Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 10. март 2013.

Iran (12. deo)



PERSIJSKI “KAMEN IZ ROZETE”

   Kermanšah je veliki grad od oko 800.000 ljudi, ali grad u kojem nema baš šta da se posebno vidi, barem u njegovom centru. Ponekad vredi doći u neki takav grad i odmoriti se od forsiranog obilaženja kojekakvih znamenitosti. Po Kermanšahu smo se šetali bez ikakve mape grada i bez ikakve knjige-vodiča. Nismo nigde jurcali, ništa nismo tražili, nismo imali nikakav plan. Išli smo tamo gde nas je put vodio. Inače, u Kermanšahu živi puno Kurda.
   Već sutradan prekinuto je ovo neobavezno smucanje ovim gradom i uputili smo se ka njegovom severnom predgrađu, do Tak-e Bostana. Tu su u jednoj steni uklesane dve velike niše sa sasanidskim reljefima. U jednoj je predstavljen Hozroj II, a u drugoj Šapur II i Šapur III. Posebno je zanimljiv reljef sa Hozrojem II, jer je prikazan u poznatom teškom sasanidskom oklopu, kakve će mnogo godina kasnije nositi srednjovekovni zapadnoevropski vitezovi.
Tak-e Bostan

   Hozroj II je vladao od 591. do 628. godine. On je bio sin Hormizda IV, koga je svrgao čuveni persijski vojskovođa Bahram Čobin. Hozroj II je prvo pokušao da se suprotstavi Bahramovoj vojsci, ali je na kraju bio primoran da potraži utočište kod vizantijskog cara Mavrikija. Uz pomoć vizantijske vojske Hozroj II uspeva da savlada uzurpatora i da se vrati na presto. Nastupio je period mira između Sasanida i Vizantije, ali kada je Foka preuzeo Mavrikiju presto, Hozroj II je objavio Vizantijskom carstvu rat, da bi osvetio smrt svog dobročinitelja. Sasanidi su u ovom vojevanju imali uspeha i mal’ te ne su teritorijalno obnovili nekadašnje Ahemenidsko carstvo. Međutim, kada je na carigradski tron došao Iraklije, situacija se malo po malo promenila. Godine 627. posle poraza u bici kod Ninive, persijska vojska je gotovo u potpunosti uništena. Skrhan situacijom u kojoj se našao, ostareli Hozroj II se odrekao prestola u korist svoga sina Merdaza, ali to se nije dopalo njegovom najstarijem sinu Široju. Široj je preuzeo vlast i likvidirao oca, Merdaza i svoju ostalu braću. Ubrzo je oslabljena Persija 651. godine postala lak plen Muhamedovim potomcima.
Reljef u Tak-e Bostanu

   Posle obilaska Tak-e Bostana napustili smo Kermanšah i krenuli dalje. Prvo smo otišli do Bisotuna. Bisotun je poznat po Darijevom reljefu iz 521. godine pne. Ovaj reljef, uklesan na visokoj i nekada nepristupačnoj steni, je značajan, jer je pored njega urezan trojezični natpis na elamskom, akadskom i staropersijskom. U XIX veku je jedan britanski oficir, koristeći se alpinističkim metodama, uspeo da kopira ovaj natpis, što je kasnije doprinelo da se ova pisma dešifruju. Ovaj natpis ima isti značaj za dešifrovanje klinastog pisma, kao i kamen iz Rozete za dešifrovanje hijeroglifa.
Bisotun, Darijev reljef

   Osim ovog čuvenog natpisa, na ovom lokalitetu se nalazi mala skulptura Herakla, koja potiče iz vremena Seleukida, kao i parćanski reljef Mitridata II. Malo dalje nalazi se i ogroman, ali baš ogroman, pano u litici koji je pripremljen za reljef Hozroja II. Ovaj reljef nikada nije urađen i sada na tom mestu vežbaju penjanje alpinisti.
   Ispod ovih stena nalazi se lepo uređen park sa jednim jezercetom. Po tom parku je sedeo narod na ćebadima. Ljudi su jeli, pili čajeve, pušili kalijane i uživali u prirodi. Inače, po Iranu su ovakvi izleti i kampovanja veoma česti. Viđali smo da se čak i šatori postavljaju po gradskim parkovima. Osim brojnih izletnika, u Bisotunu je bila i jedna poveća grupa ljudi, od kojih je polovina nosila uniforme, dok je ostatak njih bio u civilnoj odeći. Bilo ih je svih uzrasta i u strojevom koraku su paradirali po parku, a zatim trčali i obavljali klasične vojne, gimnastičke vežbe. Dok sam posmatrao ovu grupu ljudi prišao mi je jedan starac u nekakvoj tradicinalnoj nošnji i svašta mi nešto ispričao na, valjda, farsiju, rukovao se sa mnom, a onda mi poklonio ružu. Ovo je već drugi put da dobijamo cveće od drugih muškaraca, izgleda definitivno da je to kod njih normalno.  
Bisotun

  

Нема коментара:

Постави коментар