Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

понедељак, 01. април 2013.

Do Jermenije preko Turske i Gruzije (10. deo)



AMASIJA


   Amasija je grad od nekih osamdesetak hiljada stanovnika i prepun je kulturno – istorijskih znamenitosti iz raznih epoha. Kroz grad prolazi reka Jesilirmak, a posebno je upečatljiv pogled na njenu severnu obalu. Duž te obale se prostire mahala Hatunija, tj. deo grada sa dobro očuvanom otomanskom arhitekturom. Naročito se ističe prvi red kuća koje se nalaze na kamenom bedemu iznad reke i koje su sve izgrađene jedna uz drugu. Iza ovog živopisnog dela grada uzdiže se stenovita planina u kojoj je uklesano nekoliko monumentalnih pontskih grobnica. Na vrhu se nalazi Amasijska tvrđava. Prizor je veoma lep i noću, kada su ove grobnice i tvrđava osvetljene.
Amasija

   Mi smo za početak krenuli u obilazak suprotne obale, na kojoj u stvari živi većina stanovništva ovog grada. Prvo smo obišli dzamiju Bajazita II. U pitanju je kompleks, koji čine još i medresa, imaret, šedrvan itd. Izgrađena je 1485. godine. Pored ove dzamije, Amasija ima i puno drugih osmanlijskih građevina, kao što su: Bajazit pašina dzamija (1419. god.), Mehmed pašina dzamija (1486. god.), bezistan iz XV veka, medresa Bujuk age (1488. god.). Tu je i Srebrna dzamija iz 1326. godine. Na mene su mnogo jači utisak ostavili seldzučki spomenici: grob Sadgeldi paše iz 1381. godine, Gok medresa dzamija iz 1266. godine, zatim Dzamija sa spiralnim minaretom itd.
Seldzučka grobnica

   Ako ste mislili da su Amasijom vladali samo Turci Seldzuci i Osmanlije, varate se. Prvi Turci koji su od Vizantje preoteli ovaj grad 1075. godine bili su Danišmendi. Nije ni tu sve gotovo, jer su jedno vreme Amasijom vladali Ilkanidi, naslednici Dzingis-kanovih Mongola. Osnivač ove dinastije bio je Hulagu kan, unuk Dzingis kana. Od Ilkanida Amasiji je ostala Darušifa, tj. ludnica, iz 1309. godine, koju je podigla Ilduš hatuna, žena ilkanidskog sultana Oldzajtu. U amasijskom muzeju su izložene interesantne ilkanidske mumije, koje su nađene ispod Dzamije sa spiralnim minaretom. Osim ovih pomalo bizarnih eksponata, u muzeju ima još svašta da se vidi i to redom, od praistorije, preko Hetita, Grka, Rimljana, Vizantinaca, pa sve do spominjanih raznih Turaka. Kad smo već kod ovih drevnih vremena, treba reći da je Julije Cezar nedaleko od ovog grada izgovorio svoje čuvene reči “Veni, vidi, vici”.
Amasija

   Duž južne obale reke Jesilirmak pruža se lepo uređeno šetalište na kome se nalaze brojne skulpture, doduše teške kičerice. U pitanju su biste raznih sultana koji su nekada upravljali ovim gradom. Naime, pojedini osmanlijski sultani su ovo mesto davali sinovima na upravljanje. Da juniori malo treniraju vlast. Tako se redom ređaju biste sultana i dođe se do jednog spomenika na kome se umesto sultanske glavudze nalazi otvorena knjiga, sa spiskom imena. Tu su upisani sultanski sinovi koji su ovde vladali, a nisu postali sultani. Da budem precizniji, to su oni koje je konkurencija zajebala.
   Na ovom keju postavljen je i spomenik Strabonu, čuvenom starogrčkom geografu, koji je rođen u Amasiji. Svi ovi spomenici su odvratni, zlatne boje, užas, ali je ubedljivo najružniji jedan koji je posvećen legendarnim Ferhatu i Širin. Ferhat je bio zaljubljen u princezu Širin. Da bi dobio njenu ruku, uslov je bio da prokopa tunel kroz planinu, kojim bi se sprovela voda do kraljeve palate. Kralj mu je jednog dana poslao lažnu poruku da je Širin umrla. Ferhat se od tuge bacio u provaliju, a ubrzo je skončala i princeza.
   Jednim od nekoliko mostova koji premošćuju reku prešli smo na drugu obalu i ušli u mahalu Hatunija. Mnogo volim ove gradove sa sačuvanom starom arhitekturom. Kaldrmisane ulice, bele kuće sa doksatima i silnim drvenim detaljima. Obišli smo i Hazeranlar konak iz 1865. godine, koji je sada muzej.

   Nastavljajući napred, samo pravo uzbrdo, stigli smo do prvih pontskih kraljevskih grobnica. Pontsko kraljevstvo je 301. god. pne. osnovao Mitridat I, a trajalo je sve do 63. god. pne., kada su ga osvojili Rimljani. Pontske prestonice su bile Amasija i Sinopa. U planinama duž kanjona reke Jesilirmak ukupno ima 23 grobnice. Nakon što smo obišli ovih pet – šest grobnica koje dominiraju iznad Amasije, vratili smo se u grad da bismo pronašli prevoz do najpoznatije grobnice, koja je malo udaljena od grada. Jedva smo pronašli jedan taksi i krenuli da se cenkamo sa vozačem. Ma kakvo crno cenkanje, trebalo nam je prvo pola sata da mu objasnimo kuda hoćemo da idemo, tako da kada je došlo vreme za cenkanje više nismo imali snage. More, reci koliko košta i vozi već jednom! Ova grobnica je poznata pod imenom “Pećina sa ogledalom”, jer su zidovi u njenoj unutrašnjosti toliko uglačani da je moguće ogledati se u njima. Inače, amasijske grobnice su u kasnijim periodima služile u razne svrhe. Prepravljane su u crkve, korišćene kao zatvori itd.
Pontska grobnica

   Ovime smo ispunili naš plan što se tiče obilazaka nama najzanimljivijih atrakcija ovog grada. Po povratku smo nastavili sa manje –  više besciljnim lutanjem po Amasiji. Obišli smo i neki vodopad, zatim još dve manje pontske grobnice u drugom delu grada, sahat kulu, bezistan itd. Zatim je usledila večera, lokalni specijalitet, akčabat ćufte. Na kraju smo otišli do obale da bacimo pogled na osvetljene grobnice i tvrđavu. Sve u svemu Amasija mi se dopala, a boravak u ovom gradu mi je baš prijao.

2 коментара:

  1. Amasia RULEZ! :) Definitivno jedno jako prijatno iznenađenje, i ja sam bio oduševljen.

    ОдговориИзбриши