Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 09. новембар 2014.

Izrael (11. deo)



CRKVA KRALJA MILUTINA


   Srbi su u Svetoj zemlji bili prisutni još od srednjeg veka. Najzaslužniji za to bio je Sveti Sava. Osim što je podigao srpski manastir na Sionu, on je sagradio i konake uz manastir Svetog krsta. Takođe je od krstaša otkupio manastir sv. Đorđa u Akri. Sava je bio i veliki ktitor lavre Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji. Od srpskih kraljeva posebno se isticao Milutin u darivanju manastira i crkava po Svetoj zemlji. Njegovo delo je manastir sv. Arhanđrela Mihajla i Gavrila. Osim crkve i konaka, tu je izgrađena i bolnica, pa se zbog ovog kompleksa obližnji ulaz u grad zvao Srpska kapija. Postoji priča i da je kasnije Ivan Grozni bio veliki donator ovog manastira. Krajem 17. veka, u vreme kada Srbija nije postojala kao država, malobrojni, osiromašeni Srbi u Jerusalimu nisu više mogli da se staraju o manastiru sv. Arhanđela Mihajla i Gavrila, pa su ga predali Grcima.
   Crkva ovog manastira postoji i danas, i naravno, rešio sam da je posetim. Pre puta sam pokušavao da preko interneta saznam gde se ova crkva tačno nalazi, međutim nisam uspeo da dođem do nekih preciznijih podataka. Onda sam kontaktirao moje prijatelje, takođe strastvene putnike, koji su pre mene bili u Jerusalimu i posetili ovu crkvu. Od njih sam dobio tačnu adresu, tako da sam je veoma lako pronašao. U pitanju je mala crkva, koja je smeštena iza jednog zida, te ju je nemoguće videti s ulice. Trebalo je ući u neko dvorište, u kome žive ljudi, pa se popeti stepenicama i doći do nje. Prijatelji su mi rekli da stanari koji žive tik do crkve imaju ključ i da hoće da otvore retkim posetiocima. Međutim, u vreme naše posete nije bilo nikoga u toj kući. Muvali smo se tu neko vreme i na kraju morali da se zadovoljimo razgledanjem nekadašnje srpske crkve samo spolja.
Crkva sv. Arhanđela Mihajla.

   Nameravali smo da uđemo u još jednu crkvu, ali nismo uspeli. Reč je o crkvi Jovana Krstitelja, navodno najstarijoj sačuvanoj bogomolji u celom Jerusalimu. Ovo “navodno” kažem zato što je ova crkva iz 5. veka, u stvari, obnavljana nakon sasanidskog pohoda. Prepravljana je i u 11. veku, kada ju je kupio neki trgovac iz Amalfija. Bila je jedno vreme i sedište vitezova Hospitalaca. Danas je u posedu Grčke pravoslavne crkve i pripada jednom malom manastiru. Kada smo prvi put došli do nje, zatekli smo zaključana vrata crkve, jer je u to doba bila zatvorena za posete. Ok, prepisao sam na neko papirče radno vreme, i već sutradan opet smo se našli u dvorištu ovog manastira. Međutim, crkva je i ovog puta bila zamandaljena, iako smo došli u vreme kada je trebalo da može da se uđe unutra. Kakvo, bre, crno radno vreme, Grci su to, naša balkanska braća! Otišao sam do konaka i priupitao jednu od monahinja može li nekako da nam otvore vrata crkve. Ne obraćajući mnogo pažnju na mene, sve vreme metlući pod, odgovorila je da ne može, pošto ključ ima samo iguman koji je tada bio odsutan. Onda se malo zamislila, odmerila me ispod oka i zapitala odakle sam. Kada sam joj rekao da sam Srbin, pravoslavac, momentalno je prekinula sa čišćenjem i odmah poslala neku monahinju da potraži rezervni ključ. Trajala je ta potraga i trajala, ali ključ nije nađen. Onda su pozvale telefonom igumana. Ispostavilo se da je starešina manastira van grada. Poručio nam je kad će biti tu, ali to nama nije odgovaralo. Tako ne uđosmo u ovu crkvu. 
Crkva sv. Jovana Krstitelja.

Crkva sv. Jovana Krstitelja.

   Zato sam ušao u crkvu koja me uopšte nije zanimala. U pitanju je moderna luteranska crkva Spasa, sa kraja 19. veka, koja leži na temeljima crkve sv. Marije Latinske. Jedino mi je tu bilo interesantno to što sam se ispentrao na njen zvonik, odakle se pruža lep pogled na Jerusalim.
   Bili smo i u crkvi sv. Marka, koja je smeštena u Jermenskoj četvrti i koja pripada Sirijskoj pravoslavnoj crkvi, tj. preciznije tzv. Sirijskim Jakobitima. Oni smatraju da se na ovom mestu nalazila kuća Marije, majke Svetog Marka. U toj kući je boravio i Sveti Petar, nakon svog čudotvornog bekstva iz tamnice. Sirijci veruju da se u njoj odigrala i Tajna večera. Najznačajnija relikvija koja se čuva u crkvi sv. Marka je ikona Bogorodice sa malim Hristom, koja je naslikana na koži i za koju se smatra da je delo Svetog Luke. Iako su u toku bili opsežni građevinski radovi, pustili su nas da uđemo u crkvu i da je obiđemo, sve vreme preskačući fosne i dzakove cementa.
Ulaz u crkvu sv. Marka.

2 коментара:

  1. Vidi ti njega šta je sve iskopao od crkava, alal vera! :) Ovajjjj, što se tiče pravoslavlja, pa i ostalih religija, to je mene uvek izluđivalo kod tih organizacija, ako si pravoslavac, pravoslavna crkva će učiniti ''uslugu'' za tebe, ako si musliman, izaći će ti u susret da prenoćiš u džamiji itd itd... Jedna velika SRAMOTA!

    ОдговориИзбриши
  2. Ma ima tu još, al ne stigoh. Recimo, krivo mi što nisam obišao gruzijski manastir sv. Krsta.

    ОдговориИзбриши