HEREZ DE LA FRONTERA
Pokazalo se da restoran koji smo juče odabrali za večeru nije bio
baš najbolji izbor, jer se jedan od mojih drugara pošteno otrovao.
Pretpostavili smo da problem nije bio u tapasima, ja sam čak jeo i neki od
iznutrica, već u nekakvim pudinzima. Naime, na kraju večere rešio sam da se
malo zasladim, te sam iz frižidera postavljenog u sred restorana, uzeo nekoliko
činija tih pudinga, koji su ko zna koliko dugo tu stajali. Jedan od nas trojice
samo to nije jeo od svega što smo to veče konzumirali i nije imao nikakve
probleme. Ja sam najviše tih pudinga smazao, i veći deo sutrašnjeg dana bio sam
sasvim ok. Tek sam predveče osetio blage simptome trovanja. Zato drugar nije
bio nizašta. Čim smo stigli u Herez on je otišao u pansion u koji smo se
smestili i tu je u krevetu proveo ceo dan. Ostatak ekipe, tj. nas dvojica dali
smo se u razgledanje Hereza.
 |
| Alkazar u Herezu. |
Prvi na redu bio je Alkazar, odnosno
almohadska tvrđava i palata. Hereski Alkazar je izgrađen u 12. veku, ali je
kasnije prepravljan u 15. i 18. veku. Njegovi bedemi su bili dugački 4 km i
okruživali su prostor od 46 hektara. Sačuvano je nekoliko kula i kapija, jedna
dzamija (tokom islamske vladavine Herez ih je imao 18), zatim hamam, mlin za
masline iz 18. veka, rezervoar za vodu i barokna palata, takođe iz 18. veka.
Ništa spektakularno u poređenju sa drugim alkazarima koje smo obišli, ali ok.
 |
| Alkazar u Herezu. |
Dalje smo otišli do katedrale San Salvador.
Radi se o velikoj građevini, rekao bih mešavini gotike, klasicizma i baroka.
Kao što već mnogo puta ponovih, ja na te stvari baš i ne padam na teme, a
pogotovo kao ovde, gde sam dan za danom, u svakom andaluzijskom gradu obilazio
bar po jednu katedralu. U ovom slučaju
situacija je bila nešto zanimljivija, jer je u toku bila procesija
vezana za Samana Santu, tj. Svetu nedelju uoči Uskrsa. Kolona ljudi, od kojih
su mnogi nosili velike palmine grane, išla je nekom unapred utvrđenom rutom od
crkve do crkve. Na čelu se nalazilo nekoliko sveštenika i grupa muzičara sa
gitarama. Eto, prvi put čuh crkveno pevanje u pratnji ovih žičanih
instrumenata. Ljudi koji su učestvovali u ovoj verskoj šetnji su svi bili
upicanjeni, odnosno svečano odeveni.
 |
| Katedrala San Salvador. |
U stvari, ovo je bila samo uvertira za
popodnevnu proslavu, kada je gradom prošla mnogo ozbiljnija procesija. U tu svrhu
su trasom gde se ona kretala unapred postavili ograde, kao i na hiljade drvenih
stolica na rasklapanje, kako bi, verovatno, stariji stanovnici Hereza, mogli
sedeći da posmatraju to dešavanje.
 |
| Pripremljene ograde i stolice za procesiju. |
Predveče su razna katolička bratstva
(cofradia), sa sve onim kapuljačama, nalik kju – kluks – klanovim, išli gradom
noseći pasos, odnosno veliki postament sa skulpturama, koje prikazuju Hristove
muke ili nešto u tom fazonu. Inače, ne znam zašto, ali te dugačke špicaste
maske – kapuljače mi deluju baš morbidno. Uz ove „kju – kluks – klanovce“ išli
su i pleh orkestri, a o redu su se starali neki uniformisani i naoružani ljudi.
Sveta na ulicama je bilo koliko hoćeš. Puno je bilo i roditelja sa malom decom.
Mališani su, uglavnom bili opskrbljeni kineskim plastičnim bubnjevima i
trubama. Veselje i gungula! Samana Santa se proslavljala u svim gradovima Španije
koje smo obišli na ovom putovanju, tako da iako nisam planirao, a niti se
trudio, videh razne faze proslave Svete nedelje u Andaluziji.
 |
| Samana Santa. |
 |
| Samana Santa. |
U neko doba osetio sam i ja posledice
sinoćnje večere, samo u mnogo blažem obliku od mog saputnika, tako da sam rešio
da prekinem dalje upoznavanje sa Herzom i „proslavom“ Samana Sante. Nije mi to
teško palo iako je Herez de la Frontera ozbiljan grad, od oko 200.000 stanovnika,
u kome ima i šta da se vidi. Već sam spomenuo Alkazar, katedralu, ima tu i još
par drugih zanimljivih crkava. Interesantna je i arhitektura, ali nije to ništa
što već nisam video po drugim mestima Andaluzije.
 |
| Herez de la Frontera. |
 |
| Herez de la Frontera. |
Priča o Herezu ne bi bila kompletna, a da ne
spomenem njegov šeri. U pitanju je desertno vino, na foru porta. Ono je i
dobilo ime po ovom gradu, jer se na arapskom Herez zvao Šeriš. Inače, šeri je postao
veoma popularan među Englezima, posebno nakon što je 1587. godine Frensis Drejk
osvojio Kadiz. Neke od poznatijih vinarija u ovom mestu, zapravo, su osnovali
Britanci. Pošto volim ovakva pića, naravno, nisam propustio priliku da isprobam
nekoliko vrsta šerija.
Нема коментара:
Постави коментар