DOMINIKANA
Ujutro
smo se prvo metroom odvezli do aerodroma, tačnije do terminala T4, gde smo se
čekirali, a onda prevezli automatskim vozom bez mašinovođe, do terminala T4S,
odakle je poletao naš avion. Putovali smo kompanijom World2Fly, a avion je bio
Airbus A 350, tj. onaj ogromni sa po tri reda sedišta. Iako je let bio dugačak,
oko devet sati, prošao mi je relativno lagano. Malo dremanja, igranja igrica,
gledanja filmova, dva obroka i stigosmo.
Problemi su nastali po sletanju. Taksista
koga je trebalo da pošalje hotel koji smo rezervisali nije se pojavio. U
stvari, taj hotel nam je otkazao smeštaj i to na dan našeg dolaska, jer navodno
nisu mogli da skinu pare sa moje kartice. U pitanju je prevara, koja je izgleda
prilično raširena među hotelijerima i iznajmljivačima apartmana u Punta Kani.
Mi smo planirali da u ovom letovalištu odsednemo dve noći po sletanju i jednu
pred povratak. Elem, takvi kao mi, koji kratko ostaju, budu često zajebani. Naime,
vlasnici smeštaja prihvate vašu rezervaciju, a ako se u međuvremenu pojavi neko
ko bi uzeo taj smeštaj na više dana vas otkače i kažu da su to uradili što iz
nekog razloga ne mogu da skinu pare sa vaše kartice. Na tu foru su nam otkazali
tri smeštaja u Punta Kani, zbog čega smo zadnje veče proveli u drugom gradu, u
La Romani.
Na aerodromu smo uzeli taksi koji nas je
odvezao do neke agencije zadužene za smeštaj, gde smo iznajmili veliki apartman
za naredne dve noći, podrazumeva se skuplji i na goroj lokaciji od onog kojeg
su nam otkazali. Moram da pohvalim Boocking.com, koji me je kontaktirao sa
pitanjem zbog čega je otkazan naš smeštaj, a nakon mog odgovora, uz izvinjenje
su mi poručili da ukoliko me je taj novi smeštaj izašao više od bukiranog da im
pošaljem račun radi refundiranja. Lepo od njih!
Dok smo sve to obavili i konačno se smestili,
u Punta Kanu je stigao i četvrti član naše ekipe, koji je doleteo iz
Frankfurta. Sastali smo se u našem apartmanu i u najbližoj prodavnici kupili
par boca ruma i gomilu piva. Dva najpoznatija dominikanska ruma su Barcelo i
Brugal. Tokom boravka u Dominikani isprobali smo razne varijante, raznih
starosti, oba ova proizvođača i odlični su! Moj favorit je “Barcelo Imperial” star 12 godina, koji ima šmek burbona jer je odležao u buretu u
kome se ranije nalazilo ovo piće. Uprkos vremenskoj razlici i uprkos tome što
smo nedavno sleteli dugo smo ostali cirkajući i uživajući na terasi.
Red je i da par reči kažem o Dominikanskoj republici. Smeštena je na ostrvu Hispanjola, koje deli zajedno sa Haitijem. Dominikana zauzima zapadni, a Haiti istočni deo Hispanjole. Smatra se da je ovo ostrvo naseljeno oko 600. godine doseljenicima iz Južne Amerike. Od njih je nastao narod Taino, koji je zatekao Kristofer Kolumbo 1492. godine, kada se iskrcao na Hispanjolu. Zapravo, on je dao ime ovom ostrvu “La Espanola”. Već 1496. godine Kolumbov brat Bartolomeo osnovao je grad Santo Domingo, prvu evropsku naseobinu u Novom svetu.
Zbog proganjanja, besomučnog
iskorišćavanja, boginja i drugih bolesti koje su Španci doneli na Hispanjolu,
broj Tainosa se jako smanjio, te su Španci bili primorani da dovode afričke
crnce za rad na plantažama koje su ovde osnovali. Godine 1659. istočni deo
Hispanjole zauzeli su Francuzi i osnovali koloniju Saint Dominique. Španskoj
kruni njihov deo ostrva nije važio za posebno strateški, niti ekonomski bitan
posed, za razliku od franuskog, koji je postao najbogatija kolonija Kariba.
Zbog toga su Francuzi u Saint Dominique doveli stotine hiljada afričkih robova.
Ti afrički robovi su 1804. godine uspeli da se izbore za nezavisnost i da
stvore državu Haiti. Po ugledu na ove događaje 1821. godine pobunio se i
istočni deo ostrva, koji je proglasio nezavisnost od španske krune, kao Španski
Haiti. Međutim, ta samostalnost je kratko trajala, svega dva meseca, jer ih je
anektirao Haiti. Usledila je pobuna i 1844. godine Dominikanska republika se
otcepila od Haitija. To nije zaustavilo dalje sukobe, tako da se u jednom
trenutku umešala i Španija, a potom i SAD. Na kraju su Amerikanci postali
gospodari Dominikanske republike. Poslednji američki vojnici napustili su ovo
ostrvo 1924. godine. Te godine su održani izbori, a 1930. godine je američki
štićenik Rafael Truhiljo izveo puč i preuzeo vlast. Njegova diktatura je
trajala sve do 1961. godine, kada je ubijen u atentatu. Od tada, pa sve do
danas bilo je još par pučeva, iliti pokušaja vojnih prevrata, ali sve su to
uspešno iskontrolisali Ameri. To bi bila kratka i maksimalno skarabudzena
istorija Dominikanske republike.
Нема коментара:
Постави коментар