Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

петак, 15. март 2013.

Gruzija (7. deo)



KUTAISI


   Kiša je padala, bilo je hladno, a ja sam se ukrcao u maršutku koja je išla za Kutaisi. Razboleo sam se. Temperatura mi je bila povišena i sav sam bio slomljen. U maršutki sam popio duplu dozu nekog leka. Posle tri i po sata vožnje stigli smo u Kutaisi, drugi po veličini gruzijski grad.
   Kutaisi ima oko 180.000 stanovnika. Grad je imao burnu istoriju i bio je jedan od glavnih gradova antičke Kolhide. Krajem VIII veka Lav II, knez Abhazije, otkačio se vizantijske vlasti, proglasio sebe kraljem Abhazije, i preneo prestonicu iz Anakopije u Kutaisi. Godine 1001. abhazijski kralj Bagrat III uspeo je da ujedini pod svojom vlašću zapadnu i istočnu Gruziju. U Kutaisu se krunisao 1089. godine čuveni gruzijski kralj David Graditelj. Kutaisi je bio politički, ekonomski i kulturni centar sve do 1122. godine, kada je tu ulogu preuzeo Tbilisi, nakon što ga je David oslobodio od Arapa. Posle Tamerlanovih pohoda u XV veku Kutaisi je ponovo bio centar zapadne Gruzije. Usledio je dugački period turske okupacije, sve do 1770. godine, kada su Gruzijci uz pomoć Rusa oslobodili grad.
   Najpoznatija građevina Kutaisa je katedrala Bagrati. Tačnije, u pitanju su ostaci jedne od grandioznijih gruzijskih crkava. Ova katedrala iz XI veka nalazi se na jednom brdu iznad reke Rioni. Podigao ju je kralj Bagrat III, ujedinitelj Gruzije. U vreme moje posete vršeni su radovi na restauraciji ili čak rekonstrukciji crkve. Inače, ova crkva osim što je bila versko središte gruzijskog kraljevsta, predstavljala je i simbol ujedinjenja Gruzijaca. Deo crkve, uključujući i kupolu, nastradao je 1692. godine prilikom turske invazije. 
Bagrati katedrala

   Odmah pored katedrale nalaze se ostaci palate, tj. citadele iz VI veka. Godine 1769. kralj Solomon I od Imeretija i jedan ruski general su sa susednog brda, preko puta reke, bombardovali ovo utvrđenje, jer su u njemu bili Turci. Između ostalih stvari, na ovom delu lokaliteta mogu se videti i brojni pitosi, koji su ukopani u zemlju, a koji su služili za čuvanje vina. I dan – danas vino se u Gruziji skladišti na ovakav način. Inače, kad smo već kod vina, neka novija istraživanja su navodno dokazala da je najstarije vino na svetu proizvedeno u Gruziji.
   Nakon razgledanja katedrale Bagrati otišao sam do obližnjeg Đorđevog hostela. Izgleda da ovi gruzijski pansioni, hosteli itd., često šljakaju na crno, pošto ni ovaj, kao ni onaj Tinin u Tbilisiju, nema nikakvu oznaku, tablu ili natpis. Kod Đorđa je bilo smešteno podosta stranaca. Smeštaj je bazičan, ali pristojan, a Đorđe je OK tip. Slušao sam ga kad nekim od gostiju priča o Abhaziji i Osetiji i o tome kako su ih pokvareni Rusi zajebali. Inače, izgleda da Đorđe voli SAD. Ima okačenu američku zastavu na zidu, kao i jednu fotografiju na kojoj je on, sav doteran, sa američkom zastavom na dočeku Buša, kada je ovaj moron dolazio u Gruziju. Od mnogih Gruzijaca sam čuo tu priču kako se uzdaju u SAD i zapadnu Evropu da uz njihovu pomoć povrate izgubljene teritorije. Izgoreše od želje da uđu u NATO. Ja kao pritajeni rusofil, uspevao sam da oćutim i da im ne kažem: “Pa što ste se bre kurčili! Nećete da budete dobri sa Rusima, već sa Amerima! Hoćete u NATO, e pa bato ne mož tek tako da se zajebavate bukvalno na pragu Rusije”!
   Nakon što sam predahnuo koji minut, krenuo sam u obilazak Kutaisa. Nekim strmim stepeništem spustio sam se do reke Rioni i prvo obišao četvrt Mtsvane Kvavila, gde je nekad živela brojna jevrejska populacija. Nakon nezavisnosti Gruzije više od 1.000 jevrejskih familija iselilo se u Izrael. Tu se i sada nalaze dve sinagoge. Nakon Mtsvane Kvavile nastavio sam da besciljno lutam Kutaisom. Šta reći o ovom gradu? Naiđeš na poneku zanimljivu i najčešće oronulu staru kuću, pa onda na neku odvratnu, takođe oronulu sovjetsku zgradu, pa na neku novu sređenu i sve tako redom. I ovde, kao i u svim drugim gruzijskim gradovima, ima bede koliko hoćeš.
Kutaisi

   Konačno je na red došla i večera. mtsvadi, tj. šašlici su bili žilavi, ali je porcija bila velika. Posle klope jedva sam se popeo onim stepenicama do hostela. Odmah sam otišao na spavanje. Groznica me je tresla samo tako. Legao sam obučen, pokrio sam se svime čime sam mogao, ali mi je i dalje bilo hladno. Nije ni čudo da sam se razboleo, kad se samo setim koliko sam puta samo pokisnuo na ovom putovanju.
Kutaisi

Нема коментара:

Постави коментар