SEVILJA
Iz Kordobe smo otišli u Sevilju. U pitanju je stari grad, koji je
po mitologiji osnovao Herakle, ali je glavnu ulogu na istorijskoj sceni ovih
prostora dobio tek nakon propasti Kordobskog kalifata 1031. godine. Naime, tada
je stvoreno više manjih nezavisnih muslimanskih država – taifa, u kojima su
vladale razne dinastije. Od svih njih najači su bili Abadidi. Ovu dinastiju
osnovao je Abu Al Kasim ibn Abad, kadija u Sevilji. Abadidi su vladali južnim Portugalom
(Algarve) i južnom Španijom sve do Mursije. Međutim, sa severa su sve više
nadirali hrišćani. Za vreme Abada III Španci su povratili Toledo (1085), a uplašeni
žitelji Sevilje zatražili su pomoć od Almoravida. Radi se o berberskoj
dinastiji iz severne Afrike, koja je nastala iz verske sekte. Ovi Berberi su
savladali vojsku Alfonsa VI i zatim preuzeli Al Andaluz, kojim su vladali iz
Marakeša. Kasnije će Almoravidi biti smenjeni u svojoj postojbini Maroku od
strane Almohada, koji će preuzeti vlast i u muslimanskom delu Pirinejskog
poluostrva.
 |
| Sevilja. |
Kralj Kastilje Ferdinad III oslobađa Sevilju
1248. godine. Nekih skoro 2,5 veka kasnije ona će doživeti svoje zlatno doba, i
to u bukvalnom smislu, pošto je Sevilja imala zvaničan monopol na trgovinu sa
Amerikom i sve zlato novog kontinenta ovde se slivalo. Tako je bilo sve do sredine
17. veka kada je kuga odnela polovinu žitelja ovoga grada. Kasnije je usledio
još jedan ozbiljan problem. Reka Gvadalkivir je zbog peščanih sprudova postala
problematična za pristajanje brodova koji su dolazili iz Amerike i 1717 .
godine državna direkcija za trgovinu sa Amerikom prebačena je u Kadiz. Toliko,
što se tiče istorije ovoga mesta.
 |
| Reka Gvadalkivir i četvrt Triana. |
Sevilja je danas veliki grad od skoro
700.000 stanovnika. Ona ima nove, moderne četvrti ali je sačuvala i svoje tzv.
istorijsko jezgro. Tu, u tom centru starog dela grada najviše se ističe
katedrala (najveća gotska katedrala u svetu). Gradila se od 1434. godine, pa
sve do 1517. godine. Napravljena je na mestu nekadašnje dzamije. Nema šta, radi
se o spektakularnom zdanju, krcatom raznim delima čuvenih slikara i vajara. Tu
su i velike kitnjasto ukrašene orgulje. Naravno, ne manjka ni zlata.
 |
| Seviljska katedrala. |
U ovoj crkvi nalazi se i grob Kristifora
Kolumba. Njegov grob je, u stvari, interesantan spomenik iz 1899. godine.
Četiri statue, koje predstavljaju četiri španska kraljevstva (iz vremena
Kolumba): Kastilja, Aragon, Navara i Leon, nose kovčeg slavnog moreplovca.
Međutim, postoje neke kontroverze oko toga da li su ovde stvarno pohranjeni
Kolumbovi ostaci. Naime, Kristiforove kosti su nakon njegove smrti u
Valjadolidu mnogo puta premeštane. Prvo su prenete u Sevilju, odakle su 1542.
godine prebačene u Santo Domingo. Kada su Francuzi 1795. godine zauzeli ovaj
dominikanski grad, njegovi ostaci su evakuisani u Havanu, odakle su kada je
Kuba postala nezavisna 1898. godine vraćene u Sevilju. DNK analiza iz 2006.
godine potvrdila je da se u Seviljskoj katedrali nalaze kosti Kristifora
Kolumba, ali ima i onih koji sumnjaju da su to možda ostaci njegovog brata
Dijega.
 |
| Grob Kristifora Kolumba. |
Najzanimljivija u celoj katedrali bila mi je
Giralda. Radi se o nekadašnjem minaretu koji je pretvoren u zvonik. Giraldu su,
inače, izgradili Almohadi, a napravljena je po uzoru na minaret čuvene dzamije
Kotubije u Marakešu. Visoka je 105 metara i do njenog vrha ne vode stepenice,
već rampe. Kažu da je to tako urađeno da bi mujezin mogao jašući mazgu da se
uspe gore radi ezana.
 |
| Giralda. |
Dopalo mi se i dvorište, tj. Patio de los
Naranjas. Pogađate, u njemu se nalaze stabla pomorandzi i to 66 komada.
