Oman 2023. (7. deo)

 

POVRATAK IZ ABU DABIJA

 

   U Abu Dabiju smo imali još jedan ceo dan, odnosno da budem precizniji dan i po. Prvo smo otišli u Luvr Abu Dabija. Radi se o muzeju koji je otvoren 2017. godine, na osnovu ugovora između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Francuske, kojim je ovom muzeju dozvoljeno da nosi ime Luvra do 2037. godine. Luvr Abu Dabija je smešten na Saadijat ostrvu. Površine je 24.000 m², što ga čini najvećim muzejom Arabijskog poluostrva. Sama građevina je potpuno “luda”, tj. fantastična. U pitanju je ogromna kupola, koja kao da lebdi iznad mora. Ona je “bušna”, tj. nalik mreži i kroz nju prolazi svetlost. Ideja je bila da, navodno, simboliše sunčeve zrake koji prolaze kroz krošnju palme. To je, verovatno, proseravanje nekog  teoretičara umetnosti, ali da je zgrada vrhunska, to ne može da se ospori.

Luvr Abu Dabi.

   Postavka je takođe odlična. To nisam ni sumnjao, jer bogatim Arapima nije bilo problem da na tržištu pokupuju najbolje što je moglo. Prikupljeni su artefakti iz celog sveta: iz Evrope, Azije, Afrike, Južne Amerike. Kao i u svakom muzeju i ovde sam najviše vremena proveo gledajući izložene arheološke predmete, među kojima se nalaze: 8.000 godina stara skulptura iz Jordana, ostrogotska fibula, jedna sjajna baktrijska statua, jedan fajumski portret, krčag sa biblijskim scenama, srednjovekovni evropski vitraž, arabijski petroglifi i razni mesopotamski, staroegipatski, grčki, rimski, persijski, kineski, majanski eksponati. Izložene su i slike slavnih slikara, kao što su Leonardo da Vinči, Eduar Mane, Van Gog, Gogen, Pikaso itd.

Luvr Abu Dabi.

   Otišli smo i do Velike dzamije šeika Zajeda. Da je velika, velika je, a uz to je i raskošna samo tako! Ulazak u nju podrazumeva prvo popunjavanje nekih formulara na aparatima postavljenim u mermernom podzemnom dzamijskom suku, pa skeniranje QR koda i na kraju prolazak kroz kontrolu nalik onima na aerodromima. Vredi akanja, pošto se radi o stvarno grandioznom i velelepnom zdanju.

Dzamija šeika Zajeda.

   Dzamija šeika Zajeda građena je između 1994. i 2007. godine. Dimenzija je oko 290 x 420 m, a ceo kompleks zauzima površinu od 12 hektara. Može da primi 40.000 vernika. Ima 4 minareta raspoređenih na četiri ugla velikog dvorišta. Za njenu gradnju uvožen je mermer iz Južnog Tirola, Indije, Kine, Italije, ali i iz Makedonije, iz Prilepa. Arhitekta koji ju je projektovao za inspiraciju je imao nekoliko poznatih dzamija iz belog sveta, ali čini mi se da je na kraju izdominirao uticaj mogulske arhitekture. Mene lično najviše su impresionirali ogromni floralni motivi na belom mermeru velikog dvorišta. Ma, sve je, u stvari, vrhunski odrađeno. Jednom rečju fantastično delo!

Dzamija šeika Zajeda.

   Na kraju smo posetili i Nacionalni akvarijum Abu Dabija, najveći akvarijum na Bliskom istoku. U njemu se nalazi preko 46.000 riba i drugih životinjki. Ima više od 200 samo raža i ajkula. Prolazi se i kroz one tunele dok oko tebe plivaju ajkule i kojekakve ribe. Nikada ranije nisam bio u ovakvom akvarijumu i s obzirom da se palim na ribe i podvodni svet, baš sam uživao.

Akvarijum u Abu Dabiju.

   Sutradan smo se ukrcali na avion i posle 5, 6 sati leta stigosmo u Beograd. Dobro je bilo ovo putovanje. Oman je odličan, a Omanci ljubazni i gostoljubivi. Oman je ozbiljna, sređena država, kao što već rekoh oaza normalnosti na Arabijskom poluostrvu. Ima svašta da se vidi, doduše nisu to sad ne znam kakve velike znamenitosti, ali su ok. Ambijent mi je bio super, razlikuje se od svih arapskih zemalja koje sam do sada obilazio, a njih nije malo. Tu je i more, tako da je ova zemlja idealna da se tokom balkanskih zima pobegne na desetak dana. Tokom našeg putovanja temperatura se kretala od 24 do 28 stepeni. Leti, mislim da nema smisla posećivati ovaj deo planete. Zadovoljan sam i Abu Dabijem. On je daleko od gradova koji mene zanimaju, ali drago mi je što sam video i to “drugo lice” arapskog sveta. Sve u svemu, baš lepo putovanje!