SUMELA
Iz
Trabzona smo se uputili na jug do manastira Sumela, koji je udaljen 43
kilometara od ovog grada. Kombijem smo se dovezli relativno blizu našeg
odredišta, a onda je usledila manja šetnja. Manastir je podignut na jednoj
vertikalnoj stenovitoj litici, na otprilike nekih 300 metara od njenog
podnožja. Ova svetinja je slična našem manastiru sv. Vasilija Ostroškog, ali je
mnogo veća, a gledano kulturno – istorijski i mnogo značajnija.
 |
| Sumela |
Ime Sumela
povezuje se sa planinom na kojoj se nalazi, tj. sa Crnom planinom, pošto reč
melas na grčkom znači crno. Manastir je posvećen Bogorodici (Panagija Melas).
Prvi monasi, koji su se nastanili ovde 385.
godine, bili su Atinjani Varnava i Sofronije. U istorijskim izvorima manastir
se pominje u VI veku, kada ga je darivao vizantijski car Justinijan. Najveći
procvat doživeo je tokom trapezuntske dinastije Komnena (1204 – 1461). Kada se
manastir gleda spolja mogu se videti samo ogromni konaci, koji su u istoj ravni
sa stenom. Takođe se može primetiti i nekadašnji akvadukt, koji je sprovodio
vodu od jednog izvora udaljenog 4 km. Iza zidina konaka, pored raznih monaških
objekata, nalazi se pećinska crkva. Na njenom ulazu je dozidana kapela, koja je
i sa spoljne strane sva u freskama. Osim ovih spoljašnjih fresaka i kompletna
unutrašnjost crkve je oslikana. Jedino što mi je malo smetalo prilikom obilaska
ovog sjajnog manastira je neverovatan broj turista. Gotovo svi oni bili su
Turci. Inače, kada su proterani Grci iz Turske, najureni su i monasi iz ovog
manastira. Tako napušten propadao je sve do 1980. godine, kada se otpočelo sa
njegovom restauracijom. Danas je to muzej.
 |
| Sumela |
 |
| Sumela |
Posle obilaska Sumele vratili smo se u
Trabzon, pokupili naše stvari iz hotela i otišli do autobuske stanice. Uspeli
smo da pronađemo direktan prevoz do našeg sledećeg odredišta, do Amasije. Bio
sam malo iznenađen zbog toga, jer sam tokom planiranja ovog putovanja na više
mesta naišao na informacije da ne postoji autobus koji ide od Trabzona do
Amasije. Ovo je baš bilo prijatno iznenađenje. Jedini mali problem je bio taj
što u Amasiju stižemo u neko gluvo doba noći, oko dva, tri sata.
Tokom
puta odgledao sam na onom televizorčetu u sedištu prenos utakmice Inter –
Trabzonspor. Naravno, skoro svi ostali putnici su gledali taj meč i zdušno
navijali za svoj klub. A tek kada je Trabzonspor dao pobedonosni gol, kakva je
erupcija oduševljenja nastala!
I tako u
sred noći stigli smo na pustu amasijsku stanicu, koja je baš, baš udaljena od
centra grada. Jedva smo pronašli jedan usamljeni taksi i probudili taksistu
koji je u njemu spavao. Na svu sreću tip nije bio mnogo alav i nije zacepio
neku mnogo jaku cenu, jer u to doba noći u pustoj Amasiji nema ništa od
cenkanja. Dovezli smo se do hotela i lupajući na vrata probudili recepcionera.
Brzo smo se dogovorili oko cene i konačno, soba, krevet, spavanje.
Нема коментара:
Постави коментар