Gruzija 2011. (8. deo)

BATUMI

   Posle nekih dva sata vožnje maršutka kojom sam krenuo iz Kutaisa stigla je u Batumi. Čim sam kročio iz kombija, bukvalno posle pet koraka našao sam se u jednoj finoj kafani na samoj obali Crnog mora. Tu sam najzad popio pravu pravcatu tursku kafu (nalik na našu). Možda to ima veze sa time što u ovom gradu živi dosta muslimana, a oni, valjda, znaju bolje od Gruzina kako se kuva turska kafa. Tu sam pojeo i hačapuri adzaruli (adzarski hačapuri). Testo je ispečeno u obliku čamca, a u sredini se nalazi debeo sloj sira, preko koga je razbijeno jaje i stavljen veliki komad putera. Bogami, osim kafe i adzarski hačapuri je bolji od gruzijskog. Posle kafe i doručka odmah sam pronašao i smeštaj. To i nije bio neki problem pošto je Batumi najveće gruzijsko letovalište.

   Batumi je glavni grad autonomne oblasti Adzara. Adzara se nalazi u jugozapadnom delu Gruzije. Stanovnici ove pokrajine su Gruzijci koji su tokom turske vladavine prešli u islam. Kada je Gruzija postala nezavisna, Adzarom je upravljao Aslan Abashidze. Tokom građanskog rata u Gruziji u Adzari je bilo relativno mirno, a Aslan nije mnogo fermao ni Gamsakhurdija, ni Ševarnadzea. On je vladao Adzarom kao nezavisnom zemljom, a takođe je formirao svoju sopstvenu miliciju. Kada je na vlast došao Sakašvili, zatražio je od Abashidzea da razoruža svoje paravojne formacije. Aslan Abasidze je na to reagovao tako što je porušio mostove koji spajaju Adzaru sa ostatkom Gruzije i otpočeo sa pripremama za oružani otpor. Tada je izbila pobuna među samim Adzarcima i Aslana je svrgla njegova sopstvena milicija. Jedan od razloga zašto je Aslan prso je i to što je izgubio podršku Moskve. Verovatno su Rusi procenili da je dovoljno da Gruzija izgubi Južnu Osetiju i Abhaziju. Interesantno je i to što su mnogi Adzarci, čiji su preci za vreme turske vladavine uzeli islam, počeli da se vraćaju pravoslavlju. Danas je 63 % stanovništva pravoslavno, a muslimana ima oko 30 %. 

Dzamija u Batumiju

   Batumi se posebno razvio krajem XIX veka, kada je izgrađena pruga između ovog grada i Bakua u današnjem Azerbejdzanu. Tada je jedna petina svetske proizvodnje nafte, koja je vađena na obalama Kaspijskog jezera, stizala u ovu crnomorsku luku. U to vreme je u Batumiju postojalo 20 stranih konzulata. Batumi je i danas važna gruzijska luka, ali je takođe i najomiljenije gruzijsko letovalište. Osim među Gruzinima ovo letovalište je popularno i među Jermenima. 

Batumi

   Batumi mi se dopao. Ima neki svoj šmek. Postoje lepi, sređeni delovi grada, a bogami i delovi koji su u jadnom stanju. Ipak, stekao sam utisak da se Batumi intenzivno sređuje i ulepšava. Na sve strane su bile raskopane ulice, koje su se popločavale, brojne zgrade su se renovirale itd. Duž morske obale se pruža dugačko šetalište i jako lepo uređeni park. Plaža sa neverovatno krupnim oblucima je takođe ogromna.

Batumi

   Na glavnom gradskom trgu nalazi se ogroman spomenik Medeje, koja u ruci drži zlatno runo. Ovaj spomenik je izgrađen 2007. godine, sa obrazloženjem da je Medeja mitska ličnost koja je približila Gruziju Evropi !? U pitanju je mit o Jasonu i Argonautima, čiji su događaji vezani za najstariju grčku kolonizaciju crnomorskih obala. Naime, nakon što je obećao Peliji zlatno runo iz Kolhide, Jason je sagradio brod Arg i okupio grupu grčkih junaka. Među njima su bili i Arg, Kastor i Poldeuk, Tezej, Orfej, Herakle i drugi. Nakon mnogo peripetija na ovom putovanju, Argonauti su ugledali vrhove Kavkaza. Rekom Fasis ušli su u Kolhidu, u zemlju kralja Ejeta. Apolonije sa Rodosa, autor Argonautike, jednog od tri epa o Argonautima, spominje mesto Kutaia, kao grad kralja Ejeta. Danas mnogi to mesto povezuju sa Kutaisijem. Elem, Ejetu se baš i nije davalo zlatno runo, ali ga je ipak obećao Jasonu, pod uslovom da odradi nekoliko zadataka. Najteži zadatak je bio da ujarmi dva divlja bika, koja je Ejetu poklonio sam Hefest. Oni su imali gvozdena kopita i plameni dah. Sa tim bikovima trebalo je da poore njivu i poseje zube Arejevog zmaja. Jasonu je u ispunjenju ovih zadataka pomogla Ejetova ćerka, Medeja, koja se zaljubila u njega. Iako je uspešno obavio sve što mu je zadato, Ejet je odbio da Jasonu preda zlatno runo. Tada je Medeja odvela Jasona u Arejev gaj, gde je ovaj grčki junak ubio zmaja i maznuo runo. Onda su se Jason i Medeja, zajedno sa ostalim Argonautima, ukrcali na Arg i otplovili iz Kolhide. Otpočela je potera za njima. Da bi zadržala gonioce, Medeja je ubila svog polubrata Apsirta, iseckala njegovo telo i komad po komad bacala u more. Dok su Kolhiđani sakupljali Apsirtovo raskomadano telo, Argonauti su otplovili. Inače, poznata je stvar da su stanovnici ovog dela Gruzije do skora ispirali zlato na taj način što bi u reku postavili odranu ovčiju kožu, na čijem runu bi se skupljala sićušna zlatna zrnca.

Medeja sa zlatnim runom

   Sa ovim mitom, tačnije sa nesrećnim Medejinim bratom  Apsirtom, dovodi se u vezu i lokalitet Apsarus. Drugi poznatiji naziv ovog nalazišta je Gonio. U pitanju je višeslojni lokalitet, nedaleko od turske granice. Tamo se nalazi sjajno očuvano rimsko utvrđenje. Ova tvrđava je dimenzija 222 x 195 metara. Totalna dužina bedema je 900 metara, a njihova visina je 5 metara. Sada je očuvano 18 od nekadašnjih 22 kule. Nakon Rimljana ovu tvrđavu su koristili Vizantijci, pa svi ostali redom do janjičara i donskih kozaka.

Gonio

Gonio

   Po povratku iz Gonia neko vreme sam besciljno lutao Batumijem sve dok nije došlo vreme za večeru. Izabrao sam neki restoran na obali, a pošto sam na moru, red je bio da naručim neku ribu za klopu. To sam i uradio, ali jezička barijera je učinila da mi je konobarica donela pastrmku. Nekako mi pastrmka ne ide uz more, ali nema veze. Na kraju mi je samo preostalo da, pošto sutra napuštam Gruziju, kupim koju bocu gruzijskog konjaka i vodke, a i da se snabdem cigaretama za ostatak puta, pošto su cigarete u Gruziji veoma jeftine.