Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

среда, 13. мај 2015.

Bugarska (5. deo)



PLISKA I PRESLAV

   Ujutru smo se uputili na sever, ka Velikom Trnovu, tako da smo prošli preko Šipka prelaza, gde se vodila odlučujuća bitka u Rusko – turskom ratu. Ima tu i neki veliki spomenik posvećen tom ratovanju, ali nismo išli do njega, pošto smo imali gust program za taj dan. Nismo se zaustavljali ni u Trnovu, već smo produžili na istok ka Šumenu, tačnije ka Pliski.
   I tako, posle nekih dvestotinak i kusur kilometara stigosmo u Plisku, prvu bugarsku prestonicu na Balkanu. Da krenemo redom. Raznorazna Protobugarska plemena naseljavala su široke prostore daleko na istoku i to od Centralne Azije i Kaspijskog mora, preko severnog Kavkaza, do obala Crnog i Azovskog mora. U prvoj polovini 7. veka kan Kuvrat je, ujedinivši neka od tih plemena, formirao tzv. Veliku Bugarsku. Ovaj moćni vladar imao je pet sinova i iako im je naložio složan život, kada je umro oni su se razdelili. Usled sve većeg pritiska Hazara, jedan od sinova je otišao u Panoniju i tamo se potčinio avarskom kanu. Drugi je svoje sledbenike odveo čak u severnu Italiju. Za trećeg brata pretpostavlja se da je deo naroda odveo na srednju Volgu i Kamu, gde će se kasnije formirati Bugarska na Volgi. Najstariji, Bat Bajan, je priznao hazarsku vlast, a peti Asparuh je deo naroda poveo do donjeg Dunava.
   Asparuhovi Bugari su neko vreme proveli u delti Dunava, a onda, nakon što su pobedili vizantinsku vojsku kod Ongula, prešli su Dunav, tj. ušli na vizantinsku teritoriju i na mestu Pliske 681. godine formirali svoju prestonicu. 
Pliska.

   Kao što sam i pretpostavljao, Pliska se nalazi u ravnici, što je sasvim logično, jer su tadašnji Bugari bili ljuti nomadi, koji su preferirali takve terene. Pliska je zauzimala površinu od 23 km2. Zapravo, ta prva prestonica je pre bila neka vrsta kampa, kako, uostalom, na jednom kamenom natpisu kan Omurtag naziva Plisku. Nije to bio grad u pravom smislu reči, već prostor ograđen zemljanim bedemima i rovovima dugačkim ukupno 20 km. Unutar tog “kampa” arheolozi su malo toga našli, što se i očekivalo, pošto su ti prvi Bugari živeli u jurtama, kao i svi nomadi. Taj kamp može da se posmatra i kao utvrđeno pribežište, gde se narod sklanjao u slučajevima opasnosti. 
Pliska, velika bazilika.

   Međutim, u okviru tog velikog prostora smešten je tzv. unutrašnji grad, koji je okružen kamenim zidom debelim preko 2,5 metra. Ovo utvrđenje u utvrđenju je nepravilnog trapezoidnog oblika, dužine 740 m na severu i jugu, 612 m na istoku i 788 m na zapadu. Imalo je 4 kapije i kule. Unutra mogu da se vide ostaci kanove palate, paganskog hrama, tu su i temelji crkve iz vremena kada su Bugari primili hrišćanstvo, zatim neka varijanta termi, tj. hipokaust  i razne druge građevine. Mnogo toga je, u stvari, rekonstrukcija i to žestoka, ali neka je. Tako i treba, ja sam pristalica te prakse. Van ovog utvrđenja nalazi se velika bazilika, koja je tek bogato rekonstuisana. Dopao mi se i muzej na lokalitetu, gde ima svašta da se vidi. Posebno mi je bila zanimljiva kolekcija grafita i runa, po kojima su drevni Bugari bili poznati.
Pliska, nomadska garderoba.

   Godine 811. vizantinski car Nićifor I je dva puta porazio Bugare i razorio Plisku. Međutim, prilikom povlačenja upao je u bugarsku zasedu, bio poražen i ubijen. Od njegove lobanje kan Krum je napravio pehar za vino. Kasnije, 865. godine Boris I je prihvatio hrišćanstvo i neke od paganskih hramova u Pliski pretvorio u crkve. Kada se Boris I zamonašio, njegov sin Vladimir (Mihajlo) pokušao je 889. godine da obnovi paganstvo, tj. poštovanje Tangre. Verovatno je u to vreme stradala velika bazilika u Pliski. Onda je Boris I napustio manastir, pobedio sina, po “lepom” starom običaju oslepio ga i 893. godine prebacio prestonicu u obližnji hrišćanskiji” Veliki Preslav. 
Veliki Preslav.
   I mi smo se uputili u Preslav. Nekada se druga bugarska prestonica prostirala na oko 3,5 km2 . Sada mogu da se vide bedemi tzv unutrašnjeg grada i ponešto od građevina u njemu, kao što su: vladarska palata, bazilika, administrativna zgrada, patrijaršija itd. Da budem iskren, malo toga je stvarno sačuvano, ali zato su Bugari odradili još jednu hiper rekonstrukciju. Recimo, južna kapija sa kulom je u potpunosti podignuta na temeljima koji su jedva pola metra štrčali iz zemlje. Vala, neka su! Od svega je najbolje očuvana tzv. Okrugla iliti Zlatna crkva, koja se nalazi nekih 200 metara od južne kapije.
Veliki Preslav, južna kapija.
   Iako danas ne ostavlja takav utisak, brojni istorijski izvori govore o veličanstvenosti i lepoti Velikog Preslava. Onda je 969. godine kijevski knez Svjatoslav zauzeo ovaj grad. Godine 971. Preslav je u rukama Jovana Cimiskije. Boris II, sin cara Petra I i unuk čuvenog cara Simeona, odveden je u Carigrad zajedno sa blagom Bugara, a grad je preimenovan u Jovanopolis. U suštini ovi događaji predstavljaju propast I bugarskog carstva, međutim, bugarski istoričari njegovo trajanje produžuju sve do 1018. godine, odnosno do propasti Samuila. Inače, Preslav će ponovo zauzeti kakvo takvo mesto u bugarskoj istoriji nakon obnove njihove države, tj. tokom II bugarskog carstva (1185. – 1396). 
Veliki Preslav, Zlatna crkva.
   Posetili smo i odlični Arheološki muzej Velikog Preslava, gde smo srdačno dočekani od tamošnjih bugarskih kolega. Pokazano nam je i nešto što se ne nalazi u stalnoj postavci, a ispraćeni smo sa po besplatnim katalogom.
   Bio sam izuzetno zadovoljan obilaskom Pliske i Preslava. Da se razumemo, nisu to neki lokaliteti da padneš na teme, ali oni su mene lično veoma zanimali, posebno Pliska, tako da mi je baš bilo drago što sam ih posetio.

2 коментара:

  1. Haha, setih se ovoga za rekonstrukciju, imali smo ti i ja diskusiju po tom pitanju jednom. :) Dodji u Kinu da živiš, veruj mi, smučiće ti se rekonstrukcija za ceo život, ovde ništa živo skoro da nema autentično! :)
    Super ti je ova tura, ja to planiram jednom zdravlje Bože, taj severoistok Bugarske, ima tu svašta da se vidi. Očekujem nastavak putopisa, Madarski konjanik, kao i onaj getski tumul. :)
    Svidelo mi se ovo uvažavanje od strane kolega, verujem da si se lepo osećao isto kao i ja kada me dočekaju bugarski planinari pa idemo na hiking zajedno. Fin je osećaj. ;)
    Bugarska je i meni za srce prirasla zbog svih svojih kako istorijskih, tako i prirodnih lepota. Silna zemlja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se i za mene je Bugarska veoma zanimljiva. Biće i Madarski konjanik, Sveštari i još svašta nešto.

      Избриши