Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

уторак, 28. мај 2013.

Do Krima i nazad (4. deo)



JEVPATORIJA


   Negde u zoru voz je prošao kroz Vrata Krima, tj. Perekop. U pitanju je uska prevlaka širine 5 do 7 kilometara, koja spaja Krim sa kopnom. Sa jedne strane prevlake je Crno more, a sa druge Sivaš iliti Gnjilo more, odnosno plitke lagune Azovskog mora. Ova prevlaka je dobila naziv po grandioznom rovu koga su, verovatno, iskopali Skiti da bi zaštitili Krim od svojih “rođaka” sa severa, Sarmata. O ovom odbrambenom rovu pisali su i Herodot, Strabon, Plinije, što samo po sebi govori koliki je poduhvat bila njegova izgradnja. I drugi narodi, koji su posle Skita došli na Krim, obnavljali su i koristili ovaj šanac. Krimski Tatari su ga zvali Or – kapi, što znači vrata rova.
   Predeli kroz koje smo prolazili nisu se ni po čemu razlikovali od onih u ostatku južne Ukrajine. Široka, ravna stepa sa po nekim brežuljkom. Puno trave i malo drveća. Posle par sati vožnje stigli smo u Simferopolj, glavni grad Autonomne republike Krim. Iako je, u neku ruku, prestonica, nema baš mnogo interesantnih stvari da ponudi, te sam 15 minuta po silasku iz voza već bio u maršutki koja je išla u Jevpatoriju.
   Prvo naselje na mestu Jevpatorije osnovali su stari Grci i zvalo se Kerkinitis. Kasnije će, kao i ostatak Krima, pripasti Mitridatovom pontskom kraljevstvu. Tokom srednjeg veka ovaj grad će biti u rukama raznih nomadskih naroda, kao što su Hazari, Kumani i Krimski Tatari. Za vreme ovih poslednjih zvao se Gezlev, a kada su Rusi 1783. godine zauzeli Krim, preimenovan je u Jevpatoriju, po već pominjanom pontskom kralju Mitridatu VI Eupatoru. Danas je Jevpatorija grad od nekih stotinak hiljada stanovnika.
Jevpatorija

   Nakon što sam se smestio u jednom malom hotelu, prvo što sam obišao bila je Dzuma dzamija iz 16. veka. Ona je najveća i najznačajnija dzamija na Krimu, a kako i ne bi bila, kada je u njenu izgradnju bio umešan i čuveni otomanski arhitekta Mimara Sinan. Maltene odmah pored nje nalazi se velika ruska pravoslavna crkva sv. Nikole. Sledeća na redu bila je kula i kapija nekadašnjeg srednjevekovnog Gezleva. Unutar kule nalazi se mala postavka tatarskih eksponata, kao i velika maketa, koja lepo dočarava nekadašnji izgled ovog drevnog grada. Nedaleko od gradske kapije nalazi se i derviška tekija.
Dzuma dzmija i crkva sv. Nikole
Gradska kapija

   Dopala mi se Jevpatorija. Pravi primorski grad sa zanimljivom arhitekturom. Mešaju se tu razni stilovi, od islamskih do ruskih iz doba carske Rusije. Naravno, sve to malo unakaženo nekim detaljima iz sovjetskog perioda. Kroz arhitekturu se vidi i nekadašnja etnička raznolikost stanovništva ovog grada, pošto osim dzamije i ruskih crkava ima i nekoliko sinagoga, kao i jedna jermenska crkva. Najzanimljivija mi je bila karaitska kenasa. Doduše, ne kao građevina, nego zbog priče o Karaitima.
Jevpatorija

   Karaiti su Jevreji koji praktikuju specifičnu vrstu judaizma, tzv. karaizam. Recimo ne priznaju talmud, već Stari zavet. Njihove bogomolje zovu se kenase. Smatra se da je karaitski pokret nastao u 8. ili 9. veku u Bagdadu, mada postoje neki dokazi da je Karaita bilo u Egiptu i to u 7. veku. Neki ih dovode u vezu još sa Sadukejima. Procenjuje se da ih danas u svetu ima oko 40.000.
   Nauka nije uspela da odgonetne od kuda i kada su došli Karaiti na Krim. Postoji teorija, meni mnogo prihvatljivija, da su oni u stvari potomci nekog turskog, nomadskog naroda, koji su primili judaizam, kao što su recimo Hazari. U Ruskom carstvu je, možda, i donošenje nekih antisemitskih zakona uticalo na distanciranje Karaita od običnih Jevreja. Naime, carskom guverneru se dopadalo to što Karaiti ne prihvataju talmud, ali i pored toga oni su, ipak, Jevreji, pa su samim tim odgovorni za razapinjanje Isusa Hrista. Karaiti su, pak, tvrdili da su oni naselili Krim pre Hristovog stradanja i da zbog toga ne snose odgovornost. Na kraju im je obećano da ako uspeju to i da dokažu, na njih se ti restriktivni zakoni neće odnositi. Angažovan je karaitski naučnik Abraham Firkovič koji je uspeo da “dokažekako Karaiti nisu bili u Jerusalimu u doba Isusa Hrista, tj. da su oni potomci Izraelaca severnog kraljevstva, koji su ranije izbegli sa te teritorije.
   Tokom II svetskog rata opet je aktuelizovano pitanje porekla Karaita. Naime, kada su nacisti zauzeli Ukrajinu i otpočeli sa masovnim ubijanjem Jevreja, postavilo se pitanje šta da rade sa krimskim Karaitima. Nemci, kakvi su već pedantni, izvukli su iz varšavskog i viljnuskog geta trojicu jevrejskih naučnika, koji su se bavili karaizmom, i postavili im pitanje da li su Karaiti Jevreji? Sva trojica su nezavisno jedan od drugog, u čitavom nizu debata, uspeli da pred nacistima odbrane mišljenje da Karaiti nisu Jevreji već turski narod. Inače, to se u potpunosti kosilo sa onime što su tvrdili pre okupacije. Zahvaljujući njima krimski Karaiti su preživeli holokaust. Naučnici, nažalost, nisu. Ni jedan od njih trojice nije dočekao oslobođenje.
Karaitska kenasa

   Danas na Krimu ima oko 650 Karaita i većina njih živi u Jevpatoriji i Feodosiji. Glavnu kenasu u Jevpatoriji otvorio je car Aleksandar I 1807. godine. Kasnije su mu ovi u znak zahvalnosti podigli statuu. Kao što rekoh, gledano po njenoj arhitekturi ova bogomolja nije bogzna kako zanimljiva. Meni je najinteresantniji deo bila njena nekadašnja narodna kuhinja, gde se sada nalazi karaitski restoran. Inače, njihova klopa se ni po čemu bitno ne razlikuje od tatarske. Do tog zaključka sam došao nakon proučavanja menija, kao i degustacije nekoliko jela. Jeo sam čeburek, jelo koje sam prvi put isprobao u Kazahstanu i od tad gde god naiđem na njega ne propuštam priliku. U pitanju je prženo testo punjeno mlevenom ovčetinom i lukom. Ovaj put sam uzeo neku “light” varijantu sa nadevom od povrća, pošto sam naručio i plov i sarme, podrazumeva se i nekoliko piva. Sve je bilo odlično.
Jevpatorija


Нема коментара:

Постави коментар