Dominikana i Španija (6. deo)

 

LAS GALERAS & RINKON

 

   Nakon dva  i po dana provedena u Santo Domingu seli smo u kola i uputili se na sever, ka poluostrvu Samana i mestu Las Galeras. Tu smo rezervisali lep smeštaj na samoj plaži i planirali smo da tu provedemo narednih 4, 5 dana. Pravi odmor bez mnogo akcija, samo izležavanje ispod palmi, cirkanje koktelčića i brčkanje u moru. Do Las Galerasa ima preko 200 km i putuje se nekih tri i po sata. Međutim, usput smo se par puta zaustavljali, tako da je naše putovanje trajalo duže. Zanimljiva mi je bila vožnja kroz unutrašnjost ostrva, prolazak kros tropske šume i brojna uboga, ali živopisna sela.

Las Terenas

   Kada smo već dospeli do poluostrva Samana malo smo skrenuli sa puta da bismo bacili pogled na Las Terenas, jedno od popularnijih letovališta na severu Dominikane. Tu smo prošetali, doručkovali, a onda nastavili dalje. Sledeće zaustavljanje obavili smo u gradu Samana, koji je poznat kao mesto odakle se ide na izlete posmatranja kitova. O toj aktivnosti nismo razmišljali, pošto nije bila sezona kada ovi dzinovski morski sisari obitavaju u okolnim vodama. U Samani smo se još kraće zadržali i posle male šetnje produžili put.

Samana.

   Ubrzo smo stigli do Las Galerasa. Smeštaj koji sam rezervisao, nalazio se par kilometara od samog mesta, u okviru nekog risorta. Naime, taj kompleks se sastoji od velikog broja prostranih bungalova, a osim hotelskih ima tu i izvestan broj privatnih, koje njihovi vlasnici izdaju. Tako je nama neka francuska gospođa preko Bookinga iznajmila svoj bungalov. Smeštaj je bio odličan i nije bio preterano skup. Ogroman bungalov na dva nivoa, sa gomilom kreveta, velikim kupatilom, internetom, klimom, frižiderom, veš mašinom i svim mogućim pokućstvom. Imali smo i lepu terasu sa ležaljkama. Jednom rečju, vrh.  Pošto smo se nalazili u tom risortu mogli smo da koristimo i sve pogodnosti koje nudi taj hotel, kao što su: suncobrani, ležaljke, peškiri na plaži, teretana, bazeni i slično. Sve je bilo savršeno, bolji smeštaj za te pare nije mogao da se nađe.

Las Galeras.

   Prvi dan smo proveli na našoj hotelskoj plaži, koja je fenomenalna. Velika i, naravno, peščana. Uz plažu se pruža travnjak sa besprekornom travom, mekom kao tepih, po kojoj su raspoređene ležaljke. Na sve strane su ogromne palme, kojima su radnici hotela poskidali kokose, jer bi eventualni udarac u glavu sa te visine mogao da bude fatalan. Voda je tirkizne boje, a njena temperatura savršena. Kada ti dosadi plaža i kupanje za minut si u sobi. Što se mene tiče, bolje ne može!

Las Galeras.

   Sutradan smo se odvezli do dvadesetak kilometara udaljenog zaliva Rinkon. On je poznat po 5 km dugoj peščanoj plaži, tirkiznoj vodi i bujnim palmama. Radi se, valjda, o nacionalnom parku, te je zabranjena gradnja, tako da na njoj ima svega par sklepanih ugostiteljskih objekata. Zbog svoje izolovanosti i zbog toga što se jedan deo mora proći zemljanim putem, nema previše posetilaca. Najbolji način da opišem ovu plažu je “raj na zemlji”. Ja na boljoj nisam bio. Smatra se da je zaliv Rinkon, u stvari, lokacija koju je Kristofer Kolumbo prvobitno nazvao “Zaliv lukova”, jer se tu prvi put sukobio sa domorocima Hispanjole, koji su protiv Španaca koristili lukove i strele.

Rinkon plaža.

