Albanija 2007. (4. deo)

DRAČ

   Drač je drugi po veličini albanski grad i najveća luka ove zemlje. Ima oko 200.000 stanovnika. Osnovali su ga stari Grci pod imenom Epidamnos, a Rimljani su mu promenili ime u Dirahion. Rimljane je nasledila Vizantija, a osim njih Drač su držali i Samuilo, Normani, Venecijanci. Tokom latinske okupacije Carigrada Drač je bio u rukama Epirske despotovine. Bio je i naš i to u više navrata. Kratko su njime vladali španski najamnici tzv. Navarske kompanije. Na kraju, kao i ostatak Balkana, našao se unutar Osmanlijskog carstva. Nasmejao me je jedan zapis iz tih srednjovekovnih vremena, tačnije iz 14. veka, nekog zapadnoevropskog hodočasnika, koji se ovde zaustavio na svom putu za Svetu zemlju. On je napisao da u gradu žive: Grci, Latini, perfidni Jevreji i varvarski Albanci.

Venecijanska kula.

   I u 20. veku ovo mesto je prelazilo iz ruke u ruku. Opet je jedno vreme bilo naše, tokom I balkanskog rata, pa albansko (prvi put od osnivanja), zatim italijansko, pa austrougarsko za vreme I svetskog rata. Kada je počeo II svetski rat Drač je, kao i ostatak Albanije, anektirala Italija. Po italijanskoj kapitulaciji zauzeli su ga Nemci.

Vizantijski bedemi i današnje kuće.

   Drač je danas centar albanskog turizma i to masovnog i posledice toga su vidljive. Hotela ima koliko hoćeš, kao i raznoraznih pratećih objekata potrebnih hordama turista. Kada se na to doda šiptarski smisao za uređenost i urbanizam, jasno je da ovaj grad nije mesto zbog koga ćete pasti na teme. 

Amfiteatar.

   Ipak sam centar je sačuvao nešto od svoje autentičnosti, a ima i dosta toga drevnog da se vidi. Na prvom mestu je amfiteatar iz II veka, koji je mogao da primi oko 20.000 posetilaca. Sačuvan je u gotovo celoj svojoj veličini, s tim što, nažalost, sedišta nisu preživela. Tokom vizantijskog perioda ova građevina je iskorišćena da se u njenoj unutrašnjosti napravi nekoliko kapela, sa zanimljivim mozaicima i freskama. Opstao je i deo rimskog foruma, zatim nešto vizantijskih bedema, kao i venecijanska kružna kula.

Mozaik u kapeli unutar amfiteatra.

   Drač mi se nije dopao, kao grad, ali mi je bilo prijatno u njemu. Dosta zanimljivih ostataka prošlosti, koji mene zanimaju, zatim sunce, more, palme, šta ćeš više! Atmosfera skoro kao i u bilo kom drugom mediteranskom mestu. Neke sitnice su ukazivale da, ipak, baš i nije kao u bilo kom drugom mestu na Sredozemlju. Na primer bosonogi, slinavi šiptarčići koji žickaju lovu, ili recimo Ciga koji se sa svojim olinjalim i bezubim medvedom šeta glavnom pešačkom promenadom.