Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

уторак, 15. март 2016.

Albanija (7. deo)



BERAT I ELBASAN


   Berat je grad koji se, zajedno sa Đirokastrom, nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Baš kao i Đirokastra, Berat je na tom spisku zbog stare otomanske arhitekture. Kao što Đirokastru zovu “kameni grad”, tako Berat krasi epitet “grad sa 1001. prozorom”. Međutim, Berat ima i srednjovekovnu tvrđavu  sa dvadesetak starih crkava.
Beratska tvrđava.

   Smatra se da se na ovom mestu nalazila Antipatra, odnosno makedonsko uporište nazvano po Antipatru, vojskovođi Aleksandra Velikog i kasnije njegovom nasledniku, tj. jednom od dijadoha. U 5. veku Teodosije II će ovo mesto preimenovati u Pulheropolis, po svojoj sestri Pulheriji. U 7. veku nosiće ime Beligrad, što jasno ukazuje na njegovo slovensko stanovništvo. Osmanlije su ga zvali Beligrad Arnavuti. Današnji naziv Berat je samo varijanta tog turskog imena.

   Beratska tvrđava je smeštena 187 metara iznad grada. Njeni bedemi su ojačani sa 24 kule. Podigli su je Vizantijci, a s obzirom da je trajala vekovima koristili su je svi koji su kroz burnu istoriju vladali ovim prostorima, pa samim tim i Srbi, nakon Dušanovih osvajanja.

   Kao što već rekoh, u utvrđenju ima na desetine starih crkava i mi smo ih redom jednu po jednu obilazili. Mnoge od njih krase živopisi čuvenog ikonopisca Onufrija iz 16. veka. Od svih tih silnih bogomolja na mene je najjači utisak ostavila crkva posvećena sv. Trojici, od koje se pruža sjajan pogled na podnožje i reku Osum koja prolazi kroz grad. 
Crkva sv. Trojice.

   U beratskoj tvrđavi postoji i muzej posvećen pomenutom Onufriju, koji me i nije oduševio. Šta ću kada mene ikone, pa često i freske, kao i crkveni muzeji i riznice sa raznim epitrahiljima, krstevima, kadionicama, crkvenim knjigama i sličnim stvarima ne zanimaju. Kad smo već kod crkvenih knjiga, treba reći da je Berat poznat i po nekoliko iluminiranih rukopisa, od kojih su najpoznatiji tzv. Purpurni i Zlatni kodeks.

   Onufrijev muzej mi nije bio zanimljiv, ali mi je sama tvrđava i te kako bila interesantna. Ona nije samo puka istorijska znamenitost, utvrđenje kakvih ima kolko hoćeš, već se u njoj i danas živi. Inače, žitelji tvrđave su pravoslavci. Sve kuće unutar tvrđave su stare i kada bi se izbacile po neke sitnice, kao što su žice, kablovi, antene, metalna tankovi sa vodom po krovovima, čovek bi pomislio da je u srednjem veku.
Berat.

   Pri povratku iz Albanije nakratko smo stali u Elbasan, zbog crkve sv. Marije, u kojoj su se jedno vreme čuvale mošti prvog srpskog sveca Jovana Vladimira. On je bio vladar Duklje. Njegovu državu osvojio je car Samuilo, a njega zarobio. U zarobljenišvu se u Vladimira zaljubila careva ćerka Kosara. Onda su se njih dvoje venčali, a Samuilo je vratio Jovana Vladimira na presto Duklje, doduše kao vazala. Tako kaže romansirana verzija istorije, a realnija varijanta ukazuje na mnogo pragmatičnije razloge za ovo venčanje. Vizantijski car Vasilije II, kasnije poznat kao Bugaroubica, naneo je ključni poraz Samuilu u bici na Belasici 1014. godine. Malo kasnije Samuilo je umro, a vlast je preuzeo njegov sinovac Jovan Vladislav. E, taj Jovan Vladislav je na prevaru 1016. godine ubio Jovana Vladimira kod jedne crkve u Prespi, gde mu je i odsečena glava. Nedugo posle ovog ubistva Jovan Vladimir je proglašen za sveca, kao što već rekoh prvog srpskog. Njegov praznik slavi se 22. maja, odnosno datuma kada je ubijen.
Elbasanska tvrđava.
Crkva sv. Marije u Elbasanu.

   Kratko smo se zadržali u Elbasanu, samo kolko da pronađemo crkvu sv. Marije, tako da smo malo toga videli od ovoga grada. Na svu sreću, parkirali smo se blizu velike Elbasanske tvrđave, tako da, eto, bacili smo pogled i na nju. Deo oko crkve kojim smo se promuvali je neuređen, prljav, prava pravcata kasaba. Kada ovo kažem, da me ne shvatite pogrešno, ne mislim ništa loše, šta više volim da prođem ovakvim delovima grada. Uzane ulice, neasfaltirane, sa visokim ofucanim zidovima, nemarno okrečenim u belo i musava dečurlija koja se igra među razbacanim smećem. Eto takav je otprilike ambijent. Malo sam popričao i sa jednom grupicom taksista kojima je bila prilično čudna naša pojava na ovom mestu. Jedan od njih mi je u poverenju rekao, nakon što su saznali da smo iz Srbije, da mnogo više mrzi Makedonce od nas Srba. Nisam mu ništa rekao osim što sam se nasmejao. Šta da mu kažem, “mrzim i ja vas”?! Jebiga, ovo je trebalo da bude kompliment, jer ovaj nesretnik nije imao nameru da me uvredi. Ovu njegovu rečenicu sam protumačio u fazonu, kao dobro je, niste prvi na mojoj rang listi balkanskih nacija koje mrzim, nije to tako loše. Inače, moram da napomenem da niko od svih nas tokom ovog našeg proputovanja po Albaniji nije doživeo nijednu jedinu, ni najmanju neprijatnost.
Elbasan.

   Posle razglednja crkve sv. Marije ukrcali smo se u autobus i krenuli put Makedonije. Tako se završilo ovo naše putovanje kroz Albaniju. 
Albanski bunkeri.

2 коментара:

  1. Gde si Baki, stari mrzitelju Albanezea! :D Pročitah ovo, interesantno napisano. Davno si ti bio tamo. Ja pre 4 godine ravno. Bio sam posle još 2x. Fantastična zemlja i ljudi. E sad, da možemo svima da uđemo u glave i vidimo da li nas i koliko stvarno mrze... Od mržnje nema leba. Teško je to osećanje. Ideš li gde skoro na putovanja?

    ОдговориИзбриши
  2. Tu sam, bre, Talesu. Ha, ha, ha izgleda da se iz mojeg pisanija vidi da ih baš i ne mirišem, ali to nema veze, važno je da sam sve napisao kako sam video i da ništa nisam slagao. Što se tiče putovanja, svašta mi se mota po glavi, ali za sada je jedino izvesno skorašnje putovanje u Rumuniju. Posle prošlogodišnjeg obilaska Delte Dunava, sada je u planu zapadna Rumunija (deo Transilvanije i Maramureš). Pozdrav

    ОдговориИзбриши