Centralno mesto zauzima fontana, za koju se misli da je još iz doba Vizigota.
Odmah preko puta katedrale nalazi se Real
Alkazar, odnosno kraljevska utvrđena palata. U pitanju je nešto nalik Alhambri.
Opet ludilo od arabeski, štukatura, keramičkih pločica, intarzija, rezbarija,
fontana, vrtova! Ma, fantastično, skoro kao Alhambra! Ovo je još jedan sjajan
spomenik islamske umetnosti. U stvari, dobrim delom su ga napravili i
hrišćanski kraljevi. Ok, nije baš samo u pitanju muslimanska arhitektura, već
ovo možemo smatrati nekakvim miksom hrišćansko – mudzeharskog graditeljstva.
 |
| Sevilja, Real Alkazar |
Na mestu Alkazara prvo utvrđenje je u 10.
veku izgradio kordobski guverner Sevilje. Ono je već u 11. veku doživelo preuređenje.
Tada su mu abadidski vladari dodali prvu palatu. Drugu su izgradili Almohadi.
Kada su Španci zauzeli Sevilju 1248. godine, ovde se smestio Ferdinand III od
Kastilje. Njega će u ovome slediti i nekoliko potonjih vladara. Najviše izmena
na Alkazaru odradio je Pedro I. Inače, Real Alkazar je i dalje u posedu španske
krune i, recimo, 1995. godine ovde je proslavljeno venčanje ćerke Huana Karlosa
I. Kad smo kod tih „svežijih“ dešavanja vezanih za ovaj veličanstveni kompleks,
da spomenem i da su ovde snimane pojedine scene iz „Igre prestola“. To je,
ubeđen sam, i te kako doprinelo da sam dobrih sat vremena čekao da bih ušao u
Alkazar. Fucking tourists! Nerviraju me, ali obrni – okreni, i ja sam jedan od
njih, koliko god to ne priznavao.
 |
| Sevilja, Real Alkazar. |
Jedan od simbola Sevilje je i Tore del Oro.
To je almohadska kula iz 13. veka, koja se nalazi na obali Gvadalkivira i služila
je za kontrolu plovidbe. Pretpostavlja se da je na suprotnoj obali postojao još
jedan toranj, sa kojim je Tore del Oro bio povezan lancem. Tako je mogao da se
po potrebi blokira prolazak brodova. Današnji naziv je ova kula, navodno,
dobila jer je tu skladišteno zlato sa brodova koji su u Sevilju doplovljavali
iz Amerike. Po drugoj teoriji, naziv Zlatni toranj je dobio to ime, jer je
njegov nekadašnji krov bio pokriven nekakvim žutim pločicama.
 |
| Tore del Oro. |
Sevilja je takođe poznata i po Španskom
trgu. To je ogroman polukružni trg, oivičen velikom, raskošnom građevinom. Duž
tog polukružnog zdanja prostire se dugačak trem, na čijem podnožju su
keramičkim pločicama, u tehnici ažulej, prikazane sve španske provincije. Na
sredini ovoga prostora nalazi se velika fontana, kao i kanal preko koga prelaze
simpatični mostići, takođe obloženi keramičkim pločicama. Španski trg je
napravljen za potrebe Expa 1929. Zbog te izložbe je tada, u istom ovom delu
grada, sagrađen i čitav niz paviljona raznih zemalja. Ovde su smeštena i dva
velika muzeja, od kojih sam ja, što nije teško pretpostaviti, posetio samo
arheološki.
 |
| Španski trg. |
Kad smo već kod Expa, Sevilja je bila
domaćin ovoj izložbi i 1992. godine, kada je takođe svašta izgrađeno, ali pošto
mene dibidus ne zanima moderna arhitektura, nije mi padalo na pamet da idem to
da vidim. U stvari, da budem iskren, ipak sam posetio jednu modernu građevinu u
ovom gradu. To je Metropol Parasol, koju još zovu i Pečurke (Las Setas). Radi
se o, navodno, najvećoj drvenoj konstrukciji na svetu, koja, inače, ničemu ne
služi. Na tridesetak metara visokim stubovima postavljen je, da kažem, krov,
nalik pčelinjem saću i po tome može da se šeta. Meni je to bilo bezveze, ali
nema veze. Ispod te skalamerije nalazi se pijaca, što mi je bilo zanimljivije,
a ispod pijace antički arheološki lokalitet, na koji se naišlo kada su počeli
da grade ovo čudo. Lokalitet nije ništa posebno, ali je sve kako treba
zaštićeno i predstavljeno.
 |
| Metropol Parasol. |
Preko puta starog dela Sevilje, na drugoj
obali reke Gvadalkivir, prostire se četvrt Triana. To je lep i živopisan kvart,
sa starim kućama čije su fasade često ukrašene keramičkim pločicama. Kažu da su
iz Triane potekli najpoznatiji toreadori i flamenko-igrači Sevilje. Ovde se
nalazi, tik uz elegantni metalni most Izabele II, i tvrđava sv Đorđa
(Castillo de san Jorge). U stvari, bolje je reći ono što je od nje ostalo, a to
je izuzetno skromno. U toj tvrđavi bilo je sedište čuvene Španske inkvizicije
od 1481. do 1785. godine.
