Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (11) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (20) Istanbul (7) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Kina (17) Kirgizija (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (37) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (23) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

уторак, 22. мај 2018.

Kina i Kirgizija (3. deo)


SINĐJANG – UJGURISTAN

   Urumči je prestonica tzv. Sinđjang ujgurske autonomne oblasti, koja se nalazi na severozapadu Kine. To je pomalo problematična teritorija, pošto među  Ujgurima postoje i oni sa izvesnim separatističkim težnjama.
   Ujguri su turkijski, muslimanski narod i oni sebe smatraju domorocima Tarimskog basena, tj. provincije Sinđjang. To nije daleko od istine, ali nije baš sve ni tako prosto. Zapravo, njihov identitet je relativno novijeg datuma i mnogi ga smatraju proizvodom tzv. „Velike igre“, zatim kinesko – sovjetskih odnosa i stvaranja kineske nacije. O terminu „Velika igra“ već sam pisao u putopisu iz Uzbekistana, pa da se ne ponavljam. Najprostije rečeno, radi se o rivalstvu carske Rusije i Britanije oko Centralne Azije u 19. i početkom 20. veka.
   Ujguri se prvi put pominju nakon pada turskog kaganata (Gok Turci) koji je zahvatao veći deo Centralne Azije od 552. do 744. godine. U to vreme Ujguri su bili skup 9 nomadskih plemena koja su zajedno sa drugim basmilskim i karlučkim nomadima nanela poraz pomenutom turskom kaganatu i potom preuzela vlast nad tim savezom. Nakon toga su postepeno prelazili na sedelački život. Veze sa kineskom državom uticale su da vremenom prihvate od njih i način odevanja, kao i druge civilizacijske običaje. Sa nekadašnjeg šamanizma koji su praktikovali potpali su pod uticaj manihejstva, budizma i nestorijanskog hrišćanstva. Godine 840. ujgursku prestonicu Karabalgasun u Mongoliji zauzeli su kirgizijski nomadi. Jedna od grupacija Ujgura u oblasti Turpana se tu održala i stvorila poznatu grad - državu Koča, iliti Karahodza, ili što bi rekli Kinezi Gaočang, koja je trajala 4 veka, tačnije sve do 1250. godine.
   Islam je još u 7. veku došao do granice Kine, tj. do visoravni Pamir i tu je stao. Do islamizacije Kašgara došlo je tek u 11. veku, a bilo je potrebno skoro 400 godina da pređe preko pustinje Taklamakan i dođe do istočnih oaza Turpana i Hamia, gde je stanovništvo koje se nazivalo Ujgurima nastavilo da sve do 16. veka ispoveda budizam. Od tada se etnički naziv Ujguri gubi sa istorijske pozornice. Svo islamizovano stanovništvo ove oblasti nosi zajednički naziv Turki (Turci).
   Godine 1760. Kinezi uspostavljaju potpunu vlast nad ovom teritorijom i daju joj ime Sinđjang, što se prevodi kao „Nova oblast“. Jedno kratko vreme  centralnoazijski muslimani su pod Jakub Begom izvojevali nezavisnost, ali su Kinezi uspeli da ponovo uspostave svoju vlast. Onda sledi period, već pominjane, „Velike igre“. Godine 1921. u Taškentu, uz sovjetsku pomoć, na sastanku regionalnih delegata doneta je odluka za ponovno korišćenje starog etničkog naziva Ujguri za tursko stanovništvo tarimskog basena. Tako su ti razni turski narodi u kineskom delu Centralne Azije postali Ujguri. Drugi pokušaj osamostaljivanja Ujguri su imali 1944. godine, ali se i on neuspešno završio posle pet godina.

   Danas Ujgura ima preko 9 miliona, ali oni nisu jedini muslimani u Kini. U stvari, nisu ni najbrojniji. Najviše ima Hui-a, koji čine više od polovine od skoro 20 miliona muslimana Kine. Ostali muslimanski narodi ove države su: Kazasi, Kirgizi, Uzbeci, Tatari, Salari, Bonani, Dungsijanci i Tadzici. Svi navedeni, osim Tadzika, pripadaju tzv. tursko – altajskim jezičkim grupacijama i svi uglavnom žive u Sinđjangu, osim Hui-a kojih ima i po drugim provincijama, kao i po velikim kineskim gradovima.
   Sa raspadom SSSR-a 1991. godine, kada su bivše sovjetske centralnoazijske republike stekle nezavisnost, ujgurski separatisti i islamisti su dobili krila. Godine 1992. usledio je prvi teroristički napad, kada su podmetnute bombe u dva autobusa u Urumčiju. Nekih pet godina kasnije opet su minirani busevi u ovom gradu. Kineske vlasti su na ovo reagovale žestoko i od tada, pa sve do današnjih dana provinciju Sinđjang potresaju teroristički napadi koji nisu nimalo retki. Najčešće su u pitanju bombaške akcije, kao i napadi noževima. Glavni pokretač toga je tzv. Turkestanska islamska partija, koja je povezana sa Al Kaidom, Al Nusrom i raznim drugim islamističkim pokretima, a čini se da sve do skora nije nedostajala ni pomoć turske države. O kakvim se fanaticima radi najbolje govori podatak de se trenutno u Siriji u samo jednom gradu Dzisr al Šuguru bori na strani islamista par hiljada Ujgura. Oni su se posebno proslavili po deci vojnicima, odnosno kampovima po Siriji u kojima se mali Ujguri pripremaju za dzihad.

   Treba reći da i Kinezi nisu cvećke i da i te kako znaju da preteraju sa silom. Uostalom, Ujguri su na ovim prostorima vekovima i može da se kaže da su starosedeoci. Recimo, 1947. godine u Sinđjangu je bilo oko 220.000 Han Kineza i oni su činili 5% stanovništva ove provincije, dok je Ujgura bilo oko 3 miliona ili 75%. Do 2007. godine ujgurska populacija je narasla na 9,6 miliona, ali se broj Han Kineza popeo na 8,2 miliona. Kineske vlasti i dalje rade na dovođenju novih Kineza u Sinđjang i to im dobro ide, a kako i ne bi, bar to za njih nije problem. Zbog svega toga po gradovima ove oblasti nisu retki ni međuetnički neredi, tj. masovni sukobi Ujgura i Kineza.


   Za kratko vreme koje sam proveo ovde zaključio sam da život u Sinđjangu, pa i u Urumčiju, nije baš sasvim normalan. Do sada nikada nigde nisam video više policije, a nije da nisam putovao po problematičnim regijama. Bukvalno svaka iole veća prodavnica, hotel, samoposluga ili neka javna ustanova ima na ulazu bar 3 do 4 policajca, sa sve šlemovima, pancirima, štitovima i pendrecima dužine preko metar. Svuda se prolazi kroz detektore za metal i svuda moraš prtljag da proturiš kroz onaj skener. Na ulazu u podzemni prolaz prvo obaviš svu tu proveru, a onda te sve to isto čeka na suprotnoj strani čim pređeš ulicu. Da bi ušao u gradski park sleduje ti rigorozniji pregled nego na pojedinim aerodromima. Policijski punkt na ulazu u bazar je prekriven onim ponjavama protiv metaka. Naravno, nigde ne manjka ni bodljikave žice. Pandurska vozila non stop samo špartaju. Ma, jednostavno, broj policajaca u Urumčiju je neverovatan. Prisustvovao sam i jednom hapšenju kada su policajci u civilu izvukli neke ljude iz našeg hotela i odveli ih sa rukama u lisicama.  Inače, stekao sam utisak da se Ujguri i Kinezi fizički razlikuju, odnosno da su Kinezi sitniji, dok su Ujguri višlji, deblji, plećatiji i činilo mi se da policija uglavnom legitimiše i trkeljiše te krupnije, mada bi to mogla da bude i moja špekulacija. 
Ulaz u hostel.

   Za tri dana u Urumčiju bezbroj puta sam prošao kroz detektore za metal i bio pretresen. Najrigorozniji pregled imao sam na železničkoj stanici. Tu sam nekoliko puta prošao te detektore za metal i propustio prtljag kroz skener. Zatim su mi gledali čak i novčanik i iz njega vadili i neke dve tablete za pritisak. Na kraju me je kineska policajka tako detaljno ispipala i to sve delove tela, a bogami nije preskočila ni onu stvar, čak mi se čini da je tu bila posebno detaljna.

Нема коментара:

Постави коментар