Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

понедељак, 01. април 2013.

Do Jermenije preko Turske i Gruzije (9. deo)



SUMELA


   Iz Trabzona smo se uputili na jug do manastira Sumela, koji je udaljen 43 kilometara od ovog grada. Kombijem smo se dovezli relativno blizu našeg odredišta, a onda je usledila manja šetnja. Manastir je podignut na jednoj vertikalnoj stenovitoj litici, na otprilike nekih 300 metara od njenog podnožja. Ova svetinja je slična našem manastiru sv. Vasilija Ostroškog, ali je mnogo veća, a gledano kulturno – istorijski i mnogo značajnija.
Sumela

   Ime Sumela povezuje se sa planinom na kojoj se nalazi, tj. sa Crnom planinom, pošto reč melas na grčkom znači crno. Manastir je posvećen Bogorodici (Panagija Melas). Prvi  monasi, koji su se nastanili ovde 385. godine, bili su Atinjani Varnava i Sofronije. U istorijskim izvorima manastir se pominje u VI veku, kada ga je darivao vizantijski car Justinijan. Najveći procvat doživeo je tokom trapezuntske dinastije Komnena (1204 – 1461). Kada se manastir gleda spolja mogu se videti samo ogromni konaci, koji su u istoj ravni sa stenom. Takođe se može primetiti i nekadašnji akvadukt, koji je sprovodio vodu od jednog izvora udaljenog 4 km. Iza zidina konaka, pored raznih monaških objekata, nalazi se pećinska crkva. Na njenom ulazu je dozidana kapela, koja je i sa spoljne strane sva u freskama. Osim ovih spoljašnjih fresaka i kompletna unutrašnjost crkve je oslikana. Jedino što mi je malo smetalo prilikom obilaska ovog sjajnog manastira je neverovatan broj turista. Gotovo svi oni bili su Turci. Inače, kada su proterani Grci iz Turske, najureni su i monasi iz ovog manastira. Tako napušten propadao je sve do 1980. godine, kada se otpočelo sa njegovom restauracijom. Danas je to muzej.
Sumela
Sumela

   Posle obilaska Sumele vratili smo se u Trabzon, pokupili naše stvari iz hotela i otišli do autobuske stanice. Uspeli smo da pronađemo direktan prevoz do našeg sledećeg odredišta, do Amasije. Bio sam malo iznenađen zbog toga, jer sam tokom planiranja ovog putovanja na više mesta naišao na informacije da ne postoji autobus koji ide od Trabzona do Amasije. Ovo je baš bilo prijatno iznenađenje. Jedini mali problem je bio taj što u Amasiju stižemo u neko gluvo doba noći, oko dva, tri sata.
   Tokom puta odgledao sam na onom televizorčetu u sedištu prenos utakmice Inter – Trabzonspor. Naravno, skoro svi ostali putnici su gledali taj meč i zdušno navijali za svoj klub. A tek kada je Trabzonspor dao pobedonosni gol, kakva je erupcija oduševljenja nastala!
   I tako u sred noći stigli smo na pustu amasijsku stanicu, koja je baš, baš udaljena od centra grada. Jedva smo pronašli jedan usamljeni taksi i probudili taksistu koji je u njemu spavao. Na svu sreću tip nije bio mnogo alav i nije zacepio neku mnogo jaku cenu, jer u to doba noći u pustoj Amasiji nema ništa od cenkanja. Dovezli smo se do hotela i lupajući na vrata probudili recepcionera. Brzo smo se dogovorili oko cene i konačno, soba, krevet, spavanje.

Нема коментара:

Постави коментар