Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

субота, 16. март 2013.

Gruzija (9. deo)



TRABZON


   Autobus kojim sam krenuo iz Batumija ka Trabzonu posle dvadesetak minuta vožnje stigao je na gruzijsko – turski granični prelaz. Vrlo brzo smo obavili carinske formalnosti i ušli u Tursku. Put gotovo sve vreme ide obalom Crnog mora. Sa druge strane dzade su bujne zelene planine, sa kojih se s vremena na vreme sjuri neki maleni vodopad. Kako smo se udaljavali od Gruzije brda uz put su postepeno postajala pitomija i na njima je sve više i više bilo stepenasto zasađenih plantaža čaja. Prošli smo i pored nekoliko fabrika za preradu ove biljke. Oblast oko grada Rize je centar turske proizvodnje čaja. Inače, putevi u ovom delu Turske su sjajni, ali dzabe kada smo do Trabzona stajali bukvalno u svakom mogućem crnomorskom selu.
   Smestio sam se u hotel “Erzurum”. Trabzon je pun jeftinih hotela, međutim, oni u isto vreme važe za nezvanične bordele u kojima ordiniraju dame iz bivšeg SSSR-a. Negde sam pročitao da ovaj hotel, koji sam ja izabrao, ne spada u grupu tih sumnjivih hotela. E pa, malo morgen! U njemu mal’ te ne da nisam čuo turski jezik, samo ruski, kao da sam nasred Crvenog trga. Sve žensko što sam video po zgradi, osim čistačica, bilo je jako našminkano, izazovno odeveno i uglavnom plave kose. Kad se Turci lože na plavuše! Šta je tu je, važno je da je smeštaj jeftin, naravno, ukoliko vas interesuje samo spavanje. Kakav je cenovnik drugih usluga ne znam, nisam se raspitivao. Soba je, inače, baš dobra, mala ali fina, besprekorno čista, sa kupatilom, grejanjem, klimom, televizorom itd. Nakon kratkog odmora pravac grad.
   Trabzon je jedan od većih i značajnijih turskih gradova na obali Crnog mora i ima oko 400.000 stanovnika. Osnovali su ga Grci iz Mileta i nazvali Trapezus. Kasnije je ovaj grad pripao Pontskoj kraljevini Mitridata. Zatim su ga zauzeli Rimljani, a nakon podele carstva dugi niz godina ovaj grad je u sastavu Vizantije. Nakon krstaškog osvajanja Carigrada 1204. godine ovde je osnovana nova nezavisna vizantijska država, Trapezuntsko carstvo. Ova grčka država je čak trajala nekoliko godina duže od Vizantije. Turci su je zauzeli 1461. godine. Grci koji su činili većinu u Trabzonu proterani su tokom Grčko – turskog rata (1919 – 1922.). U ovom mestu je nekad živelo i dosta Jermena. Trabzonski Jermeni su pre svega stradali u tzv. “Hamidijskim masakrima” (1894 – 1896). Sultan Abdul Hamid II formirao je posebne kurdske jedinice, poznate kao “Hamidije” i otpočeo progon Jermena. U to vreme u Trabzonu je živelo oko 30.000 Jermena. Većina njih je ili pobijena ili prognana. Kada su Rusi u I svetskom ratu zauzeli ovaj grad, zatekli su u njemu svega 500 Jermena.
   Najveća znamenitost Trabzona je Aja Sofija. Ova crkva je u stvari bila katolikon (manastirska crkva) u nekadašnjem manastirskom kompleksu. Smatra se da je podignuta za vreme vladavine Manojla I Komnina (1238 – 1263). Crkva je velika, lepa i raskošna. U njenoj arhitekturi mogu da se primete i brojni elementi i uticaji gruzijskog crkvenog graditeljstva (tremovi, reljefi, itd.). Unutar crkve ima i ponešto sačuvanog živopisa. Kada je sultan Mehmed II Osvajač 1461. godine osvojio ovaj grad,, Aja Sofiju je pretvorio u dzamiju. Danas je muzej.
Aja Sofija

   Nakon razgledanja ove crkve polako i bez žurbe krenuo sam ka centru grada. Usput sam prošao i pored stadiona fudbalskog kluba Trabzonspora. Inače, ceo grad je okićen zastavama ovog kluba. I staro i mlado i muško i žensko fura njihove dresove, šalove, kape. Ne znam da li je to stalno tako ili je razlog za to što se u vreme moje posete Trabzonspor borio sa Fenerbahčeom za osvajanje šampionata.
Trabzon

   Tako sam došao i do moćnih bedema starog Trabzona, a malo kasnije i do Fatih – dzamije. Ona je nekada bila crkva Panagija Hrisokefalos. Crkva je bila poznata kao katedrala Komnena, a posvećena je Bogorodici sa zlatnom glavom. Ovaj epitet “zlatna glava” je nastao, jer je bogorodičina glava na fresci u apsidi urađena u zlatu. Crkva je spolja premalterisana, ali na nekim delovima mogu se videti ukrasni detalji iz vremena kada je bila hrišćanska bogomolja. Inače, jedna od najstarijih crkava cele ove crnomorske regije je crkva sv. Ane. U pitanju je mala trobrodna bazilika, sa interesantnom apsidom, koja se pruža sve do krova. Smatra se da je izgrađena u periodu između 884. i 885. godine. Posetom ovoj crkvi obišao sam sve što sam planirao da pod obavezno vidim u ovom gradu, te sam krenuo u neobaveznu šetnju ulicama Trabzona. Grad je prilično živ. Sve je skoncentrisano oko glavnog trga Ataturk Alani i oko glavne pešačke ulice Uzun sokak.
Bedemi Trapezunta
Nekadašnja crkva Bogorodice Hrisokefalos, sada Fatih dzamija
Crkva sv. Ane

2 коментара:

  1. Teže će biti da je to bilo u vreme Manojla Komnina koji je vladao skoro čitav vek pre toga (1143-1180). ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Nije reč o tom Komninu, on jeste živeo u to vreme koje ti kažeš. Kada je pao Carigrad 1204, unuci cara Andronika iz te loze Komnina, osnovali su Trapezuntsko carstvo, a Manojlo koga ja ovde spominjem je njihov potomak.

    ОдговориИзбриши