PERSIJSKI “KAMEN IZ ROZETE”
Kermanšah
je veliki grad od oko 800.000 ljudi, ali grad u kojem nema baš šta da se
posebno vidi, barem u njegovom centru. Ponekad vredi doći u neki takav grad i
odmoriti se od forsiranog obilaženja kojekakvih znamenitosti. Po Kermanšahu smo
se šetali bez ikakve mape grada i bez ikakve knjige-vodiča. Nismo nigde
jurcali, ništa nismo tražili, nismo imali nikakav plan. Išli smo tamo gde nas
je put vodio. Inače, u Kermanšahu živi puno Kurda.
Već
sutradan prekinuto je ovo neobavezno smucanje ovim gradom i uputili smo se ka
njegovom severnom predgrađu, do Tak-e Bostana. Tu su u jednoj steni uklesane
dve velike niše sa sasanidskim reljefima. U jednoj je predstavljen Hozroj II, a
u drugoj Šapur II i Šapur III. Posebno je zanimljiv reljef sa Hozrojem II, jer je
prikazan u poznatom teškom sasanidskom oklopu, kakve će mnogo godina kasnije
nositi srednjovekovni zapadnoevropski vitezovi.
 |
| Tak-e Bostan |
Hozroj II
je vladao od 591. do 628. godine. On je bio sin Hormizda IV, koga je svrgao
čuveni persijski vojskovođa Bahram Čobin. Hozroj II je prvo pokušao da se
suprotstavi Bahramovoj vojsci, ali je na kraju bio primoran da potraži utočište
kod vizantijskog cara Mavrikija. Uz pomoć vizantijske vojske Hozroj II uspeva
da savlada uzurpatora i da se vrati na presto. Nastupio je period mira između
Sasanida i Vizantije, ali kada je Foka preuzeo Mavrikiju presto, Hozroj II je
objavio Vizantijskom carstvu rat, da bi osvetio smrt svog dobročinitelja.
Sasanidi su u ovom vojevanju imali uspeha i mal’ te ne su teritorijalno obnovili nekadašnje Ahemenidsko carstvo. Međutim, kada je
na carigradski tron došao Iraklije, situacija se malo po malo promenila. Godine
627. posle poraza u bici kod Ninive, persijska vojska je gotovo u potpunosti
uništena. Skrhan situacijom u kojoj se našao, ostareli Hozroj II se odrekao
prestola u korist svoga sina Merdaza, ali to se nije dopalo njegovom
najstarijem sinu Široju. Široj je preuzeo vlast i likvidirao oca, Merdaza i
svoju ostalu braću. Ubrzo je oslabljena Persija 651. godine postala lak plen
Muhamedovim potomcima.
 |
| Reljef u Tak-e Bostanu |
Posle
obilaska Tak-e Bostana napustili smo Kermanšah i krenuli dalje. Prvo smo otišli
do Bisotuna. Bisotun je poznat po Darijevom reljefu iz 521. godine pne. Ovaj
reljef, uklesan na visokoj i nekada nepristupačnoj steni, je značajan, jer je
pored njega urezan trojezični natpis na elamskom, akadskom i staropersijskom. U
XIX veku je jedan britanski oficir, koristeći se alpinističkim metodama, uspeo
da kopira ovaj natpis, što je kasnije doprinelo da se ova pisma dešifruju. Ovaj
natpis ima isti značaj za dešifrovanje klinastog pisma, kao i kamen iz Rozete
za dešifrovanje hijeroglifa.
 |
| Bisotun, Darijev reljef |
Osim ovog
čuvenog natpisa, na ovom lokalitetu se nalazi mala skulptura Herakla, koja
potiče iz vremena Seleukida, kao i parćanski reljef Mitridata II. Malo dalje
nalazi se i ogroman, ali baš ogroman, pano u litici koji je pripremljen za
reljef Hozroja II. Ovaj reljef nikada nije urađen i sada na tom mestu vežbaju
penjanje alpinisti.
Ispod
ovih stena nalazi se lepo uređen park sa jednim jezercetom. Po tom parku je
sedeo narod na ćebadima. Ljudi su jeli, pili čajeve, pušili kalijane i uživali
u prirodi. Inače, po Iranu su ovakvi izleti i kampovanja veoma česti. Viđali
smo da se čak i šatori postavljaju po gradskim parkovima. Osim brojnih izletnika,
u Bisotunu je bila i jedna poveća grupa ljudi, od kojih je polovina nosila
uniforme, dok je ostatak njih bio u civilnoj odeći. Bilo ih je svih uzrasta i u
strojevom koraku su paradirali po parku, a zatim trčali i obavljali klasične
vojne, gimnastičke vežbe. Dok sam posmatrao ovu grupu ljudi prišao mi je jedan
starac u nekakvoj tradicinalnoj nošnji i svašta mi nešto ispričao na, valjda,
farsiju, rukovao se sa mnom, a onda mi poklonio ružu. Ovo je već drugi put da
dobijamo cveće od drugih muškaraca, izgleda definitivno da je to kod njih
normalno.
 |
| Bisotun |
Нема коментара:
Постави коментар