Albanija 2007. (2. deo)

KRUJA

   Iz Skadra smo se uputili ka Kruji, iliti Kroji, opet lošim putem, po kojem su jurili raznorazni mercedesi svih mogućih modela i godišta. Po nekoj mojoj slobodnoj proceni oko 60 %  svih vozila u Albaniji napravila je ova nemačka firma. Zemlji orlova bi mnogo više odgovarao epitet “Zemlja mercedesa”. Mada, bi moglo i “Zemlja bunkera”, pošto i njih ima mašala, tačnije negde oko 800.000. Prosečna cena izgradnje jednoga bila je kao za dvosoban stan. Pa, naravno da su bili najsiromašnija zemlja u Evropi, kada su moroni stucali tolike pare na armirani beton. Ti bunkeri su različitih dimenzija i stvarno ih ima posvuda. Stekao sam utisak da se tu nije mnogo vodilo računa o njihovom strateškom postavljanju, već da su bez ikakvog reda razbacani po čitavoj državi. Pošto je teško i skupo ukloniti ove bunkere i kako su se nakon prestanka njihove upotrebe naselja širila, sada se neki od njih nalaze ljudima u sred dvorišta.

   Usput sam primetio i dosta kuća na kojima su bile istaknute po dve zastave. Jedna je uvek albanska, a druga, recimo, američka, nemačka ili neke od  zapadnoevropskih država. Objašnjeno mi je da su to gastarbajterske kuće i zato osim svoje zastave drže i zastavu zemlje u kojoj su radili i zaradili pare od kojih su podigli te građevine.

Kruja.

   I tako stigosmo u Kruju, grad na obroncima istoimene planine. Inače, ovo mesto je poznato i po tome što su u njemu ukrali sat onom američkom idiotu, Dzordzu Bušu. Mi smo u Kruju zapravo najviše došli zbog njene tvrđave, koja je bila glavno uporište Skenderbega. U utvrđenju je smešten i muzej posvećen ovom kvazi albanskom heroju. Zašto kvazi albanskom? Pa, zato što postoje jake “indicije”, da najveći šiptarski junak svih vremena u stvari nije Albanac, već Srbin. Nisam se baš udubljivao u proučavanje etničke pripadnosti Đurađa Kastriota Skenderbega, ali brojni istoričari, i to ozbiljni, a ne budaletine tipa Deretić, tvrde da je bio Srbin. Po njima on vodi poreklo od roda Branilovića iz Zete. Kako bilo da bilo, evo par činjenica o njemu i njegovoj porodici, pa vi sami prosudite. Njegovog pradedu je za lokalnog vršioca vlasti u Kanini, postavio car Dušan. Otac mu se zvao Jovan i zna se da je 1386. godine učestvovao u vojsci kneza Lazara u bici kod Pločnika protiv Turaka. Jovanova žena, tj. majka Skenderbega bila je Vojislava, poznata i kao Vojislava Tribalda. Inače, Tribalija je jedan od srednjevekovnih termina za Srbiju, izveden iz imena paleobalkanskog plemena koje je nekada naseljavalo teritoriju naše zemlje. Vojislava je bila ćerka gospodara Pologa koji je pripadao porodici Brankovića. Jovan i Vojislava su imali četiri sina: Stanišu, Repoša, Konstandina i Đurađa (Skenderbega), kao i pet ćerki: Maru, Jelenu, Mariju, Anđelinu i Vlajku. Tri od njihovih pet kćeri udale su se za srpske vladare iz loze Balšić i Crnojević. Dodajmo tome i da je Skenderbegov sin jedinac Jovan II oženio Jerinu Branković. Idemo dalje. Tokom ratovanja despota Stefana Lazarevića sa Mlečanima, Jovan je u pomoć srpskom despotu poslao vojsku na čijem čelu je bio njegov sin Staniša. Zatim, do dana današnjeg sačuvana su pisma koja je Skenderbegov otac poslao Dubrovčanima, pisana na srpskom jeziku. Jovan je takođe na srpskom napisao i povelju iz 1426. godine kojom dodeljuje Hilandaru prihode od dva sela u današnjoj Makedoniji, kao i potvrdu da on i njegovi sinovi mogu ne samo da borave već i da se izdržavaju od manastirskih resursa. Repoš, Jovanov sin i Skenderbegov brat, će i preminuti u ovom srpskom manastiru. Kasnije će se i sam Jovan zamonašiti u Hilandaru, gde će i ispustiti dušu i biti sahranjen, baš kao i njegov sin. To bi bilo to, da ne tupim više, kao što rekoh, koje je bio nacionalnosti najveći Albanski heroj, procenite sami.

Tvrđava u Kruji.

   Elem, unutar tvrđave u Kruji nalazi se muzej posvećen Skenderbegu. Sve je odrađeno, onako bogato i sa ciljem da se veliča i neguje njegov kult. Inače, ovaj mit o Skenderbegu nastao je tek krajem 19. veka zarad potrebe stvaranja albanske države. U nedostatku nekog pravog albanskog srednjovekovnog baje, kralja ili junaka uzeli su Đurađa. A, onda su albanski ideolozi, istoričari i drugi vrli naučnici zavrnuli rukave i prionuli na posao da ga albanizuju i od njega stvore nacionalnog heroja. Mora da se prizna da su bili uspešni u toj raboti. Kao što sam već spomenuo muzej Skenderbega je velik, raskošan, pun raznih predmeta iz vremena Đurađa Kastriota. Ima tu koliko hoćeš raznog oružja, mačeva, kopalja, pancira, ali dosta od toga su replike, uključujući i čuveni Skenderbegov šlem sa glavom kozoroga, kao i njegov mač. Originalni šlem i mač sada su u Kunsthistoriše muzeju u Beču i imao sam priliku da ih vidim uživo. Ovaj muzej u Kruji je krcat, osim ovim što originalnim što “neoriginalnim” predmetima i kojekakvim modernim skulpturama, slikama, muralima i sličnim stvarima.

   Na kraju sam malo obišao i sam grad i promuvao se simpatičnim starim, tj. obnovljenim bazarom.

Bazar u Kruji.