O Španskoj inkviziciji se danas pričaju
svakojake gluposti. Sve je to posledica viševekovne protestantske propagande,
koja je uspešno ocrnila ovu instituciju. Ne kažem ja da je to bila nekakva
pozitivna organizacija, daleko od toga, ali nije bila ništa okrutnija od
istovremenih civilnih sudova. Čak se može reći da je bila humanija, odnosno
kazne su bile blaže, a i broj smrtnih presuda je bio manji. I same metode
mučenja, radi iznude priznanja bile su blaže nego u tadašnjim javnim sudovima.
Glavni cilj Španske inkvizicije, kada je osnovana, bio je da se očuva jedinstvo
novostvorene države, a za to je bilo potrebno osigurati homogenost naroda i
jedinstvo u jednoj veri. U početku je bila usmerena prvenstveno na Jevreje i
muslimane, a kasnije i na protestante.
Dopala mi se Sevilja. To je glavni i najveći
grad u Andaluziji. Svašta ima da se u njoj vidi i zato smo u ovom gradu i
najduže ostali. Bogata je i raznoraznim dešavanjima, kako zbog svoje veličine,
verovatno i zbog brojnih turista. U Sevilji se nisam držao samo starijih
kvartova, već sam se promuvao i novim delovima grada. Čak sam bio do stadiona
Ramon Sančez Pizhuan, na kome igra fk. Sevilja. Nisam ja od onih ljudi koji
namenski idu da vide stadione poznatih fudbalskih klubova, mada se ložim na
ovaj sport, već mi se hotel nalazio nedaleko od ovog sportskog objekta, pa sam,
eto, bacio pogled i na njega.
Naravno, u obilasku Sevilje akcenat mi je
bio na starijim delovima grada, kao što je, recimo, Bario de Santa Kruz. U
pitanju je nekadašnja jevrejska četvrt, sa uskim krivudavim, kaldrmisanim
uličicama, starim kućama i živopisnim malim trgovima. Iznenadio me je velik
broj kamenih žrvnjeva ugrađenih u zidove zgrada. Prvi put sam naišao na ove
mlinske kamenčuge u ovakvoj sekundarnoj upotrebi.
 |
| Bario de Santa Kruz. |
U ovom delu grada nalazi se i lokal u koji
smo otišli na flamenko. Ja, inače, nisam neki poznavalac muzike i generalno mi
muzika u životu ne znači baš mnogo. Međutim, zbog mojih saputnika rešio sam i
ja da odem na flamenko, ali mi nije padalo na pamet da idem na one predstave za
turiste, gde se naplaćuje ulaznica, kao da sam na koncertu, a ne u kafani.
Izabrali smo lokal koji je takođe poznat i popularan među turistima, ali je
zadržao i nešto od autentičnosti. To je jedan jednostavan, veliki prostor u dva
nivoa, sa krovom od nekog bezveznog pleha. Sve je unutra jeftino urađeno i
prilično musavo, ali simpatično sve to izgleda. Sedi se na niskim klupama za
spojenim stolovima. Ponuda u restoranu je skromna, odnosno svodi se na par
varijanti mezea od raznih kobasica i sireva, a sve se servira na papiru. Ja sam
uz to naručio i sangriju. Bila je odlična. Ranije sam samo probao onu
bezvezariju što proizvodi Vinarija Čoka. Baš mi se dopala, tako da sam sabio
negde oko litar i po ovoga napitka. Bogami, nije sangrija ni tako slaba. Elem,
sve je bilo dobro, i meze i piće, a takođe i izvođači flamenka. E, sad, kao što
rekoh, nisam neki stručnjak da procenim koliko su stvarno kvalitetni ti
muzikanti, ali meni je to zvučalo super. Posebno me oduševio neki deda od preko
sedam banki, koji je na kraju programa svojim izvođenjem sve digao na noge. Sve
u svemu bilo je to jedno lepo provedeno veče.
Нема коментара:
Постави коментар