Dominkana i Španija (2. deo)

 

MADRID

 

   Po sletanju u Madrid, dok smo došli metroom do hotela, već je bilo kasno, tako da smo tek sutradan krenuli sa upoznavanjem glavnog grada Španije. Madrid je ogroman, ima oko 3,5 miliona stanovnika. Drugi je po veličini grad Evropske unije. Iako je postao glavni grad Španije još u 16. veku, što se tiče arhitekture dominiraju barokne i mlađe zgrade. Nije to nešto što ja preferiram, ali dopao mi se Madrid. Ma, odličan je, opasno dobar! Prava metropola, uređena, čista, dobro organizovana i tokom cele godine krcata raznoraznim dešavanjima. Kao i svaki veliki evropski grad i Madrid je prepun migranata, ali za razliku od drugih, ovde dominiraju došljaci iz Latinske Amerike. Oni čine 16% stanovnika španske prestonice.

Madrid.

   Prvo jutro u Madridu započeli smo čurosom i toplom čokoladom. Reč je o duguljastom rebrastom prženom testu, uz koji se obično služi izvrsna, gusta topla čokolada. Zatim smo se metroom odvezli do Plaza Espanje, trga na kome se nalazi spomenik Miguelu Servantesu i, naravno, skulpture Don Kihota i Sančo Panse. Odatle smo prošetali do egipatskog hrama Debod, koji je smešten u prijatnom parku. Reč je o pravom, pravcatom egipatskom hramu iz 2. veka pne, koji se nalazio petnaestak kilometara južno od Asuana. Kada je pravljena Asuanska brana, ovo svetilište je 1968. godine egipatska vlada poklonila Španiji u znak zahvalnosti za njeno učestvovanje u internacionalnoj kampanji spasavanja spomenika Nubije.

Egipatski hram.

   Sledeća na redu bila je Kraljevska palata. Ona je i danas zvanična rezidencija španske kraljevske porodice, a koristi se isključivo u ceremonijalne svrhe. Ima više od 135.000 m² i 3.418 soba, što je čini najvećom kraljevskom palatom u Evropi.

Kraljevska palata.

   Dalje smo otišli do glavnog gradskog trga Plaza Major. Ovaj prostor 129 x 94 m, zapravo je neka vrsta ogromnog atrijuma, tj. centralnog dvorišta u koji se ulazi kroz devet kapija. Na sredini se uzdiže bronzani konjanički spomenik kralja Filipa III.

Plaza Major.

   Svega par blokova dalje nalazi se još jedan poznati madridski trg, Puerta del Sol. Na njemu se bukvalno nalazi tačka koja predstavlja centar grada, tj. nulti kilometar, od koga se meri udaljenost svih španskih puteva. Tu je i kula sa satom, na čije otkucaje svakog 31. decembra okupljeni Madriđani pojedu po 12 zrna grožđa u čast dolaska nove godine. Najviše pažnje turista na Puerta del Solu privlači skulptura medveda koji brsti neko drvo sa jagodastim plodovima (maginju), što je zapravo predstava sa grba Madrida.

Trg Puerta del Sol.

   Popodne sam izdvojio za Muzej Prado, koji ima jednu od najvećih svetskih kolekcija slika. Nisam neki bogzna kako veliki ljubitelj slikarstva, ali ovako nešto ipak ne treba propustiti. Krenuo sam redom od prizemlja gde su izložena neka dela Goje, Brojgela, Hijeronima Boša, Rafaela, Direra i negde pred kraj obilaska prizemlja doneo odluku da dalje razgledanje postavke ne bi imalo smisla. Jednostavno broj slika je ogroman i ne mogu se lepo doživeti ako se obilaze na silu. To je problem sa kojim se susrećem kod svih velikih svetskih muzeja. S obzirom da ne plaćam ulaznice po muzejima, rešio sam da sutra nastavim sa razgledanjem preostala dva sprata,

Prado.

   Pošto je već počelo da se smrkava uputio sam se ka restoranu Kasa Enriketa, koji se nalazi nedaleko od Puenta de Toledo, tj. mosta preko reke Manzares. U pitanju je restoran koji je još od 1958. godine poznat po specijalitetima od iznutrica. Odlučio sam se za “Plato degustacion”, gde ti serviraju par galinejasa, entresijosa, čičaronesa i kanutosa. Reč je o jagnjećim crevcima, škembićima i sličnim stvarima i to sve prženo u dubokom ulju. Iako sam ljubitelj ovakve klope, nisam bio nešto impresioniran. Jedino su mi se baš dopali čičeroni. To su praseće kožice, sečene u tanke trake, pa upletene u kugle i onda pržene. E, to je bilo odlično!

   Pošto smo sutradan ustali sabajle, odlučili smo da vreme do otvaranja Prada iskoristimo tako što ćemo se malo prošetati parkom El Retiro. Ova ogromna zelena površina sa baštama, spomenicima, galerijama i malim jezerom zauzima površinu od 1,4 km². Sve do 1862. godine pripadala je španskom kralju i tek tada je postala javna površina. Godine 2021. sa avenijom Pase del Prado, Retiro park je uvršten na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Retiro park.

   Baš tom pomenutom avenijom stigli smo do Prada, a tu sam nastavio tamo gde sam juče stao. Na red su došli 1. i 2. sprat sa delima Goje, Rubensa, Van Dajka, Velaskeza, El Greka, Ticijana, Tintoreta, Rembranta, kao i nekoliko slika meni omiljenog Karavađa.

   Kada sam se konačno izborio sa Pradom napravio sam pauzu za kafu i par empanada (prženo testo punjeno mlevenim mesom), a onda se uputio ka Nacionalnom arheološkom muzeju. Odličan je! Na mene su najjači utisak ostavili eksponati iz vremena prerimske Iberije, pošto se sa takvim stvarima do sada nisam susretao u tolikoj meri. Posebno bih izdvojio brojne pogrebne stele, kao i razne skulpture, od kojih je najpoznatija tzv. “Dama iz Elče”.

Dama iz Elče.

   To bi bilo to, što se tiče obilaska Madrida. Uveče je usledila kratka šetnja i večerinka, a onda pakovanje i spremanje za sutrašnji let do Dominikanske republike.