Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

понедељак, 01. април 2013.

Do Jermenije preko Turske i Gruzije (5. deo)



NA OBALAMA JERMENSKOG MORA


   Novi dan i nova tura po Jermeniji. Prvi na redu bio je manastir Sevanavank. Ovaj manastirski kompleks se nalazi na jednom poluostrvu na severozapadnoj obali jezera Sevan. Nekada se, u stvari, nalazio na ostrvu, ali je nivo jezera opao i ostrvo se spojilo sa kopnom. Jezero Sevan Jermeni zovu još i Jermensko more. To i ne čudi, s obzirom da zauzima površinu od 940 km2. Manastir je osnovan 847. godine, a danas su od njega sačuvane dve crkve. Obe su male i lepe, a posebno im je dobar položaj. Da je dobra njihova lokacija potvrđuje i predsednička letnja rezidencija, koja se takođe nalazi na ovom poluostrvu.
Sevanavank

   Posle obilaska Sevanavanka nastavili smo vožnju duž jezera i stigli do manastira Hajravank. Manastir se nalazi na samoj obali jezera, nedaleko od istoimenog sela. Izgrađen je tokom poznog IX veka. U XII veku je crkvi dodat gavit, neka vrsta narteksa. Okolo crkve raspoređen je veći broj hačkara.
   Nastavili smo dalje i došli do sela Noraduz, u kome se nalazi srednjovekovno groblje sa hačkarima. Najstariji hačkari na ovoj nekropoli su iz X veka. Baš mi je bilo zanimljivo razgledati ove silne spomenike. Inače, ovo groblje je i dalje u upotrebi, tako da se ovi stari hačkari nalaze samo u jednom delu groblja. Ovo je najveća nekropola srednjovekovnih hačkara. Doskora je postojalo jedno još veće groblje u Nahčivanu, tj. u Azerbejdzanu, ali su sve te hačkare uništili Azerbejdzanci tokom rata oko Nagorno Karabaha.
Noraduz

   Sledeći na redu bio je manastir Geghard. On se nalazi u jednom kanjonu. Prema legendi prvi manastir na ovome mestu osnovao je u IV veku Grigorije Lusavorič u pećini gde se nalazi sveti izvor. Ta pećinska crkva se, međutim, datuje u VII vek. Kasnije su tom pećinskom kompleksu pridodani još jedna crkva i grobnica jedne vlastelinske porodice. Inače, ime Geghard znači koplje. Manastir nosi to ime jer je u njemu jedno vreme čuvano koplje kojim je navodno proboden Isus Hrist, a koje je u Jermeniju doneo apostol Tadej. Danas se ovo koplje čuva u Ečmijadzinu. Godine 923. manastir su spalili Arapi. Glavna crkva Katoghike izgrađena je 1215. godine, a kasnije joj je dodat veliki narteks. U litici iznad manastira uklesane su u steni brojne monaške ćelije i kapele, a takođe ima i dosta hačkara. Ceo manastirski kompleks je okružen zidom, tj. konacima i drugim zgradama. Dok sam razgledao ova zdanja, prisustvovao sam i jednom jermenskom običaju. Poveća porodica ušla je u manastirsko dvorište sa jagnjetom. Onda je otac porodice prvo malo zasekao nožem jagnjetu uvo, pa tom krvlju nacrtao svakom detetu prstom krst na čelo. Zatim je majka odvela dečurliju, jer je došlo na red klanje jagnjeta, žrtvovanje. Prilično dugo smo se zadržali u Geghardu, ali ovaj manastir to i zaslužuje.
Geghard
Geghard

   Na kraju dana otišli smo i do Garnia. Konačno nešto starije od srednjeg veka i konačno nešto što nije crkva. Na ovom lokalitetu su pronađene građevine iz raznih perioda. Najzanimljiviji i najznačajniji je antički hram posvećen bogu sunca Heliosu. On se, inače, nalazi unutar jednog utvrđenja čiji su bedemi delimično sačuvani. Tu su i terme u kojima se nalazi i nešto podnih mozaika, zatim temelji crkve iz VII veka, jedan višap iz VIII veka pne itd. Glavna atrakcija je svakako hram. On je tipa peripteros i ima 24 jonska stuba. Najrasprostranjenije je mišljenje da ga je podigao Trdat I i to u svojoj utvrđenoj letnjoj rezidenciji. Postoji priča da mu je majstore koji su izgradili ovaj hram poslao rimski car Neron. Inače, Neron je u Rimu krunisao Trdata I. Neki pak smatraju da je izgradnja ovog hrama počela 115. godine, za vreme Trajana, dok ga neki datuju i u 175. godinu. Hram je srušio u XIV veku, ko drugi nego Tamerlan. Oštećen je i u zemljotresu 1697. godine. U periodu od 1969. pa sve do 1975. godine sovjetski stručnjaci su u potpunosti restaurirali ovaj sjajni spomenik kulture.
Garni




Нема коментара:

Постави коментар