Italija i Zelenortska ostrva (2. deo)

 

MILANO – DRUGI DAN

 

   Ujutru sam poranio i stigao dosta pre otvaranja Milanske katedrale iliti Duomi di Milano. Ova crkva je bez ikakve sumnje glavni simbol Milana. Taman sam imao dovoljno vremena da je spolja lepo obiđem. Namerno sam došao rano, pošto ovu katedralu u proseku dnevno poseti oko 10.000 ljudi, a vikendom 20.000. Nemam šta da mnogo pričam o njoj, raskošna, impozantna, neverovatna građevina! Mogao bih da dodam još gomilu epiteta ali ne bi imalo smisla. Počela je da se gradi 1386. godine, a završena je sredinom 19. veka, mada se izvesni radovi obavljaju i dan danas. Inače, lokalci imaju izraz “Gradnja katedrale – Fabbrica del Duomo”, kada hoće da kažu da je neki zadatak previše komplikovan, tj da će dugo trajati.

Milanska katedrala.

   Izgrađena je od cigala, ali joj je fasada prekrivena belim mermerom. Osnove je 158 m x 93 m, površine je 11.700 m² i može da primi 40.000 ljudi. Ima 135 tornjeva, od kojih je najviši visok 106,5 m. Svaki od njih na vrhu ima skulpturu. Inače, celu katedralu krasi 3.400 statua, a osim njih tu je i na stotine reljefa. Izdvojio bih i petoro bronzanih vrata, ukrašenih karakterističnim gotskim reljefima sa biblijskim scenama raspoređenim po poljima kao u stripovima. Naravno, treba spomenuti i sjajne vitraže. Nema šta tu da se mnogo priča, jednom rečju remek delo!

   Milanska katedrala se nalazi na lepom, velikom trgu Piaca del Duomo (Piazza del Duomo), kojeg krasi i konjanički spomenik Emanuela II, prvog kralja ujedinjene Italije. Na ovom trgu je i ulaz u galeriju pomenutog Vitorija II Emanuela iz druge polovine 19. veka. To je najstariji aktivni šoping centar u Italiji. Krstaste je osnove i ima stakleni krov sa velikom centralnom kupolom. Unutra je raspoređen čitav niz prodavnica kojekakvih luksuznih brendova, kao i skupih restorana i kafića. Fino sve to izgleda.

Galerija Vitorija II Emanuela.

   Po izlasku iz Galerije Emanuela II uputio sam se ka Sforca zamku, usput prošavši pored čuvene Milanske skale, tj. ovdašnje opere, koja spolja nije ni po čemu posebna.

Milanska skala.

   Što se tiče Sforca zamka, njegovu izgradnju nije inicirao neko iz porodice Sforca, već Galeazo II Viskonti, koji je zajedno sa bratom Bernabom vladao Milanom. On je na mestu starog rimskog kastruma izgradio utvrđenje između 1360. i 1370. godine. Godine 1447. umro je Filipo Marija Viskonti, a da nije ostavio muškog naslednika. Njegova ćerka, Bijanka Marija, udala se za vojnog komandanta Frančeska Sforca. Ubrzo je Frančesko zavladao Milanom. Njegovi naslednici upravljaće ovim gradom sve do 1535. godine. Frančesko Sforca je 1450. godine započeo rekonstrukciju zamka. To su kasnije radili i njegovi naslednici, a Ludoviko Sforca je 1494. godine za te poslove angažovao i umetnike, kao što su Bramante i Leonardo da Vinči. Jedna od ozbiljnijih rekonstrukcija izvršena je tokom španske dominacije, kada je u ovoj fortifikaciji bio smešten garnizon.

Zamak Sforca.

   Danas je to velika četvorougaona tvrđava, izgrađena od cigala, sa kulama na ćoškovima (dve pravougaone i dve okrugle), kao i sa kulom koja se nalazi iznad samog ulaza. U pitanju je moćno zdanje, koje je samo po sebi zanimljivo, ali je uz to po unutrašnjosti zamka raspoređen veći broj muzeja. Neke, koji me ne zanimaju, sam preskočio, kao što je recimo Muzej muzičkih instrumenata, kroz neke sam bukvalno protrčao, a neke sam detaljno obišao. Ti kojima sam posvetio više vremena su: Muzej drevne umetnosti i Egipatski muzej. Posetio sam i Muzej Rondaninijeve Pijete, koji zapravo čuva poslednju nedovršenu skulpturu Mikelanđela. Nije me se nešto dojmila, pre bih je nazvao tek započetom, nego nedovršenom.

Zamak Sforca - Muzej drevne umetnosti.

Zamak Sforca - Egipatski muzej.

Zamak Sforca - Rondaninijeva Pijeta.

   Odmah uz zamak prostire se ogromni Sempione park, na čijem suprotnom kraju se nalazi Arko dela Pace (Arco della Pace), tj. trijumfalni luk iz 19. veka.

   Sledeći na redu bio je Arheološki muzej, koji je smešten u ostacima Manastira San Mauricijo Mađore. Postavka nije velika. Jedan njen deo posvećen je istoriji Mediolanuma, tj. drevnog Milana, drugi grčkim gradovima u Italiji, treći Etrurcima i četvrti ranom srednjem veku. Postoji i mala sala sa artefaktima iz Cezareje (Izrael), koju sam posetio 2014. godine. Inače, to je jedan od meni omiljenih lokaliteta. Na kraju da spomenem da su u desetak vitrina izložene hindu i budističke skulpture i reljefi. Naravno, obišao sam i crkvu ovoga nekadašnjeg manastira. Ona je iz 16. veka i ima baš zanimljiv živopis.

Arheološki muzej.

   To bi bilo to što se tiče moje posete Milanu. Da nisam ćopav verovatno bih još po nešto uspeo da vidim od ovog grada. Dobar je Milano! Ima svašta da se u njemu vidi, svašta da se radi, mada je i skup, barem što se tiče prenoćišta. On je glavni i najveći grad Lombardije, sa preko 1.360.000 stanovnika. U Italiji je od njega veći samo Rim. Pročitah negde da 22% njegovih žitelja čine migranti. Milano je italijanski centar industrije, finansija, nauke, komunikacija, turizma i, naravno, mode.

   Sutradan sam opet poranio, na miru popio kaficu, a onda se pešice uputio ka centralnoj železničkoj stanici. Zgrada stanice je baš velika, impozantna, moćna i odmah se prepozna da je izgrađena tokom fašističke vlasti. Tu sam se ukrcao u voz, kojim sam se odvezao do aerodroma Malpensa, tačnije do terminala 2. Na stanici na kojoj sam izašao izložena je stalna, ne tako mala, arheološka izložba neke praistorijske kulture. Verovatno su u pitanju artefakti koji su na ovom mestu iskopani prilikom gradnje stanice. Imao sam dovoljno vremena da bacim pogled na ovu staničnu postavku. U stvari, ubrzo se ispostavilo da sam imao fore koliko hoćeš, pošto mi je let dobro kasnio. Na aerodrom sam došao 3 sata ranije, a let mi je na kraju pomeren za još 3 sata, tako da sam se žestoko smorio. Konačno je došlo vreme da se ukrcam u Izidzetov avion i da poletim ka Kabo Verdu i ostrvu Sal, do koga ima da se putuje 5 – 6 sati. Što na aerodromu, što u avionu prošao mi je čitav dan. Po sletanju čekao me je prevoz, koji mi je organizovao vlasnik pansiona u kome sam odseo. Kada sam se dokopao sobe, na brzaka sam skoknuo do najbliže prodavnice da kupim vodu i par piva, pošto za drugo nisam imao snage.