Dominikana i Španija (7. deo)

 

TOLEDO

 

   Iako smo u Madrid sleteli prepodne, od tog dana praktično nismo imali ništa. Sjebani od akanja po aerodromima, osmočasovnog leta i vremenske razlike, celo popodne smo proveli u knjavanju. Tek predveče smo imali snage i volje da se malo prošetamo i odemo na večeru.

   Sutra ujutro smo se odvezli metroom do železničke stanice  Atoča i ukrcali se u voz  za Toledo. Nakon nekih pola sata stigli smo u Toledo, glavni grad Kastilje – La Manče. U pitanju je mesto koje se nalazi 70 km južno od Madrida i ima oko 80.000 stanovnika.

Toledo.

   Toledo su Rimljani osvojili 193. pne, a posle njih grad su zauzeli Vizigoti, koji su ga 546. godine proglasili svojom prestonicom. Mavari su ga osvojili 711. godine. Muslimanska vlast je trajala sve do 1085, godine, kada je Alfonso VI oslobodio Toledo. Tada je Toledo postao prestonica Kastilje, a od 1516. godine i cele Španije. Filip II je 1561. godine preselio glavni grad iz ovog mesta u Madrid.

   Stari deo grada nalazi se na granitnoj steni visokoj 548 metara, oko koje meandrira reka Taho, tako da je za to vreme imao izuzetan odbrambeni položaj. Istorijsko gradsko jezgro je odlično sačuvano i zbog toga se Toledo nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Grad je opasan bedemima od nekog braonkastog kamena, a većina građevina unutar zidina sazdano je od opeke slične boje i tog kamena, tako da u celom gradu dominira ta braon nijansa. Na mnogim objektima vidljivi su mavarski uticaji, kao što su recimo lukovi u obliku potkovice.

Spomenik Servantesu.

   Jedna od glavnih atrakcija Toleda je njena katedrala, čija je gradnja započeta 1226. godine, a završena 1493. Nema šta, sjajno zdanje! Problem je jedino što je meni tih gotskih katedrala preko glave. Mnogo mi je bila zanimljivija mala dzamija Hrista de la Luz, koja je napravljena uglavnom od opeka. Pomoću tih cigala fasada joj je jednostavno, ali baš dobro dekorisana. Iz njenog sadašnjeg imena jasno je da je nakon rekonkiste pretvorena u katoličku kapelu. I crkva Iglesia de el Salvador napravljena je 1159. godine kao dzamija. Sačuvano je i par sinagoga, kao što su Santa Marija la Blanka ili El Transito. Naravno, i Jevreji su kao i muslimani najureni posle rekonkiste, a njihove bogomolje su takođe pretvorene u crkve.

Katedrala Toleda.

   U starom gradu nalazi se i manastir San Huan de los Rejes, koji je građen početkom 16. veka, ali mu je, nakon što su ga 1809. godine u znatnoj meri uništile Napoleonove trupe, prvobitni izgled prilično izmenjen.

   Mora da se spomene i Alkazar, odnosno nekadašnja tvrđava, koja je nakon brojnih prepravki sada, u stvari, ogromna kvadratna zgrada 60x60m, sa četiri tornja visoka 60m na svakom uglu.

Alkazar Toleda.

   Među posetiocima ovoga grada izuzetno je popularan Muzej El Greka. Nisam preveliki ljubitelj njegovih dela, ali mi je muzej bio zanimljiv, jer je smešten u dve kuće iz vremena kada je El Greko boravio u Toledu (1577. godine je prvi put stigao u ovaj grad). U pitanju su baš dobri objekti sa velikim centralnim dvorištem, ukrašeni pločicama, štukaturom, arabeskama, rezbarenim vratima, a ima i zanimljivog nameštaja iz tog vremena.

Muzej El Greka.

   Sve te silne znamenitosti Toleda su odlične, ali i ovde mi se od svega najviše dopao ukupni ambijent, odnosno arhitektura čitavog grada: sa kućama od kamena i opeke, drvenim vratima sa kovanim okovima i zvekirima, portalima na ulazima, mudehar lukovima, kaldrmisanim ulicama i sl.

   Ceo dan smo proveli u ovom gradu, praveći par pauza za kafu, kao i za ručak, ali na brzaka, da bismo što manje od ovog mesta propustili. A, propustili smo, jebiga, nismo mogli sve da vidimo! Nismo se spustili do starog mosta, doduše videli smo ga izdaleka, baš kao i ovdašnju noriju (veliki točak za vodosnabdevanje). Propustio sam i čuvenu poslasticu od badema mazapan i to svesno, kada sam shvatio da se razlikuje od meni omiljenog marcipana. Ovi toledski su mi delovali kao kiflice, tj. kao neki kolači od brašna. Možda sam pogrešio, ali nisu mi ulivali poverenje. Osim po ovoj poslastici Toledo je tokom srednjeg veka bio poznat i po proizvodnji mačeva i drugih sečiva. Izgleda da se ovde kovački zanat i dalje neguje, sudeći na osnovu brojnih prodavnica u kojima se prodaju replike starih mačeva i noževa.

Norija.