je iz Ormuza (ostrvo Hormuz) krenuo u plovidbu do Indije, tj. do sultanata Bahmani. U Indiji je bio tri godine. Na povratku je obišao Muskat, Somaliju i Etiopiju. Na kraju je iz Trabzona prešao preko Crnog mora i 1472. godine stigao u Feodosiju, tj. tada Kafu. U jednoj od ovih crkava on se tada pomolio bogu za uspešan završetak putovanja. Izgleda da mu bog nije uslišio molbe, pošto je pri povratku u rodni grad umro nedaleko od Smolenska.
Spomenik Afanasiju Nikitinu

   Na kraju dana usledio je moj povratak u centar grada i odlazak na više nego zaslužene šašlike, a onda i u onaj ćumez na spavanje.

Нема коментара:

Постави коментар