Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

уторак, 10. мај 2016.

Transilvanija (1. deo)



ULPIJA SARMIZEGETUSA & DENŠUS


   Ponovo u Rumuniju! Jebiga, velika zemlja, sa mnogo toga zanimljivog, mora iz više puta da se obilazi. Putovao sam svojim kolima sa još dva drugara. Prvo do Vršca, a po ulasku u Rumuniju skrenusmo ka Rešici, pa za Karansebeš i stigosmo u Sarmizegetusu. U pitanju je nekadašnja prestonica rimske provincije Dakije, čije je puno ime glasilo Kolonija Ulpija Trajana Dačika Sarmizegetusa. Kada je ovaj grad osnovan, malo nakon Trajanovog osvajanja Dakije 106. godine, u svom dugačkom nazivu nije imao reč Sarmizegetusa. Tako se zvala stara dačka prestonica i njeno ime Sarmizegetusa ovom mestu dodao je Hadrijan radi pacifikacije i romanizacije autohtonog stanovništva.
Sarmizegetusa.

   Ne znam koliko je tada ta romanizacija pošla za rukom Rimljanima, ali u modernom dobu to je uspešno odrađeno. Današnji Rumuni se opasno lože na Rimsko carstvo i ne postoji iole ozbiljniji grad u ovoj državi da njegov trg ne krasi vučica sa Romulom i Remom. Tu su, naravno, i ulice nazvane po rimskim imperatorima i skulpture rimskih careva, među kojima prednjači Trajan, osvajač Dakije. Međutim, Rumuni nisu zaboravili ni svoje dačke pretke, posebno poslednjeg kralja Decebala, čijih statua takođe ima podosta po rumunskim gradovima. Inače, njega su Trajanovi legionari jurili kao neku divlju zverku, dok ga nisu stigli i dok nije skraćen za glavu. Kako, bre, mogu da se pale i na Trajana i na Decebala? U jednom istom gradu video sam spomenike i Trajanu i Decebalu. Nešto mi tu nije jasno. Pa, to je kao kada bi mi podigli spomenike knezu Lazaru i Muratu.
   Da se vratimo Sarmizegetusi. Nekada je ovo rimsko naselje zauzimalo oko 30 hektara i imalo približno 25.000 stanovnika. Bilo je dobro utvrđeno, a glavni razlog za to bio je taj što se nalazilo blizu tzv. Gvozdene kapije Transilvanije, tj. kod prelaza iz ove oblasti u Banat.
   Ono što je danas preostalo od Sarmizegetuse je prilično skromno i da nam nije bila baš usput verovatno ne bismo ni svraćali do nje. Od svega se, možda, najviše ističe amfiteatar, relativno malih dimenzija. Pored njega se nalazila gladijatorska škola i hram Nemeze, zaštitnice gladijatora. Ima na lokalitetu i nekoliko drugih hramova posvećenih Liberu, Asklepiju, Higiji, Dijani, Silvanu, kao i raznih drugih objekata, ali sve je sačuvano samo u visini temelja.
Amfiteatar u Sarmizegetusi.

   Malo toga je preteklo, između ostalog i zbog toga što se vekovima raznosio građevinski materijal sa ovoga mesta nakon što je grad prestao da egzistira. Kameni blokovi iz Sarmizegetuse lako su uočljivi i u zidovima crkve u Denšusu, do koje smo otišli odmah nakon posete ovom lokalitetu. Kao što već nagovestih, Sarmizegetusa i nije ostavila neki veliki utisak na mene, ali me je crkva sv. Nikole u Denšusu raspametila. Radi se o potpuno “ludoj” građevini, koja nema analogije ni sa jednim drugim ckvenim zdanjem na svetu. Nešto potpuno jedinstveno! Smatra se jednom od najstarijih, ako ne i najstarijom rumunskom bogomoljom, ali se  ne zna kada je podignuta. Tokom vekova je prepravljana i dograđivana, ali ni te njene faze nisu sasvim jasne. Zato postoje razne hipoteze i teorije.
Crkva u Denšusu.

   Verovatno je tu bila nekakva građevina, koja se najčešće tumači kao paganski hram, na šta ukazuje i oltar koji baš i nije okrenut ka istoku. Po nekima je u pitanju dačko svetilište, koje je pretvoreno u hram posvećen Marsu, a po drugima mauzolej rimskog generala. Svi se slažu, što je očito, da je posle rimskog osvajanja Dakije pretvorena u crkvu, samo se ne slažu kada se to desilo. Rumunska pravoslavna crkva, pozivajući se na tradiciju, što je inače baš jak argument, tvrdi da je od 4. veka na ovom mestu crkva. Neki malo pismeniji i u svakom slučaju objektivniji kažu da se radi o 6. ili 7. veku. Za dogradnje se misli da su iz 12. i 13. veka.
Crkva u Denšusu.

   Već sam rekao da je ova bogomolja izuzetno neobična i da sličnih njoj nema nigde. Kameni zvonik, u donjem delu širi, a ka vrhu uži, nalazi se nasred naosa. Na krovu iznad oltarskog dela postavljena je skulptura dva lava. Celo zdanje zidano je u kombinaciji opeke i kamenih blokova preuzetih sa starijih građevina. Rimski stubovi iskorišćeni su kao kontrafori. Pominjani zvonik, koji se nalazi na sredini, nose četiri stuba za čije su postamente iskorišćeni rimski nadgrobni spomenici. U crkvi može da se vidi i spomenik Trajanovog generala Longinusa, čiji je, možda, mauzolej iskorišćen za izgradnju ove svetinje. Oslikana je u 15. veku, a natpisi na freskama su, naravno, ispisani ćirilicom.
   Dugo smo vremena proveli kraj crkve u Denšusu. Bogami i zaslužuje. Fenomenalna je! Što bi rekao Saramago, ovakva zdanja treba obići natenane i čekati da kamenje progovori.

2 коментара:

  1. Hahahaha, kako mogu da se lože i na Murata i na Lazara! :D Jako ti je ovo! :)
    Nego, gde dobi ideje za posetu Densušu? :)
    Sa ove distance, a posetivši tonu budističkih hramova i pagoda po jugoistočnoj Aziji, imam neku ludu smelu teoriju da kažem kako mi prvobitne dzamije i minareti po Centralnoj Aziji, kao i ova crkva liče pomalo na kineske pagode. S obzirom da su svi dizani posle par stotina godina od gradnje prvih pagoda u Kini, ne bi me čudilo da su ideje još tada prenošene. Putovanja je uvek bilo. Ne znam, možda je bzvz, ali ima ogromnih sličnosti.

    ОдговориИзбриши
  2. Ma, odavno sam čuo za crkvu u Denšusu, a i dobro proučim teritoriju koju planiram da obilazim, tako da mi ne bi promakla i da nisam znao za nju. Što se tiče oblika crkve, dešava se to ima takvih građevina koje nemaju analogije sa drugima. Želja ktitora, priučeni majstori i slično. Ovde postoji i to što su tu crkvu gradili na već zatečenom starijem objektu. Inače, ako nisi znao ima kod nas jedna takođe neobična crkva u selu Donja Kamenica. Iako već duže vremena planiram da je posetim još uvek nisam.

    ОдговориИзбриши