MEDINA AL ZAHRA
Put od Granade do Kordobe je bio odličan, kao uostalom i svi drugi
kojima smo se vozili po ovoj zemlji. Predeli su bili zanimljivi, mada ne onakvi
kakve sam očekivao. Sve je bilo zeleno, a ja sam zamišljao da u Andaluziji
dominira žuta spržena trava i crvenkasta zemlja. Verovatno i jeste tako tokom
leta, pošto ovaj deo Španije važi za najtopliji i najsuvlji u celoj državi.
Prolazili smo pored nepreglednih plantaža maslina.
Andaluzija ima preko 100 miliona stabala ovog drveća i najveći je na svetu
proizvođač maslinovog ulja. Zapravo, 50% ovog ulja u celom svetu je iz Španije,
a od celokupne španske proizvodnje 75% pravi se u Andaluziji. Da stvar bude još
interesantnija, 70% andaluzijskog maslinovog ulja, u stvari, potiče iz
provincije Haen. Tako dolazimo do toga da 17% svetske proizvodnje maslinovog
ulja potiče iz male španske regije Haen.
Jedna od karakteristika pejzaža Andaluzije
su i veliki crni limeni bikovi, postavljeni po brdima duž puteva. Mislim da je
nemoguće proći kolima po ovom delu Španije, a ne videti bar par komada. Ovaj
crni bik je, u stvari, simbol Osborn kompanije koja se bavi proizvodnjom
alkoholnih pića. Prvog limenog bika, dugog 14 metara, postavili su, kao
reklamu, još davne 1956. godine. Onda je 1994. godine u nizu novodonetih
idiotskih evropskih zakona, zabranjeno reklamiranje alkoholnih proizvoda. Pošto
su se ovi bikovi već odomaćili po andaluzijskim pejzažima, odlučeno je da se
uklone oznake Osborn kompanije i ostale su samo crne siluete bikova.
Kada smo stigli u Kordobu, nismo odmah
otišli do hotela, već smo se uputili do par kilometara udaljenog arheološkog
lokaliteta Medina Al Zahra. Radi se o gradu i utvrđenoj palati, koje je podigao
Abdurahman III, prvi omejadski kalif Kordobe. Red je da malo pojasnim o čemu se
tu radi. Naime, kao što već rekoh, nakon što su se 711. godine prvi put iskrcali
na Pirinejsko poluostrvo, muslimani su se relativno lako i brzo širili dalje,
čak su i prešli Pirineje. Zaustavio ih je Karlo Martel u bici kod Poatjea 732.
godine. Godine 750. desila se dramatična promena na Bliskom istoku. Dinastiju
Omejada smenila je dinastija Abasida. Jedan član omejadske porodice, Abdurahman
I, uspeo je da izbegne pokolj i da pobegne čak u Španiju. Onda je on na
Iberijskom poluostrvu osnovao Kordobski emirat. Ovaj emirat će trajati sve do
929. godine, kada potomak Abdurahmana I, već pominjani Abdurahman III,
proglašava Kordobski kalifat. Godine 1010. izbio je građanski rat oko nasledstva,
koji se završio propašću kalifata 1031. godine i stvaranjem puno nezavisnih
taifa, malih muslimanskih kraljevina.
 |
| Medina Al Zahra. |
Da se vratimo Medini Al Zahra. Abdurahman
III je 940. godine naredio izgradnju ovoga grada, koji je trebao da bude
prestonica Kordobskog kalifata. Njegovo ime Al Zahra prevodi se kao Blistavi
grad. Smešten je na obroncima Sijera Morene. Međutim, nova prestonica je kratko
trajala, svega 75. godina. Razrušena je i opljačkana tokom građanskog rata oko
prestola.
 |
| Medina Al Zahra. |
Prvo smo otišli do muzeja Al Zahre, gde smo
odgledali film o ovom drevnom gradu, pa zatim natenane obišli interesantnu
postavku. Posle toga smo se ukrcali u šatl bus, koji nas je odvezao do samog
lokaliteta. Glavni grad Kordobskog kalifata je bio pravougaone osnove i nalazio
se na terasastom terenu. Na najvišem delu smešten je Alkazar, odnosno kalifov
dvor, dok se na nižem delu prostirao grad. Ono što danas može da se vidi od Al
Zahre uglavom je vezano za palatu. Osim raznih administrativnih i
rezidencijalnih objekata, mogu da se vide i prostorije za smeštaj vojske,
štale, dvorišta, kao i ostaci dzamije. U pitanju je ogromno arheološko
nalazište. Zauzima površinu od 112 hektara, a iskopano je samo 10% nekadašnjeg grada. Lokalitet mi je bio
zanimljiv. Sve u svemu ok, ali ništa spektakularno.
Нема коментара:
Постави коментар