KAUNAS
Ujutro smo se iz Krakova uputili dalje na sever, ka nešto preko 700
kilometara udaljenom Kaunasu. Tom prilikom prošli smo kroz tzv. Suvalki
koridor, koji se poslednjih nekoliko godina često pominje u simulacijama
potencijalnog sukoba između Rusije i NATO-a. Kojekakvi pro NATO analitičari palamude kako bi Rusi u
slučaju tog rata pokušali da zauzmu ovaj koridor i spoje se sa Kalinjingradom.
U vreme kada smo mi tu prolazili po medijima se pojavila informacija da je ka
Suvalkiju iz Belorusije krenuo konvoj sa 300 Vagnerovaca. Radilo se verovatno o
maloj Lukašenkovoj provokaciji, što je bilo dovoljno da se digne frka među
baltičkim NATO državicama. Nažalost nismo sreli “muzičare” na granici
između Poljske i Litvanije i ubrzo smo stigli u Kaunas.
 |
| Krakov - Kaunas. |
Kaunas je drugi po veličini grad u Litvaniji
i ima oko tristotinak hiljada stanovnika. Ranije se zvao Kovno, što bez ikakve
sumnje ukazuje na njegovu slovensku prošlost. Grad se razvio na mestu gde se
spajaju reke Njemen i Vilija. Tu na ušću, na tom špicu podignuta je tvrđava oko
koje su se godinama borili sa Tevtoncima. Godine 1441. Kaunas je pristupio
Hanzeatskoj ligi, odnosno međunarodnom savezu trgovačkih cehova, koji je držao
monopol u trgovini u većem delu severne Evrope. Dalje su ovaj grad osvajali
Šveđani, Rusi, Napoleon. Preživeo je i epidemiju kuge, kao i nekoliko velikih
požara. Zatim se našao u sastavu SSSR-a, ali čim je Hitler napao Sovjetski
savez Litvanci su mu se brže bolje pridružili i podigli ustanak protiv Sovjeta.
Tom prilikom su u Kaunasu za svega par dana Litvanci pobili oko 4000 Jevreja.
Da li zbog želje da se oslobode SSSR-a, ili zbog čega već, nacizam je oberučke
prihvaćen u sve tri baltičke države i da se ne lažemo i dan danas u sve tri
zemlje ima i te kako pobornika ove ideologije.
Po dolasku u Kaunas, prvo smo se smestili u
hotel, a onda krenuli u obilazak ovoga mesta. Hotel u kome smo odseli nalazio
se na jednom brdu u gradu po kome je bilo dosta starih drvenih kuća. One su uglavnom
izgrađene u periodu između dva svetska rata, mada je sačuvano i nekoliko sa
kraja 19. veka. Super su, nema tu šta mnogo da se kaže, ali nažalost iz godine
u godinu ih je sve manje i manje.
 |
| Kaunas. |
Sa tog gradskog brda spustili smo se do kaunaške tvrđave. U pitanju je relativno mala fortifikacija, napravljena kombinacijom kamena i opeke, negde u 14. veku. Tokom celog tog veka oko ovog utvrđenja borili su se Litvanci i Tevtonci i ono je često prelazilo iz ruke u ruku. Nakon bitke kod Grinvalda 1410. godine, u kojoj su združene poljsko – litvanske snage porazile Tevtonce, moć ovih krstaških vitezova je znatno oslabila i oni više nisu bili ozbiljna pretnja. Od tada kaunaška tvrđava gubi svoj strateški značaj i dobija rezidencijalnu i administrativnu namenu. Jedno vreme služila je i kao zatvor. Unutar tzv. “Okrugle kule” smeštena je mala, ali simpatična postavka.
 |
| Kaunaška tvrđava. |
 |
Posle detaljnog razgledanja tvrđave upustili smo se u šetnju po starom delu grada. Sačuvano je dosta srednjovekovnih kuća, od kojih se posebno izdvaja tzv. kuća Perkunas. Radi se o gotičkoj građevini od crvene cigle, koju su podigli hanzeatski trgovci i nju su od 1440. do 1532. godine koristili za svoje poslove. Potom je prodata jezuitima, koji su je 1643. godine pretvorili u kapelu. U 19. veku služila je kao škola, koju je između ostalih pohađao i već pominjani Adam Mickijevič. Jedno vreme korišćena je i za pozorišne predstave. Danas je u njoj smešten muzej Mickijeviča.
 |
| Kaunas. |
 |
| Kuća Perkunas. |
Odličan je stari deo grada! Dopao mi se.
Tome je verovatno doprinelo i to što sam se prvi put našao u nekom od tih
baltičkih mesta i što sam se prvi put susreo sa ovakvom arhitekturom i tim, da
kažem, severnjačkim ambijentom. Opušteno smo šetali kaldrmisanim ulicama i
razgledali stare kuće i kojekakve spomenike. Par mlađih zgrada bile su ukrašene
ogromnim i zanimljivim muralima. Pravili smo i pauze da isrčemo kapućino i
isprobamo čuveni litvanski kolač sakotis. To su, u stvari, obične galete
neobičnog izgleda, što znači bezveze.
Spustili smo se i do reke Njemen i videli
Žalgiris arenu. Ova sportska hala izgrađena je na jednom ostrvu. Pošto se ložim
na basket, moram da priznam da sam jedno vreme pomalo gotivio Žalgiris, i to
iako baš nemam nikakve simpatije prema ni jednoj od baltičkih država. Razlozi
za to su sledeći: Žalgiris uporno fura svoj stil igre, nema mnogo stranaca, uvek im
je puna hala, Litvanci stvarno vole košarku i razumeju se u nju. Jedino u
Kaunasu i Beogradu možeš da čuješ huk sa tribina kada sudija ne svira korake
ili napravi neku grešku. Kao što rekoh, gajio sam izvesne simpatije prema
Žalgirisu sve do prošle godine kada su divljali po sali i mahali hoholjskim i
NATO zastavama na utakmici protiv Crvene Zvezde, jer je naš tim odbio da drži
ukrajinsku zastavu pred početak meča. Posle toga Žalgiris mi se ogadio, ali ko
ih jebe.
 |
| Žalgiris arena. |
Nakon što smo dobro prošpartali starim delom
grada uputili smo se ka centru grada, do koga vodi dugačka, široka pešačka
ulica. Na kraju tog velikog šetališta, na kružnom trgu uzdiže se monumentalna
ruska crkva posvećena Arhanđelu Mihajlu. Uveče smo otišli u neki poznati
restoran u kome se služi litvanska klopa, kojom nismo bili nešto
impresionirani. Ok, nije bilo loše, ali ništa posebno.
 |
| Ruska crkva sv. Arhanđela Mihajla. |
Нема коментара:
Постави коментар