PUTOVANJE U DOMINIKANU I ŠPANIJU
Tokom
prethodnih lutanja po svetu uspeo sam da, manje više, obiđem sve do čega mi je
baš stalo. Zbog toga u poslednje vreme destinacije biram na sasvim drugačiji
način nego ranije. Pre svega ne želim da se bakćem sa vizama. Zatim, avionska
karta mora da bude povoljna. Dobro bi bilo i da ambijent u toj zemlji za mene
bude nov. Podrazumeva se, veoma je važno i da ta država ne bude preskupa. S
obzirom da su mi zglobovi na nogama potpuno sjebani gledam da posle par dana
obilaženja kojekakvih znamenitosti, provedem dan, dva u odmaranju, a za to su
idealna mesta sa plažama, pošto nema smisla da taj “prinudni odmor”, odradim u hotelu u nekom velikom gradu.
Tražeći, po tim kriterijumima, jeftine karte
za “negde”, naleteh na povoljan let za Dominikansku republiku iz Madrida.
Dominikana je ispunjavala gotovo sve moje uslove: Ne treba viza, važi za jednu
od povoljnijih karipskih država, mada uopšte nije jeftina, ima prelepe tropske
plaže na kojima mogu da odmaram moje “ranjene” zglobove i na kraju ima Santo Domingo
najstariji evropski grad na američkom kontinentu. Da budem precizniji, u
prestonici Dominikanske republike nalazi se tvrđava iz 15 - 16. veka, kao i
centralni kolonijalni deo sa katedralom i brojnim starim građevinama. Lepo je
to da se vidi, ali je ipak “mršavo” što se tiče kulturno istorijskih
znamenitosti, koje su za mene i dalje i te kako bitne da bi neko putovanje
imalo smisla. Međutim, to je rešeno tako što ću prvo provesti tri, četiri dana
u Madridu, u kome ima svašta da se vidi. Taman ću tokom obilaska španskog
glavnog grada dovoljno unakaziti zglobove da će mi prijati par dana u Punta
Kani, tj. čuvenom karipskom letovalištu u koje slećemo. Kada malo oporavim noge
idem u Santo Domingo, koji ću obilaziti naredna tri dana. Uz pomoć štapa, diklofena,
raznih krema i steznika, to ću nekako izdržati, a onda pravac Las Galeras i
tri, četiri dana izležavanja ispod palmi i brčkanje. Na kraju povratak u Punta
Kanu i let za Madrid. Onda opet tri dana pešačkih akcija po Madridu, ali i po
Toledu i Segoviji. Kao što vidite, celo ovo putovanje isplanirao sam tako da
posle svaka dva, tri dana obilazaka raznih znamenitosti koje me zanimaju, sledi
par dana blejanja na plaži. Šta da se radi? Viša sila, kojoj moram da se
prilagodim.
 |
| Madrid. |
Na ovaj put sa mnom su krenula još
dvojica prijatelja, inače mojih starih saputnika. Do Madrida smo leteli Wizz
Air-om iz Budimpešte, a u mađarsku prestonicu smo stigli kolima. Malo pred naš
polazak, pridružio nam se još jedan poznanik, koji je putovao direktno u Punta
Kanu.
Da spomenem i to da smo nas trojica kupili
najjeftinije karte za Punta Kanu, koje nisu uključivale veliki prtljag, tako da
smo na put mogli da se otisnemo samo sa ručnim prtljagom. To je za putnika
kakav sam ja više nego dovoljno. Fora je u tome što tokom godina štekujem
dotrajalu garderobu, koju čuvam za ovakve prilike. Sve to uredno operem,
zakrpim, a onda na putu nakon nošenja bacam. Tako sam maltene kompletnu zimsku
garderobu koju sam nosio u Madridu (bio je decembar) pred poletanje u
Dominikanu ostavio u španskoj prestonici. U Dominikanskoj republici sam pobacao
skoro sve majice, gaće, čarape, bermude, košulje, pa čak i stari ofucani kaiš.
Na taj način sam imao više nego dovoljno mesta i da svašta donesem sa Kariba.
 |
| Dominikanska republika. |
Ceo put je protekao odlično. Malo smo se
pribojavali da na mađarskoj granici ne budu gužve zbog primene EES-a
(Entry/Exit System), koje podrazumeva slikanje i uzimanje otisaka, ali sve to
smo odradili relativno brzo i bez mnogo zadržavanja. U Budimpešti smo ostavili
auto na nekom parkingu, a njihov službenik nas je prebacio kombijem do
aerodroma, koji je udaljen nekih desetak minuta vožnje. Posle otprilike tri
sata leta, sleteli smo na madridski aerodrom, a onda se metroom odvezli do
unapred rezervisanog hotela.
Нема коментара:
Постави коментар