Šri Lanka 2025 (4. deo)

 

DAMBULA & POLONARUVA

 

   Ujutro je u tačno dogovoreno vreme po nas došao vozač, sa koji  smo se dogovorili da nas naredna tri dana vozi po lokalitetima unutar tzv. kulturnog trougla. Došao je sa velikim kombijem, pa je vožnja bila i te kako udobna. Tip je bio klinac, musliman i sasvim korektan.

Dambula.

   Prvo smo se odvezli do dva sata udaljene Dambule, tj. do pećinskih budističkih hramova koji se nalaze na 160 metara visokoj steni. Reč je o pet pećina. U svakoj od njih nalazi se mnoštvo statua Bude, a zidovi i tavanice su im oslikani kompleksnim šarama i prizorima iz Budinog života. Najstariji pećinski hram osnovao je kralj Valagambahu I u 1. veku pne. On je to učinio u znak zahvalnosti kada se posle 14 godina izgnanstva vratio u Anaradhapurnu nakon što su ga odatle proterali tamilski osvajači. Ta prva pećina, Devaraja Viharaja, gotovo je u potpunosti ispunjena 14 metara dugom skulpturom ležećeg Bude isklesanog iz jedne stene.

   Sledeća pećina je najveća i najimpresivnija. U njoj se nalazi 56 statua Bude, ali i nekih kraljeva, kao i par hindu bogova. Slična je priča i u tri sledeće pećine koje su iz tzv. kandijanskog perioda (17 – 18. vek). One su takođe krcate skulpturama Bude i to stojećih, sedećih i ležećih. Na tim statuama Buda drži šake u nekoliko položaja (mudra) i to simbolizuje Budu kako drži predavanje, Budu bez straha itd. Ležeći Buda predstavlja Budu koji se odmara, tj. odlazi u nirvanu (umirući Buda). Poenta je da sve umetničke predstave Bude moraju biti u skladu sa nekim od tih mudra, što je dovelo do toga da su milioni skulptura i crteža širom sveta urađene u jednoj od tih par poza. Nagledao sam se sjajnih i grandioznih predstava Bude, ali brate, nemaštovite su do bola i baš su mi postale dosadne.

   Nakon razgledanja pećina Dambule malo smo se zabavljali posmatrajući majmunisanje lokalnih majmuna, pošteno se nalili ceđenim voćem i uputili ka našoj sledećoj destinaciji – Polonaruvi. Kada je od strane Čolas Tamila 993. godine uništena Anaradhapurna, Polonaruva je postala glavni grad Šri Lanke i bila je to sve do 13. veka. Za relativno kratko vreme izrasla je u veličanstveno mesto u kome je cvetala budistička umetnost i arhitektura, ali pod jakim indijskim uticajem.

Polonaruva.

Polonaruva, Sathmahal prasada - stepenasta stupa.

Polonaruva, Vatadage.

   Ova srednjovekovna prestonica prostirala se kilometrima duž ogromnog Parakrama Somudra rezervoara. Drevni stanovnici Šri Lanke bili su veliki stručnjaci što se tiče irigacionih radova i u tu svrhu su pravili ovakve rezervoare (wewa). Čak i dan danas opstalo je 18.387 veštačkih jezera. Somudra Parakrama zauzima površinu od 2.430 hektara.

Administrativno zdanje.

Kumara pokuna, kraljevsko kupatilo.

   Čolas Tamile je proterao iz Šri Lanke kralj Vijahavana I 1073. godine, ali je Polonaruva ostala prestonica. Nakon njegove smrti usledio je krvavi rat za presto, koji se završio 1161. godine, kada je Pakrambahu zauzeo Polonaruvu i osigurao kontrolu nad čitavim ostrvom. On, ali i njegovi naslednici izgradili su mnogo raznih građevina po Polonaruvi i znatno je proširili. Negde oko 1293. godine usledio je novi napad na Šri Lanku iz južne Indije i tada je Polonaruva napuštena i prepuštena dzungli.

Kiri vehera stupa.

Mesečev kamen, tj. polukružni reljef na ulazu.

   Već sam spomenuo da je Polonaruva ogroman lokalitet, samo bedemi su dugi 6 kilometara, tako da smo morali da iznajmimo dva tuk – tuka, da bismo ga koliko toliko obišli. Naravno, prethodilo je poduže cenkanje sa vozačima ovih motornih rikši. Nemoguće je pešice obići ovo arheološko nalazište, pošto su razni hramovi, stupe, palate, kupatila, administrativne zgrade razbacane na velikom prostoru i međusobno prilično udaljene. U nekoliko od tih hramova se u prošlosti tokom izvesnog perioda čuvala najveća relikvija Šri Lanke – Budin zub. Po lokalitetu se mogu videti i brojne skulpture Bude. Najimpozantnija je jedna ležeća dužine 14 metara, koja je isklesana u steni. Nema tu šta mnogo da se priča, sjajno arheološko nalazište!

Gal Vihara, Hram u steni sa 4 skulpture Bude.

Gal Vihara.

   Po drevnoj Polonaruvi ordinira veliki broj makaki majmuna. Oni se ne libe da neopreznim turistima maznu neku hranu. To i nije neki problem, ali ukoliko bi u takvoj akciji bili ugriženi od strane majmuna, to bi iziskivalo obaveznu posetu lekaru i neko pelcovanje. Bogami, prisustvovao sam ozbiljnom i ne tako naivnom pokušaju otmice sladoleda jednoj Ruskinji. Kad smo već kod životinja, na jednoj livadi paslo je poveće stado krava i pored svakog govečeta stajala je po jedna čaplja, tj. neka barska ptica, koja ju je trebila od insekata dok je ova mirno pasla.

   Već se debelo smrklo kada smo iz Polonaruve stigli u Sigiriju. Nakon što smo se smestili u jednom pristojnom lodzu, otišli smo na zasluženu večeru i, naravno, poveli sa sobom i vozača. Restoran je bio sjajan. Neka vrsta tropskog bara na otvorenom, sav od drveta, trske, prepun šarenih lampiona. Baš dobar ambijent, još bolja atmosfera i odlična klopa. Jeo sam ogroman i dobar biftek.