   Po dolasku na ovo božanstveno mesto prvo smo u improvizovanom ugostiteljskom objektu doručkovali jastoge, a onda se brčkali, izležavali, sunčali ispijali pinja kolade i to bi bilo to. Zapravo, takođe smo prošetali duž obale do samog zapadnog kraja plaže, gde se u okean uliva nestvarno bistri Cano Frio, odnosno Hladni potok. Ceo dan smo proveli na Rinkon plaži. Tu smo i ručali jednu veliku, svežu ribu crveni snaper. Bila je izvrsna.

Rinkon plaža.

   Rinkon plaža je jedina koju smo posetili tokom boravka u Las Galerasu. Ima u okolini još par vrhunskih plaža, kao što je recimo plaža Fronton, ali nama je naša hotelska bila više nego dobra, te nismo odatle mrdali preko dana. Uveče bismo seli u kola i otišli u Las Galeras da se malo promuvamo i nešto večeramo. Las Galeras je malo turističko mesto sa restoranima iz kojih uveče gruva latino muzika. Doduše ta muzika ne bije samo iz ugostiteljskih objekata, već i iz mehaničarskih radnji, piljara i svih drugih lokala. Kao da se takmiče ko ima jače zvučnike. Nisam video da u Las Galerasu osim restorana ima nekog drugog sadržaja za turiste. Što se tiče klope, već sam spomenuo da sveže ribe baš i nema u izobilju, ali ipak može po nešto da se pronađe. Jeli smo neku iz porodice tuna, zatim hobotnice, rakove i sl.

   Posle 4, 5 dana pravog odmora došlo je vreme da se napusti Las Galeras. Krenuli smo ka jugu i posle neka tri sata vožnje zaustavili se u Boka Čiki, letovalištu blizu Santo Dominga. Tu smo stali da bi se moji saputnici videli sa svojim drugarom koji već više od decenije živi u Dominikanskoj republici. Dok smo ga čekali u nekom  kafeu na obali prilazio nam je neverovatan broj raznih dosadnjakovića koji su pokušavali da nam prodaju: rum, cigare, panamske šešire, Mama Huanu, nakit od ovdašnjeg plavog kamena – larimara, vijagru itd. Bilo je i par prostitutki koje su nam nudile svoje usluge. Kad već pominjem Dominikanke, moram da kažem da baš i nisu neke. Naravno, ima zgodnih, ali nekako dominiraju bombarderke, tj. debele sa velikim grudima i ogromnim pozadinama. Ima dosta i debelih muškaraca, ali čini mi se da su takve žene brojnije. Izgleda da preteruju sa čičeronima. U Boka Čiki smo proveli par sati u prijatnom razgovoru sa ovdašnjim Srbinom, od koga smo čuli brojne zanimljivosti o Dominikani. Nakon ručka smo se pozdravili i krenuli dalje do obližnje La Romane, gde smo rešili da prenoćimo.

Bajahibe.

   Ujutro smo otišli do plaže u mestu Bajahibe, da tamo provedemo vreme do polaska našeg aviona. Tu smo isprobali vode Karipskog mora i još malo upijali sunčeve zrake pred povratak u hladnu Evropu. Tom prilikom sam se do daljnjeg oprostio i od meni omiljene pinja kolade. Uf, što je dobra! Beli rum, usitnjeni ananas i led, kokosovo mleko i sve servirano u izdubljenom ananasu. Na kraju smo otišli u jedan argentinski restoran na ručak, a onda se odvezli u Punta Kanu, gde smo vratili vozilo i otišli do aerodroma. Aerodrom u Punta Kani, je arhitektonski gledano, zanimljivog izgleda. Veliki je i moderan i ima baš puno delova koji su na otvorenom, a mnogo toga je odrađeno od drveta i trske. Baš mi se dopao, a dopalo mi se i to što ima veliku terasu na kojoj je dozvoljeno pušenje. Avion je krenuo na vreme, let je bio više od sat vremena kraći nego u dolasku i sutradan ujutro stigli smo u Madrid.