Oman 2023. (3. deo)

 

NIZVA

 

   Ujutro smo seli u naše automobile i uputili se ka 180 kilometara udaljenoj Nizvi. Put je odličan, a pejzaži kroz koje smo prolazili su sve vreme bili jednolični. Potpuno gole planine bez i jednog jedinog drveta.

   Nizva je nekada bila prestonica Omanskog imamata. On je osnovan 751. godine od strane arapskog plemena Azd. Azdi su kao trgovci naseljavali deo Basre, gde su prihvatili ibadi islam. Nakon što su ušli u sukob sa Omejadima bili su prisiljeni da se isele u Oman gde su formirali pomenuti imamat. Imamat se tokom svog postojanja prostirao kako kada, nekada na celoj teritoriji savremenog Omana, a nekada samo na delu današnje države. Godine 1783. Oman je podeljen na imamat, koji je vladao unutrašnjim Omanom i Busaidski sultanat Maskat, koji je držao obalu. Busaide su podržavali Britanci, ali sukobi između ove dve države su uglavnom bili političke prirode, sve dok nije ustanovljeno da u unutrašnjosti imamata verovatno ima nafte. Usledio je tzv. Dzebel Akdar rat u kome je sultan Maskata Said bin Tajmur, uz direktnu vojnu pomoć Britanaca, pobedio i tako stvorio savremeni Oman.

Nizva.

   Nizva je grad od nešto preko 70.000 stanovnika. Glavna atrakcija je tvrđava, koja je izgrađena 1668. godine. Kružne je osnove, unutrašnjeg prečnika 39 metara, a bedemi su visoki 24 metra. Građena je 12 godina. Uz njenu zapadnu stranu pruža se čitav niz takođe utvrđenih objekata tzv. Nizva kastel. U njemu su razne prostorije, sobe, skladišta, kupatila, biblioteka, bunari itd. U dvorištu se može videti deo afladz kanala, tj. drevnog sistema navodnjavanja. Po tom dvorištu se između palmi šetala jedna kamila, a tu su bile i dve oriks antilope, životinje koje predstavljaju simbol Arabijskog poluostrva.

Tvrđava u Nizvi.

   Šta još reći o tvrđavi? Izgrađena je od ćerpiča i premazana lepom (glinom). Velika moćna, zanimljiva, nema šta, mada sam se ja nagledao sličnih islamskih fortifikacija. Sa njenih bedema pruža se sjajan pogled na grad. Sve su kuće relativno niske, a između njih su silna stabla palmi. Može se, zapravo, reći da je Nizva u neku ruku smeštena u oazi, pošto je sa svih strana okružena golim pustinjskim planinama.

   Nakon razgledanja tvrđave, što je potrajalo, jer se radi o ozbiljnom kompleksu, napravili smo pauzu u jednom kafeu, u kome smo se okrepili izvrsnim kamiljim burgerom, a onda se dali u neobaveznu šetnju Nizvom. Ok je Nizva, ali ništa posebno. Ima neki stari pustinjski šmek. Većina kuća je od ćerpiča, što znači da dominira oker, tj braonkasta boja. Sve su sa ravnim krovovima, često su ukrašene zubcima, kao mala utvrđenja, drveni prozori su uglavnom izrezbareni. Simpatično, živopisno!

Nizva.

   Na kraju smo otišli u suk, koji nema veze sa pravim bliskoistočnim bazarima. Ovaj u Nizvi je jednim svojim delom napravljen samo za turiste, gde se prodaju razni suveniri, dok su delovi sa hranom, u stvari, moderne zatvorene pijace. Taj prehrambeni deo mi je bio znatno zanimljiviji i tu sam isprobao razne vrste ovdašnjih alvi i pazario pola kilograma odvratne omanske kafe.

   Na kraju dana odosmo na bogatu večeru. Ovaj put su na meniu bile razne vrste kebaba. Posle klope pravac u naš smeštaj, koji je, inače, bio baš dobar. Sastoji se od nekoliko objekata izgrađenih i opremljenih u tradicionalnom stilu i ima veliko dvorište u kome rastu palme i banane i koje je idealno za večernje kuliranje i cirkanje viskija. Da spomenem i to da bez obzira što je preko dana bilo 25 stepeni, noći su bile poprilično sveže.