DAN 1.
Kažu da
svi putevi vode u Rim, a ja nikako da odem do njega. Da stvar bude čudnija,
završio sam arheologiju i prirodno Večni grad mi je bio na samom vrhu mesta
koja sam želeo da posetim. Međutim, nekako su me vukli razni udaljeniji krajevi
sveta. Sve sam računao Rim je tu blizu, doći će na red i eto dođe!
Pazario sam avionsku kartu za let Wizair-om
iz Budimpešte i rezervisao neki buđavi smeštaj preko Booking-a. Svega nekoliko
dana pred put obavestili su me iz tog, nazovimo, hotela da ne mogu da me prime
i ponudli mi krevet u dormu. Naravno, pare su skinuli sa moje kartice čim sam
rezervisao sobu, odnosno pre par meseci. Odbio sam njihov predlog i krenuo u
prepisku sa Booking-om da mi obezbede drugi adekvatni smeštaj. Posle mnogo
mejlova i telefonskih razgovora predložili su mi neki hotel, koji će oni
platiti. Prihvatio sam to i krenuo na put. Prvo vozom do Budimpešte.
U glavni grad Mađarske stigao sam rano
izjutra i imao sam ceo dan za bazanje po njemu, pošto mi je let bio tek uveče.
Ovo je, sada već ko zna koja po redu, moja poseta Budimpešti. Nikada nisam
namenski došao u ovaj grad, već sam uvek odatle išao dalje, bilo vozom ili
avionom. U većini tih slučajeva proveo sam bar po jedan dan u mađarskoj
prestonici. Pošto se nakupilo tih putešestvija gde mi je Budimpešta bila prva
stanica, mogu reći da sam prilično dobro upoznao ovu varoš. Čak mislim da sam
je na kraju, na neki način, i zavoleo, iako uopšte nisam ljubitelj
srednjoevropskih gradova. Nakon celodnevne neobavezne šetnje otidoh do aerodroma,
gde sam se ukrcao na avion za Rim.
Na Fiumićino sam sleteo oko 22 h i vozom se
prevezao do Rima, tačnije do Termini stanice. Hotel mi se nalazio tik uz
štajgu. Inače, ovaj deo grada nije baš najreprezentativniji. Krcat je
migrantima iz raznih delova sveta, zatim beskućnicima, klošarima, narkomanima,
pijancima i sličnim ljudima sa margina društva i, naravno, sve je i te kako
štrokavo. Dobra, pak, osobina ovoga kraja je ta što ima puno, za rimske prilike,
jeftinih hotela i što mu je sjajna lokacija. Osim što je tu železnička stanica,
ovde se ukrštaju i dve glavne metro linije.
U hotelu su se pravili blesavi i tvrdili da
nemaju pojma o tome da će Booking platiti za mene smeštaj, te je bilo natezanja
da me puste u sobu. Na kraju se dokopah kreveta, ali već sutra ujutru počeli su
da me smaraju i da traže da im platim, ne obazirajući se na moju prepisku sa
Bookingom, koju sam odštampao i na kojoj piše da su se dogovorili sa ovim
hotelom da će oni regulisati moj boravak u njemu. To prepucavanje između mene,
hotela i Bookinga je potrajalo još par dana, sve dok Bookingu nisam poslao malo
oštriji mejl u kome sam im, između ostalog, i pretio tužbom. Pretpostavljam da
su posle toga i ovi iz Bookinga reagovali malo konkretnije prema italijanskim
vaćarošima iz hotela, pa me je nadobudna šefica obavestila da ništa ne brinem i
da je sve sređeno.
Нема коментара:
Постави коментар