SAN MARINO
Iz Riminija smo autobusom otišli
do San Marina. Ova mala država, okružena Italijom, zauzima površinu od svega 61
km2. Prema predanju, osnovao ju je Sveti Marin. On je bio klesar
poreklom sa ostrva Rab. Zbog progona hrišćana tokom Dioklecijanove vladavine
sklonio se u pećinu podno planine Monte Titano, gde je živeo kao pustinjak.
Vremenom je tu formirana monaška zajednica iz koje je nastala najstarija
republika San Marino. Procenjuje se da ova državica ima nešto preko 30.000
stanovnika.
 |
| San Marino. |
Sam grad San Marino (Citta) nalazi se na
pomenutoj planini Monte Titanu, kojom dominiraju tri srednjovekovne kule. Ti
tornjevi su prikazani i na grbu ove države. Po dolasku u San Marino prvo smo posetili
ovdašnju baziliku, ali njen obilazak je potrajao svega par minuta, pošto nikoga
od nas trojice baš i ne zanimaju crkve iz 19. veka. U muzeju smo, pak, proveli
znatno više vremena, mada se ni tu nismo preterano dugo zadržali.
Najzanimljivija u San Marinu su ta tri
tornja. Najstariji, Guaita, je iz 11. veka. To je zapravo mala tvrđava koja je
prerađivana mnogo puta. Njen današnji izgled uglavnom potiče iz 15. veka, kada
je San Marino vodio rat sa porodicom Malatesta. Jedno vreme, odnosno da budem
precizniji, sve do ranih sedamdesetih godina prošlog veka služila je kao
zatvor.
 |
| Guaita. |
U sledećoj kuli, Cesti iz 13. veka, smešten
je relativno zanimljiv muzej oružja. Treća kula, Montale, izgrađena je u 14.
veku i ona je zatvorena za javnost.
Obišli smo i Palacio Publiko. U toj lepoj
zgradi sa kraja 19. veka nalazi se sedište vlade San Marina. Ovom mini
republikom vladaju dva kapetana regenta (nešto kao predsednik i premijer), koji
se biraju na svakih 6 meseci. Ovaj sistem sa dva kapetana koristi se još od
1243. godine. Takođe postoji i parlamentarna skupština, koja broji 60 članova.
Inače, republikanski ustav San Marina usvojen je još 1362. godine. Naravno,
osnovni zakon je mnogo puta doživljavao izmene, ali njegovi najsuštinskiji
elementi ostali su na snazi do današnjeg dana.
 |
| Palacio Publiko. |
Oko 2/3 državnih prihoda San Marinu dolazi
od turizma. Zahvaljujući, pre svega obližnjem Riminiju, svake godine ovu
republiku poseti oko 3,5 miliona ljudi. Drugi važan izvor prihoda predstavlljaju
poštanske marke, zbog ogromnog broja razglednica koje šalju turisti.
Sve u svemu, nije me San Marino nešto
oduševio. Jeste to srednjevekovno mesto, kakva ja, inače, volim, ali previše je
upicanjeno, previše je turista, nekako sve deluje izveštačeno. Imam utisak kao
da ljudi u tom centru grada uopšte ne žive, već da je sve pretvoreno u razne
lokale i suvenirnice i podređeno turistima. Pravo da vam kažem, tako nešto sam
i očekivao, ali rekoh, kada sam već tu, ajde da obiđem i ovu minijaturnu državu
i nije mi zbog toga žao.
Нема коментара:
Постави коментар