BIŠKEK
Pola sata pre ponoći ukrcali smo se u voz i krenuli ka Urumčiju.
Iako je ovo nešto duža relacija od prethodne putovali smo kraće, jer se radilo
o bržem vozu. U Urumči smo stigli sutradan u 16,30 h. Smestili smo se u hotel,
a onda se to veče još malo promuvali glavnim gradom Sinđjanga.
Ustali smo u cik zore i uputili se ka
aerodromu. Iako smo pošli tri sata pre leta ispostavilo se da je to bilo knap.
U aerodromsku zgradu ušli smo nakon nekoliko pretresa i skeniranja. Onda je
nastao problem pri čekiranju, jer im se nije podudarao neki broj, valjda, kod
naše države. Nekako su to posle pola sata rešili te smo mogli da nastavimo
dalje. Na graničnom punktu usledilo je novo pretresanje. Čak sam skinuo cipele,
a policajac je prelazio sa onim ručnim detektorom ispod mojih bosih tabana.
Uzeli su mi i sve upaljače iz prtljaga. Išao sam i na rendgen i na kraju dobih
pečat da napuštam Kinu. Među poslednjima smo se ukrcali u avion. Posle kratkog
leta stigosmo ranom zorom u Biškek.
 |
| Biškek. |
Prestonica Kirgistana se nalazi na mestu gde
je Kokandski kanat 1825. godine podigao utvrđenje Pišpek. Godine 1860. Rusi
zajedno sa Kirgizima zauzimaju ovu tvrđavu. Kasnije, 1868. godine, Rusi će ovde
osnovati svoju naseobinu. Tokom sovjetske vlasti grad je preimenovan u Frunze, po
čuvenom generalu Mihailu Frunzeu, koji je ovde rođen. On je poznat po svojoj
pobedi nad belom armijom Aleksandra Kolčaka kod Omska, kao i po osvajanju Krima,
sa koga je proterao Vranglera. Bio je i komandant istočnog fronta, gde je
takođe izašao kao pobednik protiv beloarmejaca i basmačkih pobunjenika. Na
kraju se Mihail Frunze zakačio sa Staljinom i zbog toga stradao.
 |
| Biškek. |
Zanimljivo za Biškek je i to da su u njemu
sve od osnivanja, pa do devedesetih godina 20. veka Rusi bili većina. Recimo,
1970. godine Kirgizi su činili samo oko 12% stanovništva. Danas Kirgiza ima
66%, dok su većina ostalih Rusi. Iznenadio sam se brojem mladih Pakistanaca
koje sam ovde video, a kako su mi objasnili radi se o studentima.
 |
| Biškek. |
Danas je Biškek moderan grad sa nekih skoro
milion stanovnika. U pitanju je tipično post – sovjetsko, pomalo oronulo, mesto,
koje nema ništa što bi me interesovalo. Kirgistanska prestonica spada u gradove
kakvi me apsolutno ne zanimaju. Međutim, meni je Biškek posle naporne Kine baš
legao. Odlično je meni bilo u Kini, video sam sjajne stvari, ali u toj zemlji
ništa ne možeš da uradiš jednostavno i za sve treba da se pomučiš. Osim
komunikacije sa Kinezima, koja je često nemoguća misija, tu je i problem zamene
novca, kupovina karata za voz, naručivanje hrane u restoranima, u Sinđjangu je
tu i legitimisanje svaki čas, zatim nemogućnost korišćenja gugla, pa do sitnica
kakva je na primer pronaći mesto gde možeš da popiješ kafu. S druge strane u
Biškeku menjačnica koliko hoćeš, kao i kafića, radi gugl, nema problema sa
sporazumevanjem, ma milina božija! Iako je bilo hladno i iako je rominjala
dosadna kiša, zbog svega navedenog, baš mi je prijao boravak u glavnom gradu
Kirgizije.
 |
| Biškek. |
Uputio sam se prvo ka nacionalnom muzeju,
što je moglo da bude jedino meni interesantno u Biškeku, ali on je bio
zatvoren, zbog višegodišnjeg renoviranja. Onda sam se dao u besciljnu šetnju
ovim gradom i razgledanje velikih pompeznih zgrada drzavnih institucija iz
vremena SSSR-a, mada ne manjka ni onih napravljenih nakon osamostaljivanja, kod
čije se izgradnje nije škrtarilo. Naravno, ne fali ni spomenika i to od
Lenjina, pa do njihovog epskog heroja Manasa.
 |
| Biškek. |
Na kraju dana otidosmo na večeru u jedan
odličan restoran koji su nam ovde preporučili. Odlučio sam se za beš-barmak
(pet prstiju). Ovo jelo je veoma popularno širom Centralne Azije i sastoji se
od raznih komada i vrsta kuvanog mesa (ovčetina, govedina, konjetina,
kamiletina) i testenina. Treba reći i da postoje ogromne razlike u beš-barmaku,
pošto ga svuda drugačije spremaju. Ja sam to jednom jeo u Kazhstanu, a ovaj put
sam se odlučio za verziju od konjskog mesa i bilo je odlično.
Нема коментара:
Постави коментар