Kolima do ruskog Arktika 2023. (1. deo)

 

KRAKOV

 

   Zadnjih desetak i više godina većina mojih putovanja bila su okrenuta prema istoku, ka Aziji, Bliskom istoku, Centralnoj Aziji, Kavkazu ili ka Mediteranu, tako da je došlo vreme da se to malo promeni. Rešio sam da ovaj put idem na sever, do ruskog Arktika. Dobra stvar vezana za taj moj plan je ta što sam nedavno postao vlasnik novog hjundaija I 20, tako da sam imao pouzdan auto, a loša je ta što je rat u Ukrajni prouzrokovao dosta teškoća za putovanje po Rusiji.

   I tako, sredinom jula 2023. godine, rano zorom, pokupio sam na Novom Beogradu drugara, starog proverenog saputnika sa mojih ranijih putovanja, i krenusmo ka Krakovu, prvoj stanici na toj našoj avanturi. Da li zbog putničke euforije što idemo na tako dalek put ili što smo se zapričali, promašili smo odvajanje za Novi Sad. Moroni! Dobro, šta da se radi, skrenuću pred Rumu. Malo morgen, taj izlaz je bio zatvoren zbog radova. Elem, tako je ispalo da do Krakova idemo preko Fruške gore. Da stvar bude još gora uleteli smo u jutarnji novosadski špic, što je sve prouzrokovalo u startu kašnjenje od nekih skoro sat vremena, što i nije tako zanemarljivo s obzirom da do Krakova ima da se vozi oko 10 sati bez stajanja. Mentoli!

   Madjarsku granicu smo srećom prošli gotovo bez ikakvog čekanja i nastavili dalje. Zaustavili smo se na kratko tek u Slovačkoj, da kupimo vinjetu i da popijemo po kaficu. Drum je bio dobar, s obzirom da nije autoput, a prolazili smo kroz neka zanimljiva sela sa dosta očuvanih drvenih kuća. Prošli smo i pored par sjajnih drvenih crkava, od kojih se neke nalaze na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Takođe smo videli i tvrđavu Oravski podzamok, koja ima spektakularan položaj. Sve smo to uredno zabeležili u blokče, pošto smo planirali da ih pri povratku obiđemo, kao i da tom prilikom pazarimo neki sir koji se u svakom selu prodavao. Međutim, ništa nije bilo od toga, jer smo u međuvremenu promenili plan i nismo se vratili istim putem.

   U Poljsku smo ušli nedaleko od poznatog zimovališta Zakopane. Prelazak preko Tatri je bio interesantan, a prizori su u nekim momentima bili baš dobri. Na mnogo mesta izvođeni su radovi na putu, pa su naizmenično propuštana vozila iz svake trake. To nas je dosta usporilo. Zadesila nas je i opasna provala oblaka i to takva da su brisači na jedvite jade uspevali da omoguće da se išta vidi kroz šoferšajbnu.

   Posle otprilike 11 sati vožnje stigosmo u Krakov. Za taj dan imali smo vremena samo da se promuvamo oko hotela, razmenimo nešto novca i večeramo. Tek sutradan smo se upustili u upoznavanje sa ovim mestom. Krakov sa preko 800.000 stanovnika je drugi po veličini grad u Poljskoj. Sve do 1596. godine bio je prestonica ove države. Zbog dobro očuvanog starog gradskog jezgra uvršten je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Krakov leži na najdužoj poljskoj reci Visli.

Beograd - Krakov.

   Pošto nam se hotel nalazio van centra, na desnoj obali Visle, obilazak smo započeli znamenitostima smeštenim, da kažemo, na periferiji grada. Prvo smo prošli pored Šindlerove fabrike. Oskar Šindler je bio nemački industrijalac, član nacističke partije, koji je navodno spasio više od 1100 Jevreja zaposlenih u njegovoj firmi. Posebno je postao poznat nakon 1993. godine, kada je Stiven Spilberg snimio film  “Šindlerova lista”. Sa te desne strane Visle, nedaleko od mosta, nalazi se trg “Bahterov geta”, tj. “Trg heroja geta”. Napravljen je 1836. godine i zvao se “Plac Zgodi”, a sadašnje ime nosi jer se tokom II svetskog rata našao unutar Krakovskog geta. Taj novi naziv dobio je 2005. godine, kada je  i redizajniran. Tada je na tom prostoru postavljeno 70 velikih metalnih stolica, koje, valjda, simbolizuju to što je nakon deportacije poslednjih Jevreja ovaj trg bio zatrpan nameštajem, prtljagom i drugim stvarima tih nesretnika.

Krakov, Kazmierz.

   Sa jevrejskom prošlošću ovoga grada susreli smo se i po prelasku Visle, odnosno na strani gde se nalazi stari Krakov. Taj deo uz reku zove se Kazimierz i od 15. veka su ga naseljavali mahom Jevreji. Kada su Jevreji Kazimierza istrebljeni tokom II svetskog rata ovde se naselila sirotinja. U Kazimierzu je i kriminala bilo više nego u ostalim delovima Krakova, a onda je devedesetih prošlog veka počelo sa renoviranjem starih kuća, zgrada, sinagoga i sa otvaranjem kafea, galerija, klubova, te je to sada popularni deo grada. Dopao mi se Kazimierz. Sačuvana je stara arhitektura, ambijent kao u centru Krakova, ali bez hiljade turista.

Krakov, Kazimierz

   Muvali smo se izvesno vreme po nekadašnjoj jevrejskoj četvrti, a onda smo se uputili ka zamku Vavel. Ovo utvrđenje na brdu podigao je Kazimir III Veliki (1310 – 1370). Kompleks sadrži brojne zgrade, koje su u mnogo navrata dograđivane i prepravljane. Vekovima je zamak Vavel bio rezidencija poljskih kraljeva, a zbog toga i simbol poljske državnosti. Sada je u njemu smeštena muzejska postavka. Unutar tvrđave nalazi se i katedrala u kojoj su krunisani i sahranjeni brojni poljski vladari i za koju se naplaćuje ulaz. Briga me za lovu, ali naplaćivanje ulaznica za aktivne crkve me baš živcira. Nemam drugu reč za to osim jajarenje. Poljaci, poznati kao veliki vernici, u gradu u kome je godinama službovao papa Jovan Pavle II, naplaćuju ulaz u crkvu, pih!

Krakov, Vavel zamak.

Vavel zamak, katedrala.

   Potrajalo je razgledanje Vavelskog zamka, pošto je to veliki kompleks u kome ima svašta da se vidi. Kada smo konačno to obavili uputili smo se  ka barbakanu, odnosno srednjovekovnoj kuli koja je branila tzv. Florijan gradsku kapiju. Stari deo Krakova je kružnog oblika i imao je kamene bedeme ispred kojih se pružao duboki rov. Taj šanac je nasut zemljom i sada se na njegovoj trasi prostire park koji okružuje staro gradsko jezgro.

Krakov, barbakan.

   Usledila je šetnja po centru i razgledanje brojnih zanimljivih crkava i kuća, od kojih su mnoge napravljene još u 15. i 16. veku, tokom zlatnog doba ovoga grada.

Krakov.

   U samom centru nalazi se veliki popločani trg, Glavni rinok. Na sredini ovoga prostora je Sukienice, tj. trgovačka zgrada iz 14. veka, koja je doživela ozbiljne prepravke u 16. veku, te sada ima renesansni izgled. Danas se u njoj uglavnom prodaju suveniri. Na Glavnom rinoku nalazi se i gradski toranj, kao i Bazilika sv. Marije.

Glavni rinok, gradski toranj i Sukienice.

Glavni rinok, bazilika sv. Marije.

   Na tom trgu, ispred spomenika Adama Mickijeviča, okupila se grupa proukrajinskih aktivista i tu su prikupljali pomoć za Ukrajince u ratu protiv Rusije. Kakva patetika, bljak! Klipan u maskirnoj uniformi baljezgao je neke glupe fraze o zlim Rusima, dok je desetak debila mahalo ukrajinskim zastavama, a tu se našao i jedan crveno beli barjak beloruskih opozicionara. Nakon što je kreten u uniformi završio svoj nepismeni govor, drugi moron je na gitari, krajnje nevešto, odsvirao “Aleluja” od Leonarda Koena. Inače, po Krakovu su na sve strane bile istaknute ukrajinske zastave, što dobro pokazuje da i mržnja može da spaja ljude. Razumem da Poljaci ne vole Ruse, vekovima su međusobno ratovali, ali da tako zdušno podržavaju ukrajinsku vlast, koja direktno baštini ideologiju Stepana Bandere, Organizacije ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske ustaničke armije, koji su tokom II svetskog rata iz sve snage radili, i to prilično uspešno, na istrebljenju Poljaka iz zapadne Ukrajine, e to mi je neshvatljivo.

   Na kraju dana dok smo se opet muvali po četvrti Kazimierz tražeći neki restoran da večeramo nabasasmo na Novom trgu na Okraglag, odnosno veliku kružnu građevinu od cigala sa mnoštvom malih lokala sa hranom. Apsolutno glavni hit među ovim fast – fudovima bili su zapiekanki. Radi se i tipičnoj krakovskoj brzoj hrani, tj. velikom toplom sendviču punjenom sirom, pečurkama, šunkom itd. Zapiekanki su nastali sedamdesetih godina prošlog veka, kada su komunističke vlasti dozvolile osnivanje malih privatnih biznisa u ugostiteljstvu. Tada su se na štandovima gde se prodavala jednostavna i jeftina poljska hrana pojavili i ovi topli sendviči. Dobri su zapiekanki, a bogami i pogolemi i uz to prilično kalorični, tako da te dugo drže sitim.

   Za taj jedan dan proveden u Krakovu dobro smo ga prošpartali. Pedometar na mom telefonu pokazao je da smo prepešačili 24 kilometara. Sve u svemu, Krakov je odličan. Pravi srednjoevropski grad, sa dobro očuvanom starom arhitekturom. Nedaleko od njega nalaze se još dve lokacije sa Uneskove liste svetske kulturne baštine: Aušvic i rudnik soli Vielićka, ali to sam ostavio za drugi put, pošto ću se sigurno ponovo vratiti u Poljsku.