Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 10. март 2013.

Iran (13. deo)



HAMADAN

   Hamadan danas ima preko pola miliona stanovnika. Grad je interesantan i prilično živ. Nalazi se na velikoj nadmorskoj visini, a iznad njega se uzdižu snegom pokriveni planinski vrhovi. Nekada davno zvao se Ekbatana i bio je prestonica Medske države. Proces formiranja medske države nije baš potpuno jasan. Ova zemlja se prvi put pominje 835. godine pne. u asirskim spisima. Poslednji medski vladar bio je Astiag, koga je porazio Kir, osnivač ahemenidskog persijskog carstva. Ono što danas ima da se vidi od nekada slavne Ekbatane je više nego skromno. Sačuvani su samo temelji i niski zidovi od nepečene cigle i blata, a sve to je prilično loše prezentovano i zaštićeno. Jedino je interesantan muzej koji se nalazi na samom lokalitetu.
  Još jedan ostatak drevne Ekbatane je Sang-e Šir tj. spomenik lava. Nekada su dva ovakva lava krasila glavnu gradsku kapiju. Navodno su ovi lavovi postavljeni po naređenju Aleksandra Velikog u čast njegovog telohranitelja, prijatelja, a možda i ljubavnika Hefestiona, koji je 324. godine pne. umro u ovom gradu. Tokom Aleksandrovog pohoda na Aziju Hefestion je bio komandant konjice.
   Hamadan je poznat i kao mesto u kome se nalazi mauzolej Abu Ali Huseina ibn Sine, iliti jednostavnije Avicene. On je najveći i najsvestraniji islamski naučnik srednjeg veka. Bavio se teologijom, logikom, filozofijom, psihologijom, alhemijom, astronomijom, medicinom i još mnogo čime. Rođen je 980. godine nedaleko od Buhare, u jednoj oblasti gde je njegov otac bio samanidski guverner. Školovanje je započeo u Buhari kod čuvenog učitelja tog doba Abu Abdulaha Natilia. Krenuo je sa izučavanjem Kurana, islamskog zakona i matematike. Nastavio je sa logikom i raznim prirodnim naukama. Proučavao je dela Aristotela, Hipokrata, Arhimeda i brojne druge antičke naučnike i filozofe. Već sa šesnaest godina bio je autoritet u svim tim oblastima. Sa osamnaest godina pozvan je na dvor da leči samanidskog vladara. Tu mu je na raspolaganju bila čuvena kraljevska biblioteka. Posle toga boravio je u Horasanu, Raju i Hamadanu. U dva navrata je bio ministar bujidskog vladara Šams o-Dovleha. Kada je odbio tu istu službu kod njegovog sina Sama o-Dovleha, jedno vreme je čak proveo u zatočeništvu. Po oslobađanju odlazi u službu kod vladara Isfahana Ala o-Dovleha, koga će pratiti u njegovim ratnim ekspedicijama i običnim putovanjima. Prilikom jednog takvog putovanja 1037. godine preminuo je u Hamadanu.
Avicenin mauzolej

   Avicenin mauzolej je izgrađen 1954. godine i ima izgled seldzučke grob-kule. Građevina je prilično impozantna, što je i razumljivo s obzirom kakvoj ličnosti je posvećena. Osim Aviceninog groba, tu se nalazi i muzejska postavka vezana za ovog velikana. Devojka koja radi u mauzoleju provela nas je kroz ceo kompleks i svojski se trudila da nam sve objasni. Sve vreme nas je pratio buljuk preglasne dece, koja su ovde došla organizovano preko škole. Za decu smo očito mi bili veća atrakcija od Avicene, pa su ih učitelji povremeno terali od nas da bismo mogli išta da čujemo od onoga što nam je pričala devojka, tj. vodič. Tokom obilaska Aviceninog mauzoleja upoznali smo se sa jednim mladim bračnim parom Iranaca, koji su nas posle petnaest minuta razgovora pozvali da im budemo gosti.
   U Hamadanu se nalazi i građevina u kojoj su navodno sahranjene biblijske ličnosti Ester i Mordekaj. Nažalost, došli smo kasno i mauzolej je bio zatvoren. Međutim, tu smo naleteli na jednu musavu uličnu tezgu, na kojoj je tip u garavoj šerpi pržio neke trougliće od testa. Ignorisali smo higijenske razloge za odustajanje od ove klope i nakupovali ove trouglove. Bili su izvrsni. U nekima je bio nadev od krompira, a u nekima od mlevenog mesa. Inače, pošto smo u Hamadanu bili dva dana, pokušali smo i sutradan da posetimo ovaj mauzolej, ali ni tada nismo uspeli. Tada jesmo došli na vreme, ali jednom nedeljno nije dozvoljen ulaz nemuslimanima. Naš drugi pokušaj je bio baš tog dana. Nema veze, zato smo opet navalili na one pržene trougliće.
Borj-e Korban, seldzučka grob kula XII vek

Нема коментара:

Постави коментар