Izrael 2014. (15. deo)

CEZAREJA

   Ovaj poznati arheološki lokalitet nalazi se relativno blizu Haife, ali je malo zajebato doći do njega. Odlučili smo se za železnicu i prilično brzo stigli do našeg cilja, iako smo morali i da presedamo iz voza u voz. Cezareju, čuveni antički grad i luku, osnovao je Irod Veliki. Ovaj jevrejski vladar je prvo bio na strani Marka Antonija tokom njegovog sukoba sa Oktavijanom Avgustom. Kada je Marko poražen, Irod je otišao Oktavijanu na noge i uspeo ne samo da izvuče živu glavu, nego i da bude potvrđen za kralja Judeje. Ostaće do kraja života veran Rimljanima i u čast Avgusta Oktavijana, prvog rimskog cara – cezara, nazvaće ovaj svoj grad Cezarejom. Cezareja je građena između 22. godine pne. i 10. godine pne na mestu male feničanske tvrđave. Grad je zauzimao površinu od 500 hektara i u njemu će kasnije biti sedište rimskog prokuratora Judeje. Upravo ovde Vezpazijan će biti proglašen za cara. 

Cezareja.

   Iroda prati epitet okrutnog vladara, koji nije štedeo ni svoje sinove, a hrišćanska tradicija ga smatra krvnikom koji je naredio pokolj novorođenčadi u Vitlejemu, ne bi li sprečio dolazak na svet novog jevrejskog kralja, tj. Isusa Hrista. Verovatno ima preterivanja u tom ocrnjivanju Iroda, ali kako god bilo, nema sumnje da je bio i jedan od najvećih graditelja antičkog sveta. Njegova dela su tvrđave Antonija, Masada, Irodijum, kao i “dogradnja” Hrama na steni. Podizanje Cezareje spada u sam vrh njegovih neimarskih dela. Mesto koje je izabrao za novu luku nije imalo prirodne uslove za tako nešto, pa se moralo pristupiti izgradnji moćnih lukobrana. Za to je osim kamena korišćena i velika količina betona, za čije je spravljanje verovatno korišćen i vulkanski pepeo sa Vezuva. Sa obe strane ulaza u luku nalazile su se po tri kolosalne statue. Takođe kod ulaza u luku podignut je i jedan veliki svetionik. Centralno mesto u gradu zauzimao je hram Avgusta i Rome.

Hipodrom.

   Za ovaj lokalitet sam prvi put saznao kao tinejdzer davne 1987. godine iz jedne reportaže u Nacionalnoj geografiji. Od tada su mi ostale urezane u pamćenju fotografije ovog nalazišta i eto posle 22 godine tu sam. Bio sam oduševljen, iako, racionalno posmatrajući, nije to lokalitet koji obara sa nogu, mada ima tu svašta da se vidi. Recimo: ostaci palate, ulice, terme, luka, teatar (doduše dobrim delom rekonstruisan). Na mene je najjači utisak ostavio 250 metara dugački i 50 metara široki hipodrom, koji se nalazi tik uz obalu mora. Nekada je mogao da primi 10.000 posetilaca. Kada su 70. godine Rimljani ugušili jevrejsku pobunu, na ovom stadionu je ubijeno na hiljade zarobljenika. Cezareja je poznata i po tzv. Pilatovom kamenu, odnosno pronađenom natpisu u kamenu na kome je urezano ime ovog poznatog prefekta Judeje.

Hipodrom.

   Cezareja je grad koji je dugo trajao, te ima ovde ostataka i iz poznijih perioda: vizantijskog, arapskog, krstaškog. Krstaši su je zauzeli 1101. godine, ali je više puta prelazila iz ruke u ruku između njih i Arapa. Zidine iz krstaškog perioda, koje mogu i danas da se vide, podigao je 1251. godine francuski kralj Luj IX. One mu baš i nisu nešto pomogle, pošto su već pet godina kasnije Mameluci osvojili Cezareju. Ovo mesto je nakon tog opustelo, a ponovo je naseljeno pred kraj 19. veka, kada su turske vlasti, posle Berlinskog kongresa, tu dovele muslimanske izbeglice iz Bosne. Tada su oni ovde podigli malu dzamiju, koju su nazvali Bosna dzamija.

Rimski sarkofag i Bosna dzamija.

Krstaški bedemi Cezareje.

   Kada smo obišli sve što se ovde nalazi, a to je potrajalo, izašli smo sa lokaliteta na njegovoj severnoj strani i već posle par minuta našli se na ogromnoj peščanoj plaži. Naravno, usledilo je kupanje, bukvalno između antičkih blokova koji su štrčali iz plićaka. Uh, što je prijalo posle tako dugog boravku na nemilosrdnom suncu!

Akvadukt.

   Ova lepa peščana plaža pruža se kilometrima, a na jednom njenom delu sačuvana je poveća sekcija akvadukta, koji je snabdevao Cezareju pitkom vodom iz izvora udaljenog desetak kilometara. Imalo je da se pešači do akvadukta nekih petnaestak minuta, ali to je bila bosonoga šetnja po utabanom mokrom pesku. Plaža kod Cezareje je divlja, tj. na njoj nema nikakvih kafea, suncobrana, ležaljki, niti bilo kakvog drugog sadržaja. Postoji samo jedna prikolica u kojoj može da se kupi neko osveženje. Nakon razgledanja ovog drevnog vodo – sistema, usledilo je još jedno brčkanje u moru, pa ispijanje hladnog piva u hladovini ispod luka akvadukta, a onda i povratak u Haifu.

Akvadukt.