Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

четвртак, 14. мај 2015.

Bugarska (6. deo)



MADARA

   Poslednja na današnjem spisku bila je Madara. U pitanju je, kako Bugari kažu, nacionalni istorijski arheološki rezervat. U stvari, glavna atrakcija je veliki reljef konjanika uklesan u maltene vertikalnoj litici, visokoj oko 100 metara. Reljef se nalazi na 23 metara iznad tla. Na njemu je prikazan konjanik sa kopljem,  spreman da ga baci na lava, a uz njega se nalazi pas. Okolo predstave uklesani su natpisi na grčkom jeziku: kana Tervela (695. – 721.), Kruma (796. – 814.) i Omurtaga (814. – 831.). Upravo su ti natpisi doprineli da se ovaj reljef opredeli u bugarske spomenike. Međutim, ja sam prilično skeptičan u vezi toga. Identične predstave jahača sa psom veoma su rasprostranjene širom Balkana tokom antičkog perioda i pripisane su lokalnom božanstvu poznatom kao Trački konjanik. Po meni, postoji velika verovatnoća da je reljef, u stvari, iz antičkog doba, a da su natpise oko njega kasnije dodali bugarski kanovi.
Madarski konjanik.

   Nažalost, u vreme naše posete Madarski konjanik je bio u fazi restauracije i skele oko njega su u mnogome pokvarile utisak. Nakon što smo kako tako osmotrili ovaj spomenik sa Uneskove liste, krenuli smo uz stepenice do vrha stene na kojoj se nalazi tvrđava. Prvo utvrđenje na ovom mestu podigli su Rimljani u 4. veku. Njega će kasnije obnoviti Asparuh, a trajaće sve do 15. veka. Penjanje do gore mi baš i nije prijalo, ali nekako se izverah. Ima tu da se vide bedemi, nešto objekata, poneka šarka, kao i sjajan pogled na, stvarno, zanimljive i neobične Madarske stene.
Madarske stene.

   Silazak nije bio strašan, a onda je usledio obilazak još nekih zanimljivosti u podnožju, kao što su, navodna, tračka žrtvena stena, jedan uklesani grob, razna svetilišta, pećinska crkva iz 14. veka, kao i tzv. Mala i Velika pećina. Velika pećina je, zapravo, jedna ogromna impresivna potkapina. Dok smo sve to videli, već je počelo da se smrkava. 
Pećinska crkva.

   Odvezli smo se do sela Madara i pronašli smeštaj. Bila je to neka kuća urađena donekle u etno fazonu. Odlično i jeftino, a gazda je bio srdačan. Malo smo i popričali sa njim. Naravno, politika je nezaobilazna tema na Balkanu. Bugarin kao da je jedva čekao trenutak da opljuje Evropsku uniju i to iz sve snage. Na kraju nam je poručio da je za Srbiju bolje da na vreme odustane od članstva u tu organizaciju. E, moj Tuto Bugarine, i ja bih voleo da odjebemo EU! Kao što već rekoh bio sam u Bugarskoj malo nakon što su ušli u Evropsku uniju i tada su se mahom svi radovali i očekivali da će kod njih stvari da krenu na bolje. Tokom ovog putovanja iznenadio sam se koliko Bugara je kukalo na Evropsku uniju i život u Bugarskoj od kada su joj se priključili.
   Na kraju odosmo do obližnje kafane i, po preporuci našeg domaćina, naručismo drob, odnosno restovanu dzigericu. Ne znam šta su joj radili, stvarno je bila dobra. Nikada nisam jeo bolju. Međutim, izmoreni celodnevnom današnjom akcijom i pre svega onim pentranjem do tvrđave, kao i zbog mojih večito gladnih očiju, naručili smo i još svašta nešto: ćevape, pomfrit, šopske salate, naravno i kafe i rakije na početku, a i po nekoliko piva, tako da smo se jedva izborili sa time.
   Dobra je bugarska kuhinja i meni odgovara. Kako i ne bi bila dobra kad imaju: burek i razne pite, tj. banice, sarmu, đuveč, musaku, peglanu kobaju, sudzuk, škembe čorbu, jagnjetinu pod sačem, ajvare, pinđure, ljutenice, naravno i šopsku salatu, punjene paprike, vurdu, baklave itd. itd. Sve poznate stvari, kako da ne odgovara zadrtom Balkancu kao što sam ja, koji se ne pali na suši, salate od rukole, kojekakve kanapeičiće i slične “specijalitete”.

Нема коментара:

Постави